ALARM NA ZAPADU ZBOG SPORAZUMA PUTINA I VUČIĆA: Povoljan gasni aranžman trn u oku Prištini i njenim moćnim mentorima

Povodom poruka da je došao kraj politike "sedenja na dve stolice", iz srpskog državnog vrha poručuju da naša zemlja sedi samo na jednoj stolici - srpskoj, a da restriktivne mere ne uvodimo ne zbog gasnog aranžmana već iz principa, jer smo na svojoj koži najbolje osetili šta sankcije znače.

I predsednik Vučić je povodom pritiska na Beograd jer se ne priključuje kaznenim merama protiv Moskve, bio jasan da tu nije reč ni o ljubavi ili mržnji, već o interesu Srbije. Vučić je naglasio da nikada neće popustiti pod pritiscima i više puta je ponovio da naša država nije zaljubljenik ni Istoka ni Zapada.

Samo dan nakon dogovora Vučića i Putina, u Beograd su sa već dobro poznatim opominjućim porukama o našoj "problematičnoj" saradnji sa Rusijom i mogućim posledicama po evropski put, ali i strane investicije, stigli evropski komesar za proširenje i poznata lobistkinja za kosovsku nezavisnost i dežurni kritičar srpske vlasti poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon. Sledeće nedelje u Srbiju stiže i nemački kancelar Olaf Šolc. Nekoliko dana pre njega u Beogradu će boraviti i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.

Fon Kramonova je u ponedeljak posle sastanka sa Vučićem rekla da su imali iskren razgovor, ali i ponovila da Srbija mora da odabere stranu, jer "nije dobro biti na strani Putina, odnosno na pogrešnoj strani istorije". Dodala je i da je "u interesu Srbije da prizna Kosovo". Vučić je istakao da će Srbija još intenzivnije nastaviti da sledi svoj evropski put i naglasio da naša zemlja ozbiljno i odgovorno pristupa regionalnoj politici i da je zbog toga i prepoznata kao pouzdan i odgovoran partner u regionu.

Razgovor Vučića i Putina popalio je alarme ne samo u zapadnim centrima moći, već i u regionu, gde je uveliko na snazi "trojni pakt" protiv Srbije između Prištine, političkih krugova u Podgorici predvođenih Milom Đukanovićem i bošnjačkog faktora u Sarajevu.

Po već oprobanom receptu da od izbijanja ukrajinske krize koriste svaku priliku da se obruše na Beograd i optuže nas da smo produžena ruka Rusije na Zapadnom Balkanu, prvi se oglasio premijer lažne kosovske države Aljbin Kurti. On je tako prokomentarisao da "lideri Rusije i Srbije sada dogovore postižu putem telefonskih razgovora i da ne moraju više ni da se sastaju". Njemu se odmah priključila i predsednica privremenih institucija u Prištini Vljosa Osmani, pozivajući EU da kazni one koji su uz Rusiju.

Na Kurtijeve udare na predsednika Srbije, u ponedeljak je odgovorio direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, koji je premijeru lažne države poručio da bi mu bilo bolje da obezbedi hranu i grejanje za kosovske Albance umesto što napada Vučića, koji mu je, očigledo, najveći problem. Petković je na "Tviteru" naveo da je Kurti, koga je nazvao kibicerom, posle neuspešnog izleta u SAD uznemiren zbog dogovora koji je telefonom postigao Vučić.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da je pritisak Zapada da se slomi Srbija neprekidan, ali da smo na to već navikli:

- Da smo neka druga zemlja, da je ovakav aranžman, na primer, dobila Bugarska, onda bi ona bila u velikom problemu. A mi smo ionako stalno u velikom problemu sa Zapadom zbog Kosova i Srpske, koje nam stalno otimaju. Kad nas već pritiskaju oko KiM i RS, nije toliko strašno ni to da li će nas pritiskati i zbog Rusije i gasa. Mi ne možemo da popustimo ni oko Kosova ni oko RS, to je za nas nacionalna kapitulacija, a samim tim je jasno da ne možemo da popustimo ni kada je reč o odnosima sa Moskvom. A kad je još u pitanju i gas, pa nismo valjda poludeli da naša deca nemaju da se greju tokom zime i da nam industrija ne radi. Pritiskali nas, ne pritiskali - za nas je to pravi put.

NATO ČETVORKA SPUSTILA RAMPU

ČLANICE Parlamentarne skupštine NATO, Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija, koje ne priznaju Kosovo, još jednom su potvrdile punu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Delegacije ovih zemalja na prolećnom zasedanju PS NATO u Vilnjusu prenele su ovaj stav predstavnicima naše Narodne skupštine.

Srpska strana upoznala je sagovornike sa činjenicom da se Priština ne pridržava odredaba Vašingtonskog sporazuma, budući da je podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope, kao i da gotovo deset godina ne sprovodi odredbe Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština.

ALBANIJA OD SUTRA NA ČELU SB UN

OD sutra, 1. juna, Albanija će, kao nestalna članica, mesec dana predsedavati Savetom bezbednosti UN. U Njujorku će za SB biti zaduženi premijer Edi Rama i ministarka spoljnih poslova Olta Džačka, koja je najavila da će tokom predsedavanja Tirana uložiti značajne diplomatske napore za izolaciju Rusije.

Albanija je prošle godine prvi put izglasana za jednu od 15 nestalnih članica SB. SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina su stalne članice SB, dok ostalih 10 zemalja imaju dvogodišnji mandat.

BRNABIĆEVA: NISAM MOGLA DA SANjAM

PREMIJERKA Ana Brnabić izjavila je da je predsednik Vučić dogovorom o povoljnoj ceni gasa sa Putinom uradio veliku stvar za Srbiju i dobio više nego posle prethodnog razgovora sa ruskim predsednikom prošle godine, i to pod "100 puta težim okolnostima".

Brnabićeva se osvrnula i na izjavu osnivača Foruma za etničke odnose Dušana Janjića da "Putin i Vučić pregovaraju kao diler i narkoman", koju je nazvala skandaloznom i ocenila da to pokazuje frustraciju jer je srpski predsednik "nešto izvojevao, i to sam".

- Dobili smo iste uslove, ali ne čak ni na šest meseci, nego na tri godine, i to u vreme kada je takva nestabilnost, kada su nenormalne cene i kada će cene tek rasti za zimu. Ovo što je on uspeo je nešto što nisam mogla ni da sanjam - naglasila je Brnabićeva.

DAČIĆ: LICEMERNE KRITIKE

ŠEF srpskog parlamenta Ivica Dačić ukazao je na paradoks da ljudi sa Zapada ne vide ništa loše u tome kada oni idu da se vide sa ruskim predstavnicima, a nama to zameraju:

- Poštovanje Rusije prema Srbiji i predsedniku Vučiću je očigledno. S druge strane, moramo da vodimo računa i o drugoj strani, a da se ne svrstavamo. Sada je za Srbiju pitanje Ukrajine istovremeno i pitanje Kosova i Metohije. Ako u Savetu bezbednosti UN Rusija i Kina ne stave veto, da li je nama neko obećao da neće dati da se Kosovo kandiduje za članstvo u NATO? Mi sada odlučujemo i o našim sopstvenim interesima. Treba da vidimo šta je za nas najbolje, sada gledamo šta imamo od Rusije, a šta od EU. Moramo da čuvamo naše interese, da diplomatijom očuvamo naše odnose na više linija.

MIHAJLOVIĆEVA: OBEZBEĐUJEMO RAST

ODLIČNO je da imamo sporazum o gasu, jer to znači mirnu zimu i ujedno razvoj privrede koji nije moguć bez stabilnosti u gasnom sektoru. Dobra je i cena, kao i period od tri godine, koliko je rekao predsednik da će važiti novi ugovor - rekla je u ponedeljak potpredsednica Vlade i ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Ona je dodala da Srbija ima dobru mogućnost, zahvaljujući dobrim odnosima dvojice predsednika:

- Dogovor o snabdevanju gasom veliki je rezultat za bezbednost Srbije i za privredni rast.

HARČENKO: NEPOKOLEBLjIVI BEOGRAD

AMBASADOR Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan - Harčenko izjavio je da se Srbija ne priključuje sankcijama protiv Rusije, da je ta pozicija čvrsta i nepokolebljiva i da nema nikakvih osnova da se misli da je rukovodstvo Srbije može korigovati.

- U mnogo čemu ovo nesvrstavanje sa antiruskim merama ima, rekao bih, moralnu i političku komponentu, takvu da ovde u Rusiji, uzimajući u obzir naše posebne veze, duhovnu sferu, bliskost među našim narodima, u principu, ne mogu da zamisle kako Srbija može da deluje na strani onih koji vode rusofobičnu politiku. Nema prekida u razvoju saradnje Moskve i Beograda. Poslednjih meseci ne da ne stagniramo, čak nije bilo ni prekida u razvoju i realizaciji velikih projekata - naglasio je Bocan-Harčenko.

ŠTA SU PREDNOSTI DOGOVORA DVOJICE LIDERA I KAKO ĆE SE ODRAZITI NA SRPSKU PRIVREDU

KAD GAS BUDE 3.500 DOLARA, MI ĆEMO GA PLAĆATI 350

NOVI gasni aranžman koji je dogovoren između Aleksandra Vučića i Vladimira Putina predstavlja pobedu za našu zemlju, jer obezbeđuje sigurno snabdevanje privrede i građana po povoljnim cenama.

Ovako stručnjaci ocenjuju postignuti sporazum o snabdevanju Srbije plavim gorivom u naredne tri godine. Za najveći deo potrošnje - 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, naša država će plaćati od 340 do 350 dolara za 1.000 kubnih metara, u zavisnosti od cene nafte na tržištu. Do ovog sporazuma dolazi u veoma teškim okolnostima, usred energetske krize, kada svetski analitičari procenjuju da će redovna cena plina tokom hladnih dana biti oko 3.500 dolara za 1.000 kubika. Ako se taj mračni scenario obistini, to znači da bi Srbija tokom zime mogla da ima i deset puta jeftiniji gas. Ugovorom se ne određuje precizna cena gasa, već formula prema kojoj će se ona obračunavati. Srbija će povoljno nabavljati plavo gorivo, jer je obezbeđeno da nastavimo da koristimo naftnu formulu.

- Dogovor o primeni naftne formule, koji omogućava snadbevanje gasom po prihvatljivim cenama, predstavlja pobedu za Srbiju - ocenio je u ponedeljak profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković. - Nabavka dodatnih količina, od 0,8 milijardi kubika godišnje, biće drugi aranžman, koji će biti skuplji.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ocenjuje da je Srbija postigla veoma dobar sporazum u izuzetno teško vreme.

- Dogovoren je bolji aranžman nego što je većina u našoj zemlji očekivala. Očekivalo se da će deo u formuli za obračun biti vezan za berzansko kretanje gasa, što bi bilo mnogo lošije rešenje.

On je ukazao i da ovih dana možemo da čujemo različite spekulacije, poput onih da će nam investitori otići zato što nismo uveli sankcije Rusije.

- A, gde oni mogu da nađu jeftiniji gas i struju, pa oni su ovde zbog toga - objašnjava Savić. - Da imamo berzansku cenu plavog goriva, to investitorima, svakako, ne bi odgovaralo.

I stručnjak za energetiku Željko Marković smatra da je postizanje trogodišnjeg sporazuma veoma važno za privrednike. To znači da će imati izvesnu cenu gasa u tom periodu i da će moći da planiraju svoje poslovanje - navodi Marković. (E. B. T.)