ZAPAD ŽELI DA UNIŠTI REPUBLIKU SRPSKU: Srebrenička akcija sa mračnim ciljem da se Srbi označe kao neželjeni narod na planeti

Ovako su sagovornici "Novosti" videli upozorenje predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da u Sarajevu "ne žele da vide pijetet prema žrtvama već samo da čuju od njega pravnu formulaciju da bi na tome zasnivali svoje političke poteze u budućnosti, a to je ukidanje Republike Srpske".

Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović istakao je za "Novosti" da bi moglo da dođe do podrivanja "Dejtona", ako bi ceo srpski nacionalni korpus prihvatio tu stigmu usijanog pečata da je tamo bio genocid:

- Postojanje genocida nije dokazano. Genocid nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu je dokazan formalnom, pismenom naredbom da se jevrejsko pitanje reši na taj način. U Srebrenici nije bilo ni civilne ni političke naredbe. Pošlo se od pravne pretpostavke da su stradali zbog namere da se učini genocid, da se u tom broju uništi muslimanski narod. Takve stvari mogu se pripisati bilo kom počiniocu, ali ako nema uzročno-posledične veze između masakra i namere da se uništi jedan narod, onda to ne može biti genocid. Namera ovog masakra je bila osveta i to je krivično delo, osveta je nadjačala razum i odgovornost, ali nije genocid. Prethodno su u Podrinju i Bratuncu stradali Srbi na divljački način, ali i to nije genocid nego zločin.

On ističe da je "politička potreba Zapada, koji je bio krivac za rat u Bosni i Hercegovini, a posebno SAD, da se nađe žrtveni jarac i onda Srbi u celini moraju da nose breme koje će ih označiti kao neželjeni narod na planeti":

- To je taj politički interes u vezi sa masakrom, koji je sramota za srpski narod, da se preimenuje u politički genocid. I ako uspeju da to provuku kroz međunarodnu zajednicu da srpski narod prihvati žig, onda imaju moralno, ali ne političko pravo da pokrenu pitanje legitimnosti mirovnog sporazuma, u smislu da narod koji je "genocidan" ne može da bude njegov korisnik.

Milena Mihaljević, istoričar u Republičkom centru za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica kaže za "Novosti" da je neizbežno pomenuti "Zaključni izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji 1992 -1995. godine, koja je utvrdila da genocida nije bilo".

- Komisija uvažava činjenicu da je između 2.500 do 3.000 ratnih zarobljenika ubijeno u masovnim ubistvima i da odgovorne treba kazniti. Do tog broja je došla na osnovu kriminalističke procene gubitaka bazirane na izjavama preživelih svedoka u proboju i izveštajima tzv. Armije BiH, a koje je potkrepila forenzička analiza i pokazala da teoretski, najveći broj lica koja su mogla da se nalaze u primarnim grobnicama ne prelazi 3.715. Nije sporila činjenicu da je u tom periodu nestalo 7.692 lica, ali je istraživanje utvrdilo da je tokom cele rute kretanja kolone stradalo u borbama, međusobnim obračunima i samoubistvima između 4.000 i 5.000 ljudi, za koje se ne može reći da su žrtve bilo kakvog zločina - pojašnjava Mihaljevićeva i dodaje da je RS odala pijetet prema bošnjačkim stradanjima, "što ne možemo reći za drugu stranu, koja godinama ignoriše činjenicu da je u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995 godine stradalo najmanje 2.650 lica srpske nacionalnosti.

Istoričar Dragoslav Ilić kaže za "Novosti" da pojam genocid, sadržajno u sebi nosu pravnu, istorijsku, sociološku, filozofsku, duhovnu, ali i političku dimenziju.

- Ove činjenice nisu sporne ukoliko čitav pojam nije sveden na političku dimenziju, a bojim se da se u slučaju Srebrenice događa baš to. Na kraju Hladnog rata, kada je stvaran unipolarni svet, pojam genocid je upotrebljen kao podloga za doktrinu intervencionizma.

Ovo je sa jedne strane dovelo do toga da ne postoje jasni kriterijumi u određivanju koji događaj jeste, a koji nije genocid, a sa druge strane, žrtve zločina, bez obzira na to kojim imenom ga nazvali, jesu važne samo u meri kojoj njihova smrt podupire određenu političku agendu.

KATINjSKA ŠUMA I BLAJBURG

JOVANOVIĆ podseća da imamo više slučajeva tokom Drugog svetskog rata da je veliki broj vojnika i zarobljenika ubijen sa obe strane, pa se ne govori da je u pitanju genocid:

- U Katinjskoj šumi je ubijeno 22.000 policijskih oficira, pa niko nije pomislio da je to genocid, jer je namera bila da se poljska armija onesposobi, motiv je bio vojnički. Tu je i streljanje u Blajburgu.