ZAGREB SMIŠLJA NAČIN ZA OSVETU BEOGRADU: Traže podizanje optužnice protiv Vučića, akademicima smeta sećanje na zločine

Kako je objavio zagrebački "Jutarnji list", potpredsednik Mosta Nikola Grmoje rekao je da je "vreme da Hrvatska konačno počne da se ponaša kao suverena država i blokira pregovore Srbije za ulazak u EU".

- Jedini adekvatan odgovor na ove skandalozne postupke Srbije bilo bi podizanje optužnice protiv Vučića, jer je u okupiranoj Glini podsticao na pobunu i agresiju protiv Hrvatske i pozivao na granice "velike Srbije" - rekao je Grmoja, a posle vesti da se u optužnici o "Oluji" pominje ubistvo 13 civila i ranjavanje 24 ljudi koji su bežali iz svojih domova pre 27 godina.

Epizoda o optužnici protiv Vučića pominjala se i prošle godine. Tada se pojavio "svedok" koji je tvrdio da je "video Vučića kako 1991. godine u Petrinji tuče Hrvate, muči ih i preti im klanjem". Predsednik je zatim rekao da te godine uopšte nije bio u Hrvatskoj niti se bavio politikom, već je bio student. Kako je objasnio, išao je tek 1994. ili 1995. godine, sa radikalima u izbornoj kampanji u Krajinu, a tada je sa "njim bilo i 500 novinara".

A, ritmu zagrebačkih političara priključili su se i hrvatski akademici. Tako su krajem prošle nedelje u Hrvatskoj akademiji nauka i umetnosti usvojili Dokument o zaštiti hrvatskih nacionalnih interesa, a vezano za ulazak zemalja regiona u Evropsku uniju. Da bi Srbija nastavila proces evrointegracija, od naše zemlje se zahteva da prestane sa "podsticanjem neprijateljstva prema Hrvatskoj, da se odrekne velikosrpske propagande, kao što su pitanja Bunjevaca, jezika, jasenovačkog mita i odnosa prema Alojziju Stepincu".

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost istakao je, za "Novosti", da je bitno da se svi zločini istraže, ali da se, nažalost, na našim prostorima tome uvek daje politička konotacija.

- Hrvatska nema šta da zameri predsedniku Vučiću, koji insistira na dobrim odnosima u regionu, a posebno sa Zagrebom, pa onda pokušavaju da mu pronađu retoriku iz prošlosti i da ga tu napadnu, iako nema nikakvog osnova za tako nešto. Ne treba zanemariti ni još jedan aspekt, a to je da on insistira na kulturi sećanja. Obeležava se sećanje na stradanje Srba u "Oluji", a snimljen je i film o Jasenovcu - objasnio je Graovac i dodao da su izjave iz Hrvatske takođe unutrašnjopolitičke prirode.

On se osvrnuo i na pretnje da će nas Hrvatska saplitati na evropskom putu.

- Pitanje integracija Balkana je sada aktuelizovano zbog dešavanja u Ukrajini. I očekivalo se da će Hrvatska koristiti to pravo veta. I nju je, pri ulasku u EU, uslovljavala Slovenija - naveo je Graovac. - I nije Hrvatska jedina koja će nas uslovljavati. To će verovatno raditi i Bugarska i još neke zemlje. Ali, ako bude postojala politička volja da Srbija bude primljena, i te zemlje će se tome prikloniti.

Inače, upravo su hrvatski političari pokretači raznih rezolucija protiv Srbije u Briselu u kojima nas "tužakaju" za pitanje nestalih, granice, prava, bliske veze sa Rusijom. Takođe, glavni su pokretači rezolucije pred Evropskim parlamentom protiv naše zemlje.

STRAŠNA SEĆANjA IZ GLINE

GLINA je u istoriji ostala upamćena kao mesto gde su ustaše 1941. godine zaklale na hiljade Srba, od kojih deo u pravoslavnoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice. Sve je počelo u selu Prekopi, kada je pobijeno 350 srpskih civila. Koliko su monstruozni zločini, svedočio je Hrvat Petar Erent, a njegove reči su objavljene u knjizi Đure Zatezala:

- Ubijanje su vršili naizmence dvojica, trojica. Tako kada se jedni zamore i dosadi im, onda ubijaju drugi. Žrtve su od kamiona dovodili u grupama od 10-15 ljudi. Kad se jedan kamion isprazni, dođe drugi pun ljudi, jer su prevoženje iz Gline obavljala dva kamiona. Zverski su mučeni i klani, a jame, u koje su ubacivane žrtve, najpre su posute živim krečom.

Ubistva u crkvi jedini je preživeo Ljuban Jednak. On je 1995. proteran u "Oluji".