PARIZ I BERLIN POJAČAVAJU PRITISAK: Šefu naše države sugerišu “hrabre odluke” u vezi sa KiM
NOVA runda pojačanih pritisaka na Srbiju da prizna lažnu državu Kosovo pod parolom "hrabrih odluka", koje treba da donese predsednik Srbije Aleksandar Vučić, stigla je juče iznova od Nemačke i Francuske.
Predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc uputili su zajedničko pismo Vučiću u kom od njega zahtevaju da "pokaže maksimalnu odlučnost i spremnost da donosi teške odluke, a koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU".
Ovim očiglednim pritiscima koji su uvijeni u foliju apela da se pokaže "odlučnost" Srbije i njenog lidera, ovaj evropski dvojac želi da primora srpsku stranu da "brzim koracima" potvrde kosovsku državnost. Zabrinuti zbog većeg upliva SAD u dijalog između Beograda i Prištine, EU pokušava da kormilo opet bude u njenim rukama i da se zauzme kao odlučujuća posredujuća strana u ovom procesu normalizacije odnosa.
Kako se navodi u pismu, nedavne tenzije pokazale su da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou. Oni navode da ovaj zahtev upućuju "u trenutku od presudnog značaja za bezbednost na evropskom kontinentu i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana":
- Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima. Predlažemo da naši savetnici, zajedno sa Lajčakom, posete Kosovo i Srbiju, kako bi istražili mogućnosti da se proces brzo pokrene napred.
Makron i Šolc navode da u svetlu ruske agresije na Ukrajinu mora da se ulože još snažniji napori kako bi evropska perspektiva Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugotrajni bilateralni i regionalni sporovi:
- Puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan. Obraćamo vam se kao lideru vaše zemlje, kako bismo apelovali na vas da pokažete maksimalnu spremnost da donosite teške odluke koje vode ka napretku u dijalogu.
A da je Amerika sve prisutnija, pokazuje i neizostavno učešće američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara u Lajčakovim posetama regionu, a nedavno su stigle najave da bi državni sekretar SAD Entoni Blinken mogao da se uključi u razgovore ukoliko bude bilo neophodno.
OBAVEZE
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić, nakon sastanka u subotu sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom, izjavio je da Srbija ima obavezu da se priključi spoljnoj politici EU neposredno pred članstvo, a da nas niko još nije obavestio da smo u toj fazi:
- I sit sam svih iz Evrope i sveta ko će gde da mi lupa šamare. Vodiću Srbiju u skladu sa njenim interesima.
Prema mišljenju diplomate Zorana Milivojevića, ova inicijativa je pokušaj EU da popravi sliku o sebi i da se aktivno vrati u region preko dijaloga Beograda i Prištine, kao i da podigne svoj rejting imajući u vidu neuspehe u dosadašnjim razgovorima. Kako objašnjava Milivojević, to čini u trenutku kada Vašington preuzima primat.
- Važna poruka ovog pisma je veliki interes EU za region, u geopolitičkom smislu, imajući u vidu promene u globalnim odnosima, kao i potreba Brisela da dobije prvorazrednu ulogu, globalnog igrača - kaže Milivojević za "Novosti". - Druga stvar je da se "zalaganje za hrabre odluke", suštinski tumači kao pritisak da se Srbija prikloni "realnosti" i da se na brz, efikasan način potvrdi kosovska državnost. To je nešto što se ne poklapa sa interesima Beograda. Nigde se u pismu ne pominje traženje rešenja političkim sredstvima na bazi kompromisa. Zbog toga, ovo pismo liči na pokušaj da se Srbija privoli da stane na stranu onog što je interes Francuske i Nemačke, da prizna Kosovo, što je nerealno očekivati.
DIPLOMATE
EMANUEL Bon francuski je karijerni diplomata koji je savetnik predsednika Francuske od 2019. godine. Jens Pletner je nemački diplomata i savetnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Šolca od decembra 2021. Pre nego što je postao Šolcov savetnik, bio je politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova od 2019. godine.