SADA I ZVANIČNO - PRIZNAJTE KOSOVO ILI NIŠTA OD EU: Rezoluciju o Srbiji, dokument kojim EU traži ono što smo godinama naslućivali

Ovi uslovi ispostavljeni su u Rezoluciju o Srbiji koju je juče većinom glasova usvojio Evropski parlament, a u dokument je ugrađen i još jedan zahtev za Beograd - da obustavi vojnu saradnju sa Moskvom i ukine regionalni srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu.

Pojedini evroposlanici pokušali su da odu korak dalje u pritiscima na našu zemlju i tražili su da se izglasa odluka i o prekidu pregovora Srbije sa EU. Naime, poslanička grupa Zelenih podnela je amandman u kojem je tražila da uvođenje sankcija Rusiji bude uslov za nastavak pregovora sa EU, a ne kako je na kraju definisano u finalnom tekstu "za napredak u pregovorima".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je juče da je dobro što nisu uspeli pokušaji pojedinih poslanika u EP da se izglasa odluka o prekidu pregovora naše zemlje sa EU:

- Bilo bi pogrešno da je to usvojeno, hvala većini evroposlanika koji to nisu izglasali. Ako misle da treba nekoga da molimo za nešto - nećemo. Vi radite svoj posao, mi ćemo svoj. Mi imamo svoje interese, važno je da Srbija bude na EU putu, ali i da ima svoju slobodu i da razmišlja o svojim vitalnim nacionalnim interesima - bio je jasan Vučić.

On je ukazao da onaj ko ne razume specifičnu poziciju Srbije, ne želi dobro ni EU ni Srbiji. Naveo je i da je sa mnogima danas u svetu nemoguće razgovarati.

- Voz je krenuo iz stanice, ludilo je krenulo, svi su u ratu i ne možete da razgovarate sa njima. Sa nekima možete, i sa njima razgovarate, ali sa nekima ne možete.

U tekstu Rezolucije EP o Srbiji amandmanom je uključeno da pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine treba da bude zasnovan na "međusobnom priznavanju". Ovakva formulacija ne postoji u pregovaračkom okviru Srbije sa EU, niti je pominjana u bilo kom dosadašnjem zvaničnom dokumentu evropskih institucija kao potrebno rešenje dijaloga sa kosovskim Albancima.

- Srbija će na ove zahteve odgovoriti lepo i pristojno - da to neće da učini. Ne pada nam na pamet. Nećemo da razmatramo - poručio je Vučić.

Iako rezolucije EP nisu obavezujuće, one imaju političku težinu i nema sumnje da su nastavak novog talasa snažnih pritisaka na našu zemlju, a koji je započeo nemački kancelar Olaf Šolc, otvoreno poručujući prilikom posete Beogradu da je priznavanje Kosova uslov za članstvo.

Najglasniji u kritikama i optužbama na račun Srbije opet su bili osvedočeni albanski lobisti, pa je tako izvestilac EP za tzv. Kosovo Viola fon Kramon pozvala Beograd da se jasno okrene ka EU i podsetila predsednika Vučića na neophodnost usklađivanja sa evropskim zajedničkim pozicijama, kada je u pitanju sukob u Ukrajini:

- Verujem da je ruska agresija odlučujući momenat u našoj istoriji i da EU očekuje od nove vlade puno usklađivanje u oblasti spoljne politike uključujući i uvođenje sankcija. Moramo da iskoristimo ovaj momenat kako bismo prekinuli veze Srbije sa Kremljom i kako bi se ona jasno okrenula ka EU.

Odmah je reagovao šef diplomatije Nikola Selaković, koji je rekao da je Srbija više od dve decenije jasno i iskreno opredeljena za punopravno članstvo u EU, i to strateško opredeljenje naše države ne dovodi se u pitanje:

- Za razliku od Srbije EU je ta koja je proteklih godina prolazila i kroz unutrašnje krize i kroz zamor u procesu proširenja. Zato je nepošten i nedobronameran svaki pokušaj da se teret krivice za probleme u odnosu EU prema Srbiji i stavi na Srbiju, jer sa naše strane u tom odnosu je bilo i iskrene volje i doslednosti. Kada Viola fon Kramon poziva Srbiju da se jasno okrene ka EU, ona kuca na otvorena vrata, ali je nevolja što i Srbija i druge države regiona sve češće kucaju na zatvorena vrata. Nema potrebe da Srbiju iko podseća na njene obaveze u procesu evrointegracija, ali ovom prilikom podsećamo da su obaveze, ukoliko je EU iskrena u svojim namerama, obostrane, i da napredak koji Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana čine treba da bude valorizovan od strane Brisela.

Prema rečima Selakovića, Srbija će, u međuvremenu, "dok EU sama ne odluči kakva je budućnost procesa proširenja, nastaviti da kao slobodna i nezavisna država vodi samostalnu politiku štiteći svoje državne i nacionalne interese, a pritisci koji se na nju vrše nemaju mnogo veze sa interesima proširenja EU, već sa nekim drugim interesima, a često su oni, kao u slučaju gospođe Fon Kramon, sasvim lične i lukrativne prirode".

Inače, u Rezoluciji o Kosovu Fon Kramonove, traži se vizna liberalizacija za Kosovo, podržava se zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope, hvali uvođenje sankcija Rusiji, ali i poziva na formiranje Zajednice srpskih opština. Fon Kramonova je pozvala Prištinu i da poštuje odluke Ustavnog suda u vezi sa vraćanjem imovine manastiru Dečani.

"ODUVALI" BILČIKA

EVROPSKI parlament je usvojio sve pismeno podnete amandmane na rezoluciju o Srbiji, ali ne i usmeno predložen amandman izvestioca Vladimira Bilčika kojem se usprotivilo više od neophodnih 38 poslanika.

Bilčik je usmenim amandmanom želeo da unese u rezoluciju da EP "žali zbog povećanja tenzija u odnosima Beograda i Prištine, u vezi sa pitanjima registarskih tablica i slobode kretanja, i da ponovo ukazuje na značaj bavljenja svim otvorenim pitanjima kroz dijalog uz posredstvo EU".

Andor Deli, član mađarskog Fidesa: Neprihvatljiva preterivanja

EVROPARLAMENTARAC i član mađarskog Fidesa Andor Deli kritikovao je izveštaj EP o Srbiji, rekavši da sadrži neprihvatljiva preterivanja koja će kočiti proces pridruživanja, narušiti kredibilitet EU i otuđiti građane Srbije.

- Prosto je neverovatno da, kada bukti rat u Ukrajini, zemlji koja je sused EU, neki ne vide da bi se stabilnost Unije ojačala što skorijim pristupanjem Srbije. Vlada Mađarske i poslanici Fidesa se svim srcem zalažu za pristupanje Srbije EU. Zato je ovaj izveštaj za nas neprihvatljiv. Smatramo da Srbija zaslužuje više podrške i razumevanja - poručio je Deli.

Odnosi sa Moskvom u fokusu juče izglasanog dokumenta: Rusiju pomenuli 30 puta

REZOLUCIJU EP o Srbiji juče su podržala 523 poslanika, protiv je bilo njih 78, a 34 uzdržano. U tekstu se izražava podrška članstvu Srbije u EU, a Rusija se pominje oko 30 puta. Tako EP poziva Beograd i da "ponovo proceni ekonomsku saradnju sa Rusijom".

Evroposlanici su zabrinuti i zbog toga što Srbija kupuje oružje od Rusije, Belorusije i Kine. U dokumentu se pominju i istrage o slučajevima "Krušik", "Telekom" i "Jovanjica", za koje se navodi da nema dovoljno informacija dokle se sa njima stiglo. EP poziva vlasti u Beogradu da istraže i krivično gone sve navodne veze sa kriminalnom Belivukovom grupom i izražava zabrinutost zbog nedavnih navoda da je Darko Šarić vodio međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je bio u zatvoru u Srbiji.

Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koju Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

Kreiranje teksta: Čak 439 ispravki

NA nacrt izveštaja izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika podneto je 439 amandmana, od kojih je usaglašeno i usvojeno 40, čime su postali deo teksta. Najviše "dodataka" podnosila je upravo Viola fon Kramon. A amandman u kojem se navodi da "Srbija i Kosovo treba da postignu sporazum o normalizaciji odnosa koji će se zasnivati na međusobnom priznavanju" podneo je Lukas Mandl, poslanik Evropske narodne partije.

Nije dogovoren susret s Kurtijem

PREDSEDNIK Vučić rekao je juče da nije tačno da je dogovoren njegov sastanak sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

- To nije tačno, čak me niko ništa nije ni pitao u vezi sa tim. Ne bežim ni od jednog sastanka, uglavnom je on bežao.

Na konstataciju da ga je na dijalog sa Kurtijem pozvala Fon Kramonova, kazao je:
- Ako to ona očekuje... Ali mislio sam da Miroslav Lajčak treba da me zove.

Vulin: Treba im kolektivna terapija

U ISTOM izveštaju u kome se poziva na poštovanje međunarodnog prava, EP je zatražio od Srbije da se priključi ratu Zapada protiv Rusije, ali i da priznamo tzv. Kosovo. Odnosno, za ulazak u neprijateljstvo sa Rusijom, vekovnom, a često i jedinom saveznicom u najtežim trenucima našeg postojanja, EU nam kao nagradu nudi da priznamo Kosovo kao državu.

Sigurno u EP ima nekog ko misli da bi to Srbija prihvatila, ali takav um još medicinski nije dokumentovan. Licemerje nije bolest, da jeste, EP bi bila potrebna kolektivna terapija. Evropska unija se od izbijanja sukoba u Ukrajini ponaša, ne kao savez država, već kao skup teritorija koje nemaju ni svoju politiku, ni svoje interese, zato im Srbija kao samostalna zemlja toliko i smeta - poručio je juče ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

On je istakao da "dok Vučić vodi Srbiju, mi ćemo biti država i nećemo postati deo antiruske histerije, baš kao što nećemo priznati takozvano Kosovo".

- Jedino što bi EU od Srbije mogla da zatraži jeste da se Srbija dosledno pridržava međunarodnog prava, šteta što to EP nije tražio od sebe.

Jadranka Joksimović o odnosu prema Srbiji: Pokazali su veliko nerazumevanje

IZVEŠTAJ EP i izvestioca Vladimira Bilčika, kao i istupanja Viole fon Kramon, samo pokazuju koliko je veliko nerazumevanje političkih elita u zemljama EU u pogledu naše pozicije i koliko nema iskrene želje da pokušaju da prilike posmatraju iz tuđih cipela.
Ovo je juče rekla ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, navodeći da delom i zbog ovakve ponavljane retorike evropske integracije trpe na popularnosti i podršci kod naših građana:

- U trenutku kada je Srbija jedina na ozbiljan način prihvatila novu metodologiju pristupanja, napravila prodor u napretku u vladavini prava i otvorila klaster 4 o zelenoj agendi, ne žaleći se na to što smo usred više od pola otvorenih poglavlja po staroj metodologiji prešli na novu, sve se zaboravilo i sada se govori jedino i isključivo o usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Rama ponovo upozorava predstavnike Unije: Ne tražite nemoguće od Beograda

PREMIJER Albanije Edi Rama izjavio je juče za holandski list "Folkskrant" da bi EU trebalo da bude oprezna sa Srbijom i da ne traži od Beograda nešto što ne može da ispuni.

- Srbija ne može brzo da se oslobodi zavisnosti uglavnom od ruskog gasa, ali je tri puta glasala protiv ruske invazije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama. Ovo je jedinstveno i novo, ovo niko nije očekivao. Međutim, Balkan ostaje nezaštićeni krug. Rat u Ukrajini bi lako mogao da eskalira, pa čak i da dovede do otvorenog sukoba - rekao je Rama, a prenela albanska agencija ATA.