MAKRONOVA ČEKAONICA ZA SRBIJU: Ideja francuskog lidera o Evropskoj političkoj zajednici kao hladan tuš

Predlog iz Jeliseja, koji mnogi vide kao još jednu šargarepu za zemlje koje žele da postanu deo EU, umesto spuštanja strogih standarda pridruživanja i ubrzavanja procesa prijema, podrazumeva stvaranje paralelnog političkog entiteta, a bez formalnog članstva. Francuski lider veruje da bi ovaj model mogao da se dopadne "zemljama koje teže pridruživanju EU ili su je napustile". Odnosno, pod kišobran EPZ mogle bi da stanu trenutne zemlje kandidati, Ukrajina, ali i Velika Britanija.

Makronov naum, kao i želju da izvrši dodatnu reformu u sistemu odlučivanja kako bi EU bila funkcionalnija, zasada je načelno podržala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, zvanični Berlin se još ne izjašnjava, ali je više od 10 članica Unije izrazilo neslaganje.

Jer, uz formiranje EPZ, Makron namerava i da se ubuduće važne odluke donose kvalifikovanom većinom, a ne kao do sada konsenzusom 27 članica, koje sve imaju pravo veta, što se pogotovo sada u ukrajinskoj krizi pokazalo kao problematično.

Bugarska, Danska, Estonija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija, Slovenija, Finska, Hrvatska, Češka i Švedska već su iskazale skepsu prema bilo kakvim ishitrenim promenama u EU i "prepravljanju" evropskih ugovora. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda kritikovao je juče ideju Makrona, ocenjujući da je to pokušaj da se zamaskira nedostatak političke volje da se pojedinim zemljama ubrzaju evropske integracije, a konkretno Ukrajini da status kandidata.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za "Novosti" da je Makronov novi predlog deo njegovih velikih ambicija da se nametne kao lider EU:

- Francuski predsednik jeste zagovornik Evrope u najširem smislu, on tu vidi i Zapadni Balkan, ali njemu nije najvažniji proces integracija već mu je prioritet reforma Unije, da je učini funkcionalnom ekonomskom i političkom zajednicom, sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Srbiju ovo ne treba ni da brine ni da opterećuje, a pogotovo ne da nas koči u našim unutrašnjim reformama. Jer, ako izuzmemo Kosovo, većina stvari koje Brisel zahteva da sprovedemo u raznim oblastima za nas su od koristi. Bez obzira na to što je članstvo u EU već godinama pokretna meta, za nas je važno da strateški ostanemo na tom putu i koristimo evropske fondove.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku podseća da je ideju sličnu Makronovoj - da se stvori evropska politička zajednice koja bi bila povezana sa EU, ali ne i njen deo - mesec dana nakon pada Berlinskog zida izneo i tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, a 2003. je ponovio Romano Prodi:

- Suštinski, ta politička zajednica bi bila spoljni prsten EU i deo je Makronove političke agende za Evropu. Reforme bi uključivale i ukidanje veta kroz promenu osnivačkih ugovora EU, što je odmah izazvalo reakciju 10 članica iz tzv. nove Evrope.

Nemačka nije odmah odbacila njegove oredloge, ali je vrlo oprezna prema ideji da Zapadni Balkan koji se već više od dve decenije nalazi u procesu evrointegracija bude stavljen u isti položaj kao i zemlje tzv. istočnog partnerstva (Ukrajina, Gruzija i Moldavija) koje su tek nedavno podnele kandidature za članstvo.

EVROPA U TRI BRZINE MRTVO SLOVO

NAŠI sagovornici podsećaju da je Makron pre pet godina, na početku svog prvog mandata, takođe u Strazburu izneo plan za institucionalnu reformu EU, od koga skoro ništa nije ostvareno, te sada u svom drugom mandatu ponavlja da EU mora prvo da se reformiše da bi se razmišljalo o proširenju.

Makron je tada predložio Evropu u tri brzine. Jezgro EU činile bi "stare" članice, Francuska, Nemačka, Holandija, Belgija, Italija... Izvan ovog nukleusa bile bi Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka... Treći krug bio je rezervisan za zemlje kandidate za članstvo.