REZOLUCIJA EP O SRBIJI: Sankcije Rusima ili ništa od Evrope
PO već ustaljenom scenariju kada su u pitanju izveštaji i rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, spreman je još jedan nacrt u kojem se Beograd poziva da uvede sankcije Rusiji zbog ukrajinske krize i samim tim stavi svima do znanja da mu je evropski put prioritet. Ovaj dokument praktično uslovljava pregovore i otvaranje poglavlja ispunjenjem uslova.
Foto: D. Vojinović
- Evropski parlament žali zbog činjenice da se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU nakon ruske invazije na Ukrajinu i poziva novoizabrane vlasti da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i stavovima EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući sankcije Rusiji - piše u nacrtu godišnjeg izveštaja EP o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika, a u koje su "Novosti" imale uvid.
U dokumentu se izražava i "duboka zabrinutost zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine." Srbija se, takođe, poziva i da pojača napore za diversifikaciju snabdevanja energijom, a posebno da smanji zavisnost od Rusije.
RUSKO ORUŽJE I PRISLUŠKIVANjE
PARLAMENTARCI su zabrinuti i zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kinom i kupovine vojne opreme, za koju, kako tvrde, odlazi "70 odsto ukupnih nabavki opreme" u Srbiji. Kako je navedeno, smeta im i prisluškivanje lidera ruske opozicije u Beogradu. Žale što nisu ukinuti letovi između Beograda i Moskve.
Konačna verzija trebalo bi da bude predstavljena na sastanku Spoljnopolitičkog odbora EP sredinom sledeće sedmice, dok bi pred poslanicima na Plenarnom zasedanju radi usvajanja rezolucije i debate trebalo da se nađe u julu.
Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević ističe da stalno zaoštravanje sukoba između Rusije i Zapada utiče na pojačan pritisak pogotovo na države koje su na putu ka članstvu:
- Sve su veći pritisci da se uskladi politika sa EU. Mnogi će reći, ali mi nismo članice. Nismo, ali imamo sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, imamo obavezu i po tome da se usaglašavamo. Pokušavamo da održimo poziciju distance, da ne učestvujemo u konfliktu, ali je objektivno teško da država koja treba da postane član EU zadrži političku neutralnost. Pritisak bi se smanjio ako bi se postigao dogovor između EU i Rusije, ali dok je intenzivan, takvi će biti i pritisci na nas. Teško je zadržati stav o neuvođenju sankcija, i mislim da ćemo se držati, ali sve zavisi od posledica. Ako nam prekinu ekonomske tokove, biće teško da ih ne uvedemo.
Iz Evropskog parlamenta pozvali su vlasti u Srbiji da deluju protiv, kako se ističe, veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku podela i akcije koje podrivaju integritet zemalja u susedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje. Vlast se poziva da se fokusira na rešavanje strukturalnih nedostataka u vladavini prava, osnovnim pravima, slobodi izražavanja, borbi protiv korupcije i funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave.
UKIDAJU VETO
POSLANICI Evropskog parlamenta usvojili su juče rezoluciju kojom se zemlje članice EU pozivaju da započnu proces revizije EU Ugovora uključujući i promene procedura glasanja unutar Unije.
Evropski parlament poziva na prelazak sa do sada neophodnog jednoglasja i mogućnosti upotrebe veta na prihvatanje odluka kvalifikovanom većinom u oblastima kao što su sankcije i u vanrednim situacijama.
Žali se zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog negiranja međunarodnih presuda za ratne zločine i poziva na prioritetno jačanje garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa. Zamera nam se i "ograničenja slobode i nezavisnosti medija i zloupotrebe medija za sticanje nepravedne političke prednosti, napada na političke protivnike i širenja dezinformacija, kao i zbog kontinuiranih fizičkih napada, zastrašivanja, govora mržnje i političkih uvreda na novinare i civilno društvo". Vlasti se pozivaju da istraže sve takve slučajeve i da poboljšaju bezbednost novinara, kao i na opšte poštovanje osnovnog prava na mirna okupljanja i osuđuje se nasilje grupa ekstremista i huligana tokom mirnih protesta.
PODSTIČU I NA "JAČANjE VOJVODINE"
Od ukupno 439 predloženih amandmana na nacrt izveštaja usaglašeno je 40. Među njima nalazi se i jedan u kojem se ističu prednosti procesa decentralizacije i podstiče jačanje nadležnosti AP Vojvodine. Podseća se da je Zakon o finansiranju trebalo da bude usvojen do kraja 2008, pa ohrabruju buduću vladu da to pitanje bez daljeg odlaganja dostavi skupštini.
U dokumentu se pozdravljaju određena poboljšanja u radu Narodne skupštine, ali je istaknuta zabrinutost što se zapaljivi jezik i dalje koristi tokom parlamentarnih rasprava. U nacrtu se, između ostalog, pominje mnogo puta do sada ponovljena podrška članstvu Srbije u EU, ističući da dalji napredak zavisi od reformi u svim oblastima, napretka u vladavini prava i normalizacije odnosa s Prištinom. Pozdravljeno je otvaranje klastera u decembru prošle godine, a od Brisela i Beograda se traži i da efikasnije predstavljaju prednosti proširenja EU.
Pozdravljeno je učešće Srbije u regionalnoj saradnji i posvećenost bilateralnim odnosima. Pohvaljena je odluka naše zemlje da donira vakcine protiv kovida regionu. Ponovo je data podrška dijalogu između Beograda i Prištine uz posredovanje EU i istaknuta važnost konstruktivnog angažmana obe strane u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, što je od ključnog značaja za napredovanje "obe zemlje" na evropskom putu.
Upućen je poziv za poštovanje i punu primenu svih dosadašnjih sporazuma, uključujući i osnivanje ZSO. Traži se i jačanje napora za rešavanje pitanja nestalih i "elektroenergetskih aranžmana" na severu Kosova.
- Izražavamo žaljenje zbog odluke Vlade Kosova da odbije predlog kojim bi se omogućilo prikupljanje glasačkih listića birača, kako bi im se omogućilo da glasaju na teritoriji Kosova na izborima u Srbiji 3. aprila 2022, kao što je to bio slučaj ranije - istaknuto je.
Pozdravljene su promene Ustava nakon referenduma u januaru, koje imaju za cilj poboljšanje nezavisnosti pravosudnog sistema, usvajanje Zakona o ravnopravnosti polova i izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Ponovljena je zabrinutost zbog navodne upotrebe prinudnog rada i kršenja ljudskih prava na gradilištu kineske fabrike "Linglong", kao i zbog napada na Pavla Grbovića, lidera PSG 3. aprila u danu za glasanje. Izraženo je i žaljenje zbog deportacije jednog državljanina Bahreina uprkos privremenoj presudi Evropskog suda za ljudska prava da bi njegovo izručenje trebalo odložiti.
Pohvaljen je napredak postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i uspešno ublažen uticaj kovid-krize. Uprkos poboljšanjima, tržište rada i dalje pati od strukturnih problema. Srbija treba dalje da prilagođava obrazovanje i obuku potrebama tržišta rada.
Ponovljena je zabrinutost zbog sve veće zavisnosti Srbije od kineskih investicija, a vlasti se pozivaju da poboljšaju transparentnost i procenu uticaja kineskih investicija na životnu sredinu. Pominje se i briga parlamentaraca zbog visokog nivoa zagađenja vazduha.