SNOVI PRIŠTINE NISU DEO DIJALOGA: Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, za "Novosti"

Beograd je u toku svih razgovora pokazao dovoljnu čvrstinu i odlučnost da zaštiti srpske nacionalne interese, posebno Srba u našoj južnoj pokrajini, ali je istovremeno pokazao i odgovornost za iznalaženje održivih i primenjivih rešenja na terenu, koja su preduslov očuvanja mira i stabilnosti, posebno u ova teška vremena u Evropi i svetu.

Ovo u intervjuu za "Novosti" poručuje direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, uoči sutrašnjeg nastavka dijaloga sa Prištinom na tehničkom nivou u Briselu.

* Kako gledate na to što EU, kao posrednik u dijalogu, uporno odbija ili ne može da izvrši pritisak na Albance da budu konstruktivniji?

- Za nas je važno da posrednik u dijalogu bude statusno neutralan i da ostane dosledno veran cilju dijaloga, a to je normalizacija odnosa. Nezadovoljni smo što ključni delovi prvog briselskog sporazuma, a reč je o Zajednici srpskih opština, do danas nisu sprovedeni i što nema efikasnog odgovora EU na stanovište predstavnika Prištine da njih sprovođenje sporazuma uopšte i ne zanima. Napredak u normalizaciji odnosa direktno zavisi od implementacije svih do sada postignutih sporazuma. Tako i moguć dogovor o energetici, ne predstavlja nikakav novi sporazum, već ispunjenje onog iz 2013. i 2015.

* Ima li uopšte smisla dalje pregovarati kada se postignuti dogovori krše ili ne sprovode?

- Ovo pitanje se godinama nameće, jer je svima jasno da Priština nema iskrenu nameru da popravlja stvari na terenu, već dijalog isključivo vidi kao put ka konsolidovanju jednostrano proglašene nezavisnosti, iako im mi neprestano govorimo da od tog posla nema ništa. Snovi Prištine nisu, niti mogu biti deo dijaloga. Dokle god postoji i najmanja nada da se za ljude koji žive na KiM može uraditi nešto pozitivno i korisno, mi ćemo u tom procesu učestvovati. Alternative dijalogu nema. Zato će Beograd dosledno i principijelno biti opredeljen za dijalog kao jedino ispravno sredstvo za rešavanje nesuglasica i otvorenih pitanja, no, za tango je potrebno dvoje.

* Da li je došao trenutak u kojem Srbija mora da bira između EU i KiM, s obzirom na poruke da je za članstvo u Uniji potrebno da priznamo Kosovo?

- Nije tajna da velika većina zemalja EU priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, a neke od tih zemalja i revnosno rade na učvršćivanju pozicija Prištine i vrše pritiske na Srbiju. Međutim, u EU ne postoji unutrašnji konsenzus po pitanju statusa naše južne pokrajine, niti se u relevantnim dokumentima u kojima se tretira pitanje pregovora o članstvu Srbije u EU govori o takozvanom uzajamnom priznavanju. Dok god je tako, Srbija ne mora da pravi izbor koji pominjete, niti je za nas KiM moneta za trgovinu, već naša postojbina i neotuđivi deo naše države. Naš izbor je naša Srbija i bolji život za koji se borimo, baš onako kako je to pred kancelarom Šolcom državnički rekao predsednik Vučić.

* Da li se iza svih poteza Prištine zapravo krije njihova namera da se, uz pomoć zapadnih saveznika, Srbi u potpunosti proteraju sa severa KiM i kako će Beograd odgovoriti?

- Ne bih se usudio da tvrdim da naši zapadni partneri žele proterivanje Srba sa KiM. Problem je što je separatizam na KiM, koji je naišao na podršku dela zapadnih zemalja, uvek išao ruku pod ruku sa albanskim monoetničkim projektom. Iako se mnogi prave da nije tako, uklanjanje Srba kao političkog i demografskog faktora sa KiM je takoreći nezvanično programsko opredeljenje mnogih albanskih političkih partija. Zbog toga smo mi kao država Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem tu da pomognemo ostanak i opstanak našeg naroda u pokrajini. I dok god je predsednik Vučić na čelu Srbije, biće i Srba na KiM.

OD DOLASKA KURTIJA VIŠE NAPADA

* UPOZORILI ste na porast broja incidenata nad Srbima na KiM...

- Jasno smo poručili da nećemo dozvoliti nove pogrome nad srpskim narodom, i verujem da u Prištini ima makar toliko razuma da se ne upuštaju u tu vrstu avantura. Međutim, problem je što se Priština oslanja na taktiku serijski izolovanih napada kao i na sistematsko institucionalno-pravno nasilje, na šta su reakcije iz međunarodne zajednice često blage ili ih nema. Samo od početka ove godine zabeležili smo 60 etnički motivisanih incidenata i napada na Srbe u pokrajini. Prošle godine bilo ih je 128. Nažalost, od dolaska Kurtija na vlast broj napada na Srbe se uvećao za 50 odsto.