PRIŠTINA NE RADI NIŠTA BEZ AMERIKE: Francuski političar Andreja Kotarac o Ukrajini i južnoj srpskoj pokrajini - Na Kosovu se krše sva prava

On je bio portparol Marin le Pen za vreme nedavne predsedničke kampanje i predsednik poslaničke grupe svoje stranke u regionalnoj skupštini Overnja - Rona - Alpi. Svoje stavove o Kosovu i Metohiji često iznosi u autorskim tekstovima u francuskim medijima, naročito poslednjih dana.

- Rat u Ukrajini je u stvari rat između dva bloka na teritoriji Ukrajine, čije posledice daleko prevazilaze pitanje oblasti Donjecka ili Luganska - ističe Kotarac u razgovoru za "Novosti". - Ono što je u pitanju su vojna moć, energija, lanci snabdevanja, poljoprivreda, pitanje dolara u komercijalnim odnosima, evropska podela i stoga ravnoteža snaga između sila. U zavisnosti od razvoja rata u Ukrajini i njegovih globalnih posledica, svaka teritorija na planeti između ovih sila može da bude teren za ratnu eskalaciju. Američka agresivnost otkrivena je za samo nekoliko nedelja na Tajvanu, u Koreji, BiH, na Maliju ili čak u iranskom nuklearnom slučaju sa događajima koji se nižu jedan za drugim u tajmingu koji ne iznenađuje.

* Kosovo, često ističete, za vas deluje kao značajan presedan?
- Kosovo se rimuje sa kršenjem međunarodnog prava, Ustava SRJ, rezolucije 1244, ponižavanjem Kine i Rusije u Savetu bezbednosti, kršenjem Povelje UN o poštovanju granica, upotrebom ilegalnog oružja i kasetnih bombi, trgovinom organima koje je otkrio Evropski savet za ljudska prava, uništavanjem spomenika pod zaštitom Uneska i etničkim čišćenjem Srba, uz kršenje Statuta NATO od strane samog NATO. Alijansa je 1999. napala Srbiju protiv sopstvenog Statuta i njegovog člana 4 prema kojem NATO interveniše u cilju pomoći zemljama organizacije koja bi bila napadnuta. Ali, 1999. Srbija nije pretila nijednoj državi članici NATO. Nije slučajno što je u februaru 2022. godine Vladimir Putin naveo samo jedan slučaj, onaj na Kosovu. Kosovo je stoga u svačijim srcima i umovima poseban slučaj, gde eskalacija, nažalost, može dovesti do destabilizacije drugog bloka, a samim tim i mira u Evropi.

* Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil kaže da su se ratovi do sada u svetu vodili zbog zemlje, a ne zbog registarskih tablica. Ali, one određuju zemlju iz koje dolazite?
- Registarske tablice, baš kao i valuta, simboli ili zastava, određuju državu u kojoj se nalazite. Od trenutka kada to prihvatite, prihvatate zemlju i priznajete je. Ovo priznavanje Kosova nije, u najmanju ruku, jednoglasno. Od jednostranog proglašenja nezavisnosti, dvadeset dve države povukle su priznanje. To predstavlja i neuspeh NATO. Uostalom, uz sve poštovanje prema američkom narodu, neki ratovi su pokrenuti ne zbog zemlje ili registarskih tablica, već na osnovu laži, kao u Iraku. Rat u Iraku koji su pokrenule SAD je jedna od najvećih katastrofa poslednjih decenija. Rezultirao je sa 1,4 miliona ljudskih žrtava, kontinuiranom podelom na Bliskom istoku i jačanjem međunarodnog džihada. Bez napada SAD na Irak, Islamska država se ne bi ni pojavila. Ova organizacija je ubila stotine mladih Francuza u baštama kafea u Parizu i Kosovo učinila jednim od najvećih izvoznika džihadista u odnosu na broj stanovnika. Posledice ovog rata, mimo ljudske katastrofe, stigle su čak i na Balkan, odakle Kristofer Hil pokušava da vam objasni kako se ratovi pokreću.

* Može li samoproglašena vlast u Prištini da nametne svoja dokumenta Srbima u pokrajini?
- Samoproglašena vlada Kosova ne radi ništa bez podrške Vašingtona, koji je stvorio ovu državu i koji tu ima najveću bazu u Evropi. Ali, ako Kosovo ne bude prihvaćeno na svetskoj sceni, pa čak ni od svih zemalja članica EU, ne vidim kako će moći da nametne tablice Srbima, pa čak ni kako će moći da nametne održivu budućnost za sebe i posebno za svoje stanovnike.

* Šta bi EU kao posrednik u dijalogu sada konkretno trebalo da učini?
- Činjenica da je EU preuzela ulogu posrednika u ovom problemu je važna i čini mi se kao dobra stvar. Osamdeset odsto onoga o čemu se glasa u Evropskom parlamentu su rezolucije o ljudskim pravima na Filipinima, očuvanju reda u Kazahstanu, ili o pravima manjina u Ruandi. To što je Evropska komisija zainteresovana za mir na svom kontinentu čini mi se razumnijim i plemenitijim. Ipak, borba je i dalje duga, utoliko, što neke zemlje članice EU često vide kao jednu nogu, a NATO kao drugu. Međutim, u slučaju Kosova, EU može da posreduje samo ako sebe smatra nezavisnom od NATO.

* Kako rešiti kosovski problem?
- Rešenje se uvek mora tražiti u skladu sa zakonom. Rešenje za Kosovo je pre svega poštovanje Rezolucije 1244 i teritorijalnog integriteta Srbije. Poštovanje granica je garancija mira i stabilnosti. Kako EU, na primer, može da brani ukrajinski teritorijalni integritet sa takvom odlučnošću koja se graniči sa direktnom konfrontacijom sa Rusijom, a za Srbiju čini upravo suprotno? Od toga zavisi njen kredibilitet na globalnom nivou.

* A šta je rešenje da bi se zaustavio rat u Ukrajini?
- Milijarde koje su zapadne zemlje potrošile na Ukrajinu trebalo je da budu iskorišćene za poštovanje sporazuma iz Minska, a ne za raketne bacače i protivtenkovske rakete. Ali, Kijev u mnogo čemu nije želeo da ispuni tačke ovog sporazuma. Međutim, formula iz Minska koju je predložila Francuska je dobra. Format Francuska-Nemačka-Rusija za garantovanje mira na kontinentu ima smisla. Danas toga više nema. Samo diplomatija i pregovori mogu ućutkati oružje.

* Koliko sankcije uvedene Rusiji otežavaju život građana EU?
- Sankcije nikada nisu uspevale. Nema primera u svetu gde su sankcije zaustavile rat ili izazvale ostavku šefa države. Sankcije kažnjavaju narode, ugrožavaju privredu i zdravstvene sisteme, ali ne zaustavljaju ratove. Ove sankcije nisu poboljšale moj život kao Evropljanina. Eksplodirale su cene gasa, struje, benzina. Nedavno je Nemačka smanjila PDV na gas, primenivši tako predizborni predlog Marin le Pen. Politika EU u ovom trenutku je nastojanje da diversifikuje snabdevanje, posebno ka tečnom gasu. Ovaj gas je mnogo štetniji po životnu sredinu, jer morate da izvučete gas, zatim da ga učinite tečnim, transportujete ga supertankerima koji veoma zagađuju okolinu, ponovo ga dovedete u oblik gasa i uložite milijarde u morske luke adaptirane za ovu vrstu gasa. Svetski lideri u tečnom gasu i, stoga, veliki dobitnici od takve evropske politike su pre svega SAD i Katar. Iste one SAD koje su poslale više od 16 masovnih isporuka oružja Ukrajini. Odnose treba urediti iz osnova. Francuska je velika nacija, jedina nuklearna sila u EU sa teritorijama na svim kontinentima. Imamo ulogu, da budemo na jednakoj udaljenosti između Rusije, Kine i SAD. Upravo je ovaj projekat dobio 13 miliona glasova za Marin le Pen, što predstavlja istorijski rekord.