HAŠKE OSUĐENIKE TERAJU SA EKRANA: U izveštaju Evropske komisije zamerke i zbog javnih nastupa naših generala i političara
I PORED toga što je velika većina srpskih generala i političara pred Tribunalom za krivične sankcije u bivšoj Jugoslaviji osuđena za ratne i zločine protiv čovečnosti na skoro 12 vekova robije, na adresu Srbije iz Brisela ne prestaju da stižu optužbe o nedovoljnoj saradnji sa ovim sudom.
U poslednjem redovnom internom dokumentu Evropske komisije o vladavini prava, odnosno poglavljima 23 i 24, Beogradu se, između ostalog, zamera:
- Srbija nastavlja da konstantno i javno preispituje presude Međunarodnog suda za ratne zločine. Određeni političari, uključujući i one iz ministarstava, i partije nastavili su da pružaju podršku i obezbeđuju javni prostor osuđenim ratnim zločincima.
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za "Novosti" da se zamerke na odnos prema osuđenima za ratne zločine ponavljaju u dokumentima Evropske komisije:
- Sada se radi o polugodišnjem izveštaju o vladavini prava na osnovu kojeg će, uz usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, u junu biti odlučivano hoće li nam otvoriti novi klaster. U izveštajima se o temi ratnih zločina govori o tome da se, na primer, na televizijama pojavljuju ljudi koji su bili osuđeni, što je za Evropsku komisiju sporno. Kod nas se to, ipak, tumači da su u pitanju ljudi koji su osuđeni i odslužili kazne, pa su sada slobodni građani.
Advokat sa dugačkim stažom iz sudnice u Sheveningenu Zoran Živanović istakao je za "Novosti" da nikome od osuđenih u Hagu nije izrečena mera zabrane javnih nastupa.
- Njima su izrečene kazne zatvora ili novčana, ali ne i zabrana javnog nastupanja ili bavljenja nekim zanimanjem. Pravno gledano, ne postoji nijedna smetnja da se oni pojavljuju i govore u medijima. Znači, kaznu su odslužili i mogu da nastave sa normalnim životom - objašnjava Živanović. - Ovo je politička stvar i odnosi se na to da se po sluhu ti ljudi izopštavaju, ili da se ako se negde pojave sada treba ostali da ih bojkotuju. To je stvar političke mere.
On objašnjava da naše zakonodavstvo predviđa da se ljudima koji su odslužili kazne, u presudama navede da u određenom periodu ne mogu da se bave, recimo, profesorskim ili lekarskim poslom ili ne mogu da javno nastupaju, ali to mora biti oročeno najviše na pet godina.
Inače, u Sheveningenu se trenutno još samo čeka pravosnažna presuda protiv bezbednjaka Jovice Stanišića i Franka Simatovića, dok su svi drugi procesi završeni. Mehanizam za krivične sankcije kao naslednik Tribunala, često ukazuje da Srbija ne želi da izruči radikale Vjericu Radetu i Petra Jojića, koje Hag traži zbog nepoštovanja suda. Takođe, neće da se saglase sa zahtevom naše države da im se sudi u Srbiji i pored toga što Zakon o saradnji sa Hagom predviđa da smo dužni da isporučujemo samo optužene za ratne zločine, a ne za druga dela.
LAZAREVIĆ: SUD U HAGU SVETSKA SRAMOTA, NEĆU DA ĆUTIM
Penzionisani general Vojske Jugoslavije, komandant Prištinskog korpusa za vreme bombardovanja 1999. godine Vladimir Lazarević kaže, za "Novosti", da je sud u Hagu svetska sramota i da bi zločin bio da se o tome ćuti.
- Pa koji to sud nema instancu iznad? Kome se zabranjuje da ne može da hoda ulicom? Oni ne mogu da se bave unutrašnjim stvarima naše zemlje. Njih pogađa što je iz godine u godinu istina o monstrumu zapadnog pravosuđa sve prisutnija i kod nas i u čitavom regionu - rekao je Lazarević, i dodao da u presudi kojom je osuđen na 14 godina zatvora ne postoji nikakva zabrana govora. - Pogledajte samo Veslija Klarka koji je izdao genocidnu naredbu pred bombardovanje: "Razori, degradiraj, uništi", koji se svake godine vraća na mesto zločina i dolazi u našu zemlju na Kosovo i Metohiju. Sada oni koji su monstruoznom vojnom akcijom hteli da nas unište, dele lekcije nama da treba da đutimo. Šta je sa 2.000 žrtava na KiM posle dolaska NATO? Ko će za to da odgovara? A, sada nam prete i da ne smemo da govorimo. Govoriću dok sam živ.
AĐIJUS NE PUŠTA PAVKOVIĆA NA SLOBODU ZBOG VELIČANjA SRPSKE VOJSKE
PREDSEDAVAJUĆI Mehanizma za krivične sudove Karmel Ađijus odbio je zahtev srpskog generala Nebojše Pavkovića da ga pusti na prevremenu uslovnu slobodu. Pavković je to pravo stekao još 2019. godine. On je osuđen na 22 godine zatvora, koji izdržava u Finskoj i iza rešetaka je punih 17 godina.
Sudija Ađijus je zaključio da se Pavković nije dovoljno rehabilitovao i u sredu je odbio njegov zahtev za puštanje iz zatvora. Nije mu bio dovoljan ni argument generalovog lošeg opšteg zdravstvenog stanja, nakon pregleda koji su organizovale finske zatvorske vlasti. Ađijus smatra da to nije prepreka nastavku njegovog pritvora i da ne postoje humanitarni razlozi za prevremeno puštanje.
On se konsultovao sa još dvojicom sudija koji su primetili da se Pavkovićeve izjave medijima poslednjih godina negativno odražavaju na pokazivanje njegove potrebne rehabilitacije. Ukazuju da je Pavković tvrdio da je nevin, veličao delovanje Treća armije Vojske Jugoslavije na KiM i kako kažu, nije pokazivao znake napuštanja tog "lažnog narativa". Zbog toga, iako ima neke povoljne okolnosti, smatraju da mu zahtev treba odbiti. Ađijus navodi da je otežavajuća okolnost i težina zločina za koje je Pavković optužen, kao i njegova očigledno nedovoljna rehabilitacija. (S. J. M.)