SANKCIJE RUSIMA, PA NOVI KLASTERI: Poslanici u EU pripremili listu zahteva Beogradu, smetaju im letovi za Moskvu i ruski centar u Nišu

Tako evroposlanici sada pokušavaju da u naš pregovarački proces "uguraju" i zahteve koji do sada nisu bili definisani, pa tako traže da naša država otvori nove klastere tek kada uvede sankcije Rusiji. To je ugrađeno u mnoge od ukupno 439 amandmana podnetih na izveštaj o Srbiji izvestioca Vladimira Bilčika, od kojih se velika većina odnosi na našu saradnju sa Rusijom, pa im tako "smetaju" čak i letovi nacionalne avio--kompanije za Moskvu, "u vreme kada je vazdušni prostor EU zatvoren za letove ka i iz Rusije".

Priliku da se dodatno stegne obruč oko Srbije, nije propustila ni poslanica Evropskih zelenih Viola fon Kramon, inače izvestilac EP za KiM, koja je podnela amandman u kom se praktično traži ukidanje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. Ona je pozvala Srbiju da "odmah prekine svu vojnu saradnju sa Rusijom, koja se često kamuflira kao civilne aktivnosti, kao što je regionalni humanitarni centar u Nišu".

Ministarka za EU Jadranka Joksimović već je ukazivala na tendenciju da se otvaranje klastera uslovi usaglašavanjem Srbije sa sankcijama Rusiji:

- Postoji snažno očekivanje pojedinih država članica EU za dodatnim usaglašavanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije za sve države kandidate. To je novi politički kredo koji je postao deo političke realnosti iako samo usaglašavanje u toj oblasti nije definisano kao uslov u pregovaračkom okviru za Srbiju. Procena svake pojedinačne članice EU o tome koliko se Srbija približila tim očekivanjima sigurno će biti kriterijum u odlučivanju o narednim koracima u pregovaračkom procesu - kaže Joksimovićeva za "Novosti".

Za Suzanu Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, nisu iznenađenje zahtevi pojedinih poslanika da se otvaranje klastera 3, koji je tehnički spreman i usaglašen, uslovi sankcijama Rusiji:

- Klaster 3 se odnosi na konkurentnost i nema nikakve veze sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. To poglavlje 31 nam inače blokiraju i ne dozvoljavaju da ga otvorimo i nastavimo sa usaglašavanjem. Ovo je dobar pokazatelj kako će se EP ponašati i ubuduće, iako treba podsetiti da te rezolucije koje donose nisu obavezujuće, imaju samo određeni politički značaj.

Usaglašavanje o podnetim amandmanima počelo je u Odboru za spoljne poslove (AFET). Oni bi taj posao trebalo da završe početkom sledećeg meseca, a da Bilčikov izveštaj usvoje 14. juna.

DRSKI ZAHTEVI, ALI IMA I GORIH

ANALITIČAR Dragomir Anđelković kaže nam da su smo mi svakodnevno suočeni sa mnogo gorim zahtevima od onih koje sad isporučuju evroparlamentarci:

- Traže nam da se odreknemo Kosova i prihvatimo centralizaciju BiH, koja bi dovela do gušenja Srpske. Iz EP nam traže da uradimo nešto ako želimo da uđemo u EU, a mi smo svesni da ćemo ko zna kad, ako ikad, tamo ući. Zahtevi evroparlamentaraca jesu drskost ali su potpuno irelevantni jer nam se zauzvrat apsolutno ništa ne nudi.