HAG KAO DEŽURNI ADUT ZA UCENE: Poziv Mehanizma na saslušanje radikala zbog otkrivanja tajnih podataka samo je vid političkog pritiska
ODLUKA da se Haški tribunal u finišu svog postojanja vrati u igru otvarajući još jedan slučaj nepoštovanja suda u procesu protiv lidera SRS Vojislava Šešelja, na koji je pre četiri godine stavljena tačka, samo je još jedan vid pritiska na Beograd. Pozivi za saslušanje koji su upućeni na adresu osmoro bivših i sadašnjih radikala, uključujući i Šešelja, kojima na teret stavljaju otkrivanje tajnih podataka i imena svedoka, uvod su u stvaranje još jednog razloga za potencijalne tvrdnje Zapada da Srbija ne poštuje međunarodno pravo i ne ispunjava svoje obaveze.
Foto: Novosti arhiva/V, Danilov
Baš u trenucima kada Beograd pokušava da odbrani svoju neutralnu poziciju u vezi sa ukrajinskim sukobom, pozivajući se na međunarodno pravo, stižu nova "očekivanja" u vezi sa haškim sudom, koji je već prešao u domen istorije. Gotovo dve trećine naših osuđenika (ukupno dobili 1.200 godina zatvora) već je odslužilo kazne, mnogu su preminuli, a do konačnog spuštanja zavese čekao se samo završetak procesa protiv bezbednjaka Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
Ali, onda su istražitelji naprasno odlučili da udare na radikale, pa se Marina Raguš, Ljiljana Mihajlović, Ognjen Mihajlović, Miljan Damjanović, Nemanja Šarović, Miroljub Ignjatović i Šešelj sada polako ukrcavaju u vagon u kojem su još odranije Vjerica Radeta i Petar Jojić, već optuženi za nepoštovanje suda. Ipak, Srbija njih ne želi da izruči Sheveningenu, jer po našem zakonu o saradnji sa Hagom nije dužna da isporučuje svoje građane, osim u slučaju ako se terete za ratne zločine.
Radeta kaže da je poziv za saslušanje u Hag još jedna od besmislica, te da je "prosto neverovatno da je nekom palo na pamet da poziva i da sumnjiči nekoga zato što je objavio knjige koje se odnose na njegov ceo haški proces".
- Taj deo gde se spominju zaštićeni svedoci, to je sve objavljeno i to je Šešeljevo legitimno pravo. On je slobodan čovek - smatra Radeta.
Prema rečima advokata Tome File, očigledno je da se Hag u poslednje vreme koristi kao vid pritiska na Srbiju.
- Traže da se izruče Radeta i Jojić, ne puštaju naše osuđenike na slobodu iako su odslužili dve trećine kazne. Trebalo je da kući dođe Nebojša Pavković i mnogi drugi, ali se ne poštuje pravilo odležane dve trećine kazne, nego se od njih zahteva da se pokaju na način na koji to želi predsednik Mehanizma Ađijus, da priznaju delo koje su negirali tokom suđenja i da se izvine žrtvama...
On ukazuje na još jedan nonsens ad hok tribunala, koji je napravio SB, bez saglasnosti GS UN, a to je da sami pišu pravila mimo svih međunarodnih propisa. Tako nema zastarelosti iznošenja poverljivih podataka.
ZATVORSKA KAZNA I DO DVE GODINE
ZA nepoštovanje suda maksimalna kazna je dve godine zatvora. Nju je već dok je bio u Hagu dobio Šešelj. Ostalima su izricane kazne od nekoliko meseci ili novčane. I bivša portparolka suda Florens Artman je, posle objavljivanja knjige o procesima u Hagu, dobila sedam dana zatvora.