INTERVJU - MAJA POPOVIĆ, MINISTARKA PRAVDE: Žrtve nas obavezuju da ne popustimo pod ucenama iz Hrvatske

 Državni organi postupaju u skladu sa svojim nadležnostima koje su utvrđene zakonom. Sigurna sam da je optužnica koja je podignuta u konkretnom slučaju zasnovana na čvrstim dokazima iz kojih proizilazi opravdana sumnja da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret.

Ovako u intervjuu za "Novosti", na pitanje da li će nas burne reakcije iz Zagreba zbog optužnice protiv hrvatskih pilota za granatiranje srpskih civila na Petrovačkoj cesti, koji su proterani iz svojih kuća u akciji "Oluja", sprečiti da isteramo pravdu, odgovora ministarka pravde Maja Popović.

- Odlučnost Srbije u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, koje se, između ostalog, sastoje i u procesuiranju ratnih zločina, još jednom je dokazana podizanjem ove optužnice. Svi oni koji u Hrvatskoj to "burno komentarišu", trebalo bi da, umesto burnih reakcija doprinesu saradnji u konkretnom predmetu i efikasnom procesuiranju ratnih zločina, jer je to budućnost regionalne saradnje. Nedopustivo je da se ne procesuiraju predmeti samo onda kada su žrtve Srbi. Žrtve ratnih zločina su ljudi, žene i deca i one se ne smeju posmatrati kroz prizmu pripadnosti nekom narodu, polu ili veri. Ono što posebno zabrinjava je činjenica da burne reakcije dolaze iz zemlje članice Evropske unije, a da takav narativ ne bude nedvosmisleno osuđen od strane svih onih koji štite evropske vrednosti.

*Zagreb insistira na promeni zakona o univerzalnoj jurisdikciji, prema kojem Srbija ima pravo da goni počinitelje ratnih zločina izvan svoje teritorije. Može li da se desi da pokleknemo pod pritiskom i povučemo optužnice za "Oluju"?

- Nećemo pokleknuti pod pritiskom, jer na to nemamo pravo. Žrtve počinjenih ratnih zločina nas obavezuju da utvrdimo ko je odgovoran za njihova stradanja. I tužilac za ratne zločine i zamenici tužioca za ratne zločine veoma profesionalno i predano rade svoj posao i sigurna sam da će zastupati optužnicu do samog okončanja krivičnog postupka i da će oni koji su počinili ratne zločine biti adekvatno sankcionisani od strane suda.

*Univerzalna jurisdikcija postoji u mnogim pravnim sistemima...

- Da, tekovina je međunarodnog humanitarnog prava i krivična dela za koja se ona primenjuje predstavljaju povredu najvažnijih ljudskih prava, te je zbog toga neophodno da ona postoji u pravnom poretku Srbije. Ovu vrstu jurisdikcije poznaje i pravni sistem Hrvatske, ali i pravni sistemi drugih država članica EU, pa se postavlja pitanje zbog čega se insistira na njenom ukidanju u pravnom poretku Srbije. To insistiranje je pre svega motivisano političkim dešavanjima u Hrvatskoj i nema nikakvo uporište ni u pravnoj nauci, ni u praksi. Ukidanje univerzalne jurisdikcije aktuelizovano je otpočinjanjem pregovora za članstvo Srbije u EU, kada je Hrvatska zbog njenog postojanja u jednom trenutku pokušala da blokira ovaj proces iako to nije bilo u duhu Deklaracije Hrvatskog sabora iz 2011. godine o promovisanju evropskih vrednosti u jugoistočnoj Evropi. Prema ovoj deklaraciji, Hrvatska čvrsto stoji na stanovištu da otvorena pitanja između država jugoistočne Evrope koja su bilateralnog karaktera, poput pitanja univerzalne jurisdikcije za procesuiranje ratnih zločina, ne smeju da blokiraju pristupanje država kandidata za EU.

*Da bi Ustav zaživeo, neophodno je da bude doneto nekoliko zakona. Kada se očekuje da se oni nađu pred poslanicima (zakoni o uređenju sudova, o sudijama, o Visokom savetu sudstva, o javnom tužilaštvu i o Visokom savetu tužilaštva)? Šta će doneti građanima?

- Očekujem da budu pred narodnim poslanicima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Ustavnih amandmana. Navedeni rok je propisan Ustavnim zakonom i ističe u februaru sledeće godine. Do tada Ministarstvo pravde radi na izradi kvalitetnih tekstova pravosudnih zakona kroz konsenzus struke i nauke. Njihovim donošenjem biće izvršeno usklađivanje sa Ustavnim amandmanima koji obezbeđuju viši stepen nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva. To će stvoriti uslove za bolju i efikasniju zaštitu ljudskih prava i ojačati vladavinu prava, jer ona na njima počiva, ali i povećati pravnu sigurnost. Veća pravna sigurnost uticaće i na priliv, naročito stranih, investicija. To će voditi ka povećanju standarda građana i ekonomskom napretku Srbije.

*Kako rešiti na duže staze zagušenje sudova, posebno beogradskih Prvog i Trećeg i novosadskog osnovnog? Koliko sudije najzagušenijih sudova imaju predmeta u radu i koliko prosečno traju suđenja u tim sudovima?

- Jedino rešenje ovog problema na duže staze je donošenje izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku koji ima za cilj da omogući ravnomernu raspodelu predmeta u svim sudovima u Srbiji, jer će ovim zakonom biti promenjena nadležnost pomenutih preopterećenih sudova koji sude u tzv. masovnim predmetima. Zbog toga pojedine sudije imaju više od 3.000 predmeta u radu, a ročištase zakazuju i po dve godine unapred. Takvo stanje nije održivo i Ministarstvo pravde će morati da reaguje. U Nacrtu izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku, koji je izrađen prošle godine, predvideli smo da ubuduće nadležnost za vođenje postupka u ovim predmetima bude preneta na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku. Na taj način se smanjuju i troškovi postupka, jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi, jer sudovi više neće biti preopterećeni već ravnomerno opterećeni, a biće im omogućeno i da u istoj vrsti postupaka do pravnosnažne presude dođu u isto vreme u bilo kom sudu u Srbiji. Time će biti omogućeno i efikasnije vođenje postupka i donošenje presude u razumnom roku. Građanima će ove zakonske promene doneti mogućnost za brže i jeftinije ostvarenjenjihovog prava. Do sada se ovaj problem rešavao tako što je Vrhovni kasacioni sud izvršio delegaciju nadležnosti u tzv. masovnim predmetima po sudovima u Srbiji. Samo u prošloj godini delegirano je više od 92.000 predmeta. To je bilo samo privremeno, a ne sistemsko rešenje ovog problema. Jedino sistemsko rešenje je zakonski propisana promena nadležnosti sudova.

*Šta biste istakli kao najvažnije rezultate rada Ministarstva u vreme vašeg mandata?

- Najvažniji rezultat je rad na promenama Ustava koje su potvrđene na referendumu u januaru ove godine. U procesu promene Ustava insistiralo se na dijalogu i kompromisu između politike, nauke i struke, koji je ključna karakteristika ovog procesa i presudni činilac za izradu kvalitetnog teksta Akta o promeni Ustava. Smatram da je najveći uspeh u postupku promene Ustava postignut načinom i stilom na koji je ovaj postupak vođen. To je bio jedan sasvim otvoren i javan postupak. Transparentnost i inkluzivnost procesa promene Ustava pohvaljeni su i od strane Venecijanske komisije, kao savetodavnog tela Saveta Evrope u ovoj oblasti. Upravo ovo telo je izdalo pozitivno mišljenje o Aktu o promeni Ustava. Intenzivno smo radili i na realizaciji aktivnosti iz revidiranih akcionih planova za Poglavlje 23 i Poglavlje 24, što je za rezultat imalo napredak u oblasti vladavine prava i otvaranje Pregovaračkog klastera 4 - Zelena agenda i održivo povezivanje u procesu pregovora za članstvo u EU. Radili smo i na realizaciji preporuka Grupe država Saveta Evrope protiv korupcije (GREKO) iz Četvrtog evaluacionog kruga što je rezultiralo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije. Pored toga, izdvojila bih i rad Ministarstva pravde na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji objekata za rad pravosudnih organa.

NEDOSTAJU SUDIJE

*OBJAVILI ste oglas za primanje novih sudija i tužilaca. Koliko ljudi će biti primljeno? Koliko Srbija sada ima tužilaca, a koliko sudija, i koliko joj nedostaje? Gde je najkritičnije?

- Visoki savet sudstva je tokom ove i prethodne godine objavio veliki broj javnih konkursa za izbor sudija, a isto je učinilo i Državno veće tužilaca kada su u pitanju zamenici javnih tužilaca. U prošloj godini i početkom ove godine izabrano je 237 sudija i 29 zamenika javnih tužilaca, koji su prvi put izabrani na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju. Međutim, postojeći broj sudija nije dovoljan. Svakako njihov broj je neophodno povećati u sudovima koji su najopterećeniji. Određivanje neophodnog broja sudija zadatak je Visokog saveta sudstva dok broj zamenika javnih tužilaca određuje Državno veće tužilaca.