BALKAN NI KORAK BLIŽE EU: Rezultat Samita u Briselu

Verujem u evropsku budućnost Srbije i Zapadnog Balkana. Zajedno ćemo se boriti na tom putu poštujući sebe i verujući da zajednički možemo mnogo toga da uradimo. To da smo uplašeni i da smo mnogo mali, a neki mnogo veliki, ostavite nekom drugom, to su priče za malu decu.

Ovu poruku poslao je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je sa liderima regiona u Briselu učestvovao na samitu EU - Zapadni Balkan. Tročasovni sastanak sa vrhom EU završen je bez konkretnih rezultata: Srbija nije dobila otvaranje klastera, BiH status kandidata, Skoplju i Tirani nije dato zeleno svetlo za početak pregovora, a tzv. Kosovu nisu ukinute vize.

Vučić je na zajedničkoj konferenciji sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Dmitrom Kovačevskim i Edijem Ramom, potvrdio da je Beograd kritikovan od strane predstavnika mnogih članica EU zbog ukrajinsko-ruskog pitanja i neuvođenja sankcija Moskvi, ali je i naglasio da je zadovoljan dobrom diskusijom na sastanku.

- Nažalost, još jednom se ništa nije dogodilo. Verujem da naši prijatelji iz Skoplja i Tirane zaslužuju početak pregovora. To je neophodno, jer su obe zemlje ispunile sve zahteve EU. Ali mi ne smemo da plačemo i kukamo, naše žalopojke ništa neće promeniti, moramo da nastavimo da radimo, da menjamo sebe nabolje.

On je rekao da je Srbija povećala trgovinsku razmenu sa EU za više od 30 odsto, da će ove godine dostići cifru od 40 milijardi evra, što je veoma značajno za malu Srbiju:

- Neizmerno smo zahvalni predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i svima onima koji su nas podržali na našem evropskom putu. Diskutovali smo o svemu.

Ukazao je i da je u poslednja četiri meseca u evropskim medijima odštampano 2.629 članaka o Srbiji nakon ruskog napada na Ukrajinu, a o tome kako naša zemlja ugrožava ceo region Zapadnog Balkana, BiH, Kosovo:

- A ništa se nije dogodilo. Moje pitanje za sve vas jeste da li ste čuli izvinjenje od svih tih medija. Niste. I mi ne tražimo pravdu. Nisam ovde da bih opravdao svoju poziciju. Ja moram da zastupam interese našeg naroda. Srbiji je rat doneo mnogo problema, ali ćemo učiniti sve da se oni reše i tek po završetku sukoba mogu se sagledati njegove posledice.

Predsednik je još jednom naglasio da veruje u evropsku budućnost regiona, kao i da će Srbija uraditi sve da sačuva sebe. Na pitanje u vezi sa Ukrajinom, Vučić je rekao da je Srbija u Generalnoj skupštini UN već glasala protiv ruske agresije na Ukrajinu, i da podržava teritorijalni integritet ove zemlje, kao što, ističe, podržava i teritorijalni integritet Srbije, što, konstatuje, nije slučaj sa većinom zemalja EU.

Najogorčeniji zbog toga što je Brisel juče pružio ruku regionu, ali mu zatvorio vrata, bar sudeći po porukama koje je poslao posle sastanka, bio je albanski premijer Edi Rama.

On se ironično osvrnuo na poruke lidera EU da je bio istorijski dan zbog odlučivanja o dodeljivanju statusa kandidata Ukrajini:

- Ovo je zaista bio istorijski dan, ali u negativnom smislu. Za Zapadni Balkan su imali hvalospeve, divne reči za nas, svi su rekli da se osećaju loše što ne mogu da ispune obećanja. Osećao sam se loše danas u Briselu, jer smo došli kao gosti, a ne kao Evropljani. Takođe, osećam duboku tugu za EU, žao mi ih je i nadam se da možemo da im pomognemo.

Podsetio je da je Severna Makedonija već 17 godina kandidat za članstvo EU i da je čak promenila ime, a Albanija čeka osam godina.

- Zamislite da Francuska promeni ime. Bugarska koja nas koči je sramota, ali ona nije jedini razlog za zaustavljanje procesa širenja EU. Takođe, u Srbiji je popularnost Vladimira Putina veoma velika i ne razumem zašto se Beograd pritiska do krajnjih granica u pogledu sankcija. Ne treba pritiskati Srbiju zbog Rusije, jer ona nije u poziciji da postigne stvari veoma brzo i ako pritisnemo Srbiju, mogli bismo to da platimo evropskom budućnošću ove zemlje.

I Kovačevski je poručio da Skoplje troši dragoceno vreme koje nema, a da je to što nije doneta odluka da započnu pregovore veliki udar na kredibilitet EU.

Vučić je poručio i da ima "manje frustracije" nego Rama i Kovačevski:

- Uradićemo sve što možemo da postignemo što se tiče evropskih prava do decembra. A tada nećemo slaviti, ali verujem da ćemo biti u boljem raspoloženju. Zajedno smo u ovome, treba što češće da govorimo jednim glasom i da nas prepoznaju kao predstavnike Zapadnog Balkana.

Inače, nakon sastanka EU - Zapadni Balkan bilo je najavljeno obraćanje Mišela, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i francuskog predsednika Emanuela Makrona, ali je sve otkazano.

Pre sastanka vrh EU utrkivao se ko će poslati lepše poruke za region, ali bez konkretnih obećanja, pa je tako evropski šef diplomatije Đozep Borelj rekao da "ne smeju da dozvole da se evropski plamen ugasi na Zapadnom Balkanu", a Mišel da je ovaj prostor prioritet za EU. I nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je od najvećeg značaja da zemlje Zapadnog Balkana, posle 20 godina od davanja evropske perspektive, dobiju verodostojno obećanje da će dobiti mogućnost da pristupe Uniji.n
 

Sprečavanje "malignog uticaja"

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da proširenje EU doprinosi bezbednosti Evrope. Ona je navela i da to "sprečava maligni uticaj trećih zemalja koje imaju drugačije interese u odnosu na osnovne evropske vrednosti".

* * * * *

PORUKA ŠOLCU

NE OČEKUJTE PRIZNAVANjE

NA pitanje da prokomentariše to što je nemački kancelar Olaf Šolc otvoreno rekao da očekuje da Srbija prizna tzv. Kosovo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kratko je odgovorio:

- I ja sam njemu rekao da mi to ne očekujemo.

Nemački kancelar u nekoliko navrata je "zapretio" da će Beograd morati da prizna lažnu kosovsku državu ako želi da postane član EU.

* * * * *

SUSRET SA NEHAMEROM

AUSTRIJA UZ BEOGRAD

PREDSEDNIK Vučić juče se na marginama skupa u Briselu sastao sa saveznim kancelarom Austrije Karlom Nehamerom. Tokom razgovora koji je Vučić ocenio kao odličan, još jednom je pružena podrška Austrije našoj zemlji na putu evropskih integracija. Vučić je prihvatio poziv da poseti Beč.

* * * * *

NASLEDNICA FAJONOVE

POZICIJA ZA MORETIJEVU

EVROPSKI parlament izabrao je juče Alesandru Moreti za novu predsedavajuću Delegacija EP za Srbiju, odnosno Odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU - Srbija. Moretijeva, koja je u EP poslanica socijalista i demokrata iz Italije, na toj poziciji će naslediti Tanju Fajon.