BIRAJU NOVI CENZUS DOK SE GLASOVI BROJE: Pojedini političari traže da se izborni prag vrati na pet odsto
UPRKOS tome što izborni proces još nije zaokružen jer se čeka saopštavanje konačnih rezultata, deo opozicije već razmišlja o narednom odmeravanju snaga, izlazeći sa predlozima da bi cenzus sa tri ponovo mogao da se vrati na pet odsto.
Za mnoge i cenzus od tri odsto nedostižan, Foto A. Stanković
Osim povećanja izbornog praga, koji sudeći po trenutnom rasporedu snaga u parlamentu, mnogi ne bi preskočili, dok bi za druge to značilo više mandata, potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović ponudio je i stepenovanje cenzusa po kojem bi prag bio veći za koalicije nego za stranke koje nastupaju samostalno. Stefanovićev predlog je da bi cenzus u slučaju koalicija trebalo da se određuje na osnovu broja članica saveza, a da o tim procentima može da se razgovara. Prema njegovom mišljenju, treba vratiti stari cenzus jer je on snižen u jednom političkom trenutku kad je, kako je rekao, "vlasti bilo potrebno da imaju svoju opoziciju u vreme dok su svi "pristojni ljudi bojkotovali lažne izbore".
Ovaj predlog naišao je na različite reakcije u delu opozicije, a većina smatra da bi stepenast cenzus bio nereprezentativan jer bi jačao ulogu velikih partija, da bi to vodilo do neprincipijelnog udruživanja i koalicija kratkog daha.
Da je u trenutku održavanja izbora 3. aprila cenzus bio pet odsto, "koristi" bi imali koalicija oko SNS, Ujedinjeni za pobedu Srbije, SPS, kao i NADA, koje bi imala više poslanika u Skupštini Srbije nego sada. Ali, to bi značilo i da bi manjine imale dva poslanika manje. S druge strane, stranka Zavetnici koja je jedina samostalno prešla prag, bila bi izvan parlamenta. Koalicija "Moramo", koja je takođe sastavljena od stranaka i pokreta i koja je prešla postojeći cenzus i bila blizu "starog" od pet odsto (4,71 odsto osvojenih glasova), ostala bi ispod granice. Koalicija oko Dveri, takođe, sa 3,8 odsto podrške ostala bi van skupštinskih klupa. Dobitnici u Skupštini grada Beograda sa uvećanim cenzusom, bili bi lista oko SNS, Ujedinjeni za pobedu Beograda, SPS, "Moramo" koji bi imali više odbornika.
REZULTATI PRE IZMENE PRAVILA
KADA se pogledaju rezlultati izbora pre snižavanja cenzusa, 2016. godine, šest lista prešlo je prag od pet odsto, dok ostale koje su ostale izvan parlamenta, nisu bile ni blizu tri odsto podrške birača. U izbornom procesu 2014. godine, samo četiri liste su osvojile mandate, dok su četiri osvojile više od tri odsto.
Da se "zašareni", kako republički, tako i lokalni parlament, omogućile su izmene izbornog zakona 2020. kada je cenzus snižen. Tada je deo opozicije, koji je bojkotovao izbore ovu promenu video kao "metod da se lažna opozicija ugura u parlament jer je za njih kako su tada navodili, cenzus o tri odsto nedostižan".
Ukoliko bi bio usvojen predlog o povećanju cenzusa - što je malo verovatno jer nije praksa da se izborni zakoni menjaju u godini glasanja - u slučaju skorog ponavljanja izbora u Beogradu, raspodela snaga bi sigurno bila drugačija. I mnogi politički akteri, posle konstituisanja Skupštine grada Beograda, istakli su da je to verovatno poslednji put da toliko stranaka ima svoje predstavnike u klupama.
Prema mišljenju direktora CeSID Bojana Klačara, pre nego što se pristupi raspravi o izmenama cenzusa neophodno je da se odgovori na pitanje šta se suštinski time postiže. Klačar napominje da bi to cepkanje izbornog sistema moglo da ima više štete nego koristi, jer kako poredi, "izborni sistem je kao paukova mreža", i ne može da se promeni deo, a da drugi ostane isti.
- Tačno je da bi stepenasti cenzus doveo do ukrupnjavanja na političkoj sceni. Tu ideju već duže zagovara stranka Rasima Ljajića i ne bih je u startu odbacivao. Pripadam krugu ljudi koji smatra da stepenasti cenzus neće suštinski rešiti nijedno veliko pitanje. On će možda malo da uozbilji politički život, ali će političke stranke da kalkulišu kada prave koalicije. S druge strane, one stranke koje godinama ne izlaze na izbore samostalno, a predstavljene su u parlementu, otišle bi u prošlost.