FELJTON - OPŠTA HAJKA NA SRPSKU ŠTAMPU: Poprište napada na beogradske medije bile su sednice saveznih organa

Stvarnost je bila drugačija. Štampu je stalno kritikovao SK Srbije kada je pisala o drugim sredinama na nedozvoljen način, a nezadovoljstvo srpskog političkog vrha pisanjem medija bilo je dosta šire od pitanja odnosa medija prema drugim republikama.

Savez komunista Srbije se suprotstavljao svođenju informisanja u republičke okvire i nije želeo da sputava kritike i otvoreno pisanje o problemima u drugim sredinama, ali je to informisanje moralo da bude "objektivno, svestrano, argumentovano i odgovorno".

U Srbiji je postojala svest o tome da se štampa nije uvek držala tog postulata, pa je na sednici Predsedništva CK SKS i RK SSRNS 12. februara 1982. Momčilo Baljak osudio pisanje "Književne reči", "Duge" i omladinskih listova o događajima u BiH zbog "tendencioznosti, netolerantnosti i neprihvatljivog povezivanja pojedinačnih slučajeva sa širim političkim prilikama u toj sredini". U oktobru 1982. CK SKS je skrenuo pažnju medijima da je pisanje o pojavama u drugim republikama imalo "ozbiljne političke implikacije na odnose među rukovodstvima, pa i na šire političke prilike u Jugoslaviji".

KADA je štampa u Srbiji kritikovala zahteve, koji su se pojavili u BiH tokom rasprave o nastavnim planovima, da se izbace dela Njegoša i Mažuranića, uz tvrdnju da vređaju nacionalna osećanja Muslimana, Draža Marković je krajem 1984. intervenisao kod Momčila Baljka da serija napisa bude okončana. Pristup Srbije pisanju njene štampe o drugim republikama video se kada je 16. januara 1984. glavni i odgovorni urednik "Studenta" Stevo Batić, povodom kritika zbog jednog teksta Milovana Brkića o stanovima funkcionera, preneo Dušanu Čkrebiću da je redakcija dobila mnoštvo pisama iz svih krajeva zemlje, među kojima je bilo i onih u kojima su nuđeni materijali za slične tekstove o drugim republikama. Dobio je jasno upozorenje Čkrebića da onima koji su nudili materijale iz drugih republika odgovori "da te svoje materijale objavljuju u svojim listovima, u svojim sredinama".

Najčešće poprište napada na sredstva informisanja i intelektualce u Srbiji bile su sednice saveznih partijskih organa. U vreme ozbiljne političke, ekonomske i društvene krize u zemlji, vodeći političari iz Federacije, pokrajina, BiH i Hrvatske su nalazili vremena da čitaju beogradsku štampu i na sednicama Predsedništva CK SKJ iznesu salve kritika na račun srpske štampe, nekih intelektualaca, kao i rukovodstva Srbije zbog navodne nedovoljne borbe protiv takvih pojava. Metod je bio ustaljen: tokom ili posle rasprave o najtežim pitanjima razvitka države pokretana je lavina napada na Srbiju, opozicione intelektualce i štampu u njoj. Dušan Dragosavac, Stane Dolanc, Branko Mikulić, Hamdija Pozderac, Nikola Stojanović, Fadilj Hodža i drugi davali su sebi za pravo da optužuju srpsko rukovodstvo zbog tekstova u štampi ili pojedinih knjiga, presuđuju i izdaju naloge rukovodstvu SKS kako da se ponaša prema pojedinim novinarima i sl.

USRED diskusije o XVIII sednici CK SKS u Predsedništvu CK SKJ 7. januara 1982. Nikola Stojanović je govorio o pisanju štampe u Srbiji o BiH: "Mi imamo hajku iz dijela sredstava javnog informisanja prema Bosni, sada u zadnje vrijeme i prema pojedinim ličnostima." Vlaškalić je obećavao kadrovske promene u "Politikinim" izdanjima i odbacio dovođenje u vezu pisanja štampe i rukovodstva SKS.

Sednica Predsedništva CK SKJ 12. januara 1982. okončana je žestokim napadima Dušana Dragosavca i bosanskohercegovačkih političara na srpsko rukovodstvo zbog pojedinih tekstova u štampi ("Politika ekspres", "ZUM reporter", "Književne novine"). Draža Marković je pisao da je tokom sednice Hamdija Pozderac "izgubio nerve: vikao, pretio, lupao". Dragosavac, Stojanović i Ćulafić su štampu u Srbiji osuđivali za nacionalizam i tražili odgovornost novinara zbog kritika na račun političara iz drugih republika. Ćulafić je zahtevao da CK SKS izdejstvuje formiranje Partijske komisije u "Politici ekspres" koja bi utvrdila odgovornost za nepodobno pisanje. Nikola Stojanović je tvrdio da su napadi u štampi na Hamdiju Pozderca "krupan politički problem".

UMESTO pokrajinskih političara, odgovornih za nasilje 1981, na meti se našla štampa koja je podsećala na njihovu politiku, pa je Fadilj Hodža kritikovao tekstove u kojima je optuživano rukovodstvo Kosova da je skrivalo od Tita istinu o stanju u pokrajini: "Ispada zaista netolerantnost među nama, jedno nepoverenje među nama." Hamdija Pozderac se obračunavao sa Dražom Markovićem i Tihomirom Vlaškalićem i pretio da će u bosansko hercegovačkim medijima preduzeti napade na srpske političare. Uveravao je da je on do tada sprečavao pisanje u svojoj republici protiv Dušana Saše Gligorijevića i Draže Markovića (što u jednom intervjuu nije pomenuo Muslimane kao narod u BiH), ali je pretio da će, ako se nastavi pisanje štampe u Beogradu koje mu nije pogodovalo, napasti Markovića u sarajevskim listovima ("ja ću sutra u 'Oslobođenju' objaviti eminentnog profesora pitanja koja postavlja Draži Markoviću i Peri Stamboliću. Ili će drug Draža Marković i drugovi iz Srbije Vlaškalić i drugi drugovi zaštititi određene kadrove koji se napadaju u njihovoj štampi").

POZDERAC je tvrdio da su iza tekstova u beogradskim listovima stajale "određene strukture u SR Srbiji" i upozorio: "A ja sada idem do kraja. Mene više niko u ovoj situaciji ne može ućutkati". Draža Marković je odbacio tvrdnje da su napadi na političare iz BiH bili organizovani od srpskog rukovodstva, tvrdeći da je to bila posledica slabosti štampe, i ukazao na neprihvatljivost stalnih napada na Srbiju:

"To je već prešlo svaku meru, u svakoj prilici ma o čemu se govorilo, govori se o štampi u Beogradu, kao da određenih problema i slabosti nema i u drugoj štampi." Nikola Stojanović se pridružio Pozdercu tvrdnjom da je pisanje štampe "poprimilo karakter kampanje i napada na rukovodstvo Bosne i Hercegovine". Vlaškalić je stao na stranu Markovića, kritikujući manir da se povodom bilo koje teme otvori debata oko pisanja štampe. Odbacivao je optužbe na račun srpskog rukovodstva kao inspiratora nepodobnih tekstova, podsećajući da je i u drugim republikama bilo napisa koji su izazivali nezadovoljstvo u Srbiji.

DELjENjE LEKCIJA

DRAGOSLAV Draža Marković je 1982, saznavši od Živorada Mišića za napade na beogradsku televiziju i štampu koje su u Komisiji za izveštaj XII kongresa SKJ izneli Stane Dolanc i Milutin Baltić, zabeležio: "Dosta je već tutorisanja i deljenja lekcija. Neka pogledaju sami sebe. Oko Gojka Đoga digli čitavu galamu, a oko kritikovanih Dedijerovih memoara - ništa, samo zato što nisu objavljeni u Beogradu. Ne može se imati raznih merila i jednim aršinom meriti prisustvo ovde, a drugim one u Zagrebu, Ljubljani ili Sarajevu."

SUTRA: PISANjE ŠTAMPE VAŽNIJE OD BANKROTA CELE DRŽAVE