ZAPAD NAM IZMIČE RUSKU STOLICU: Jačaju pritisci iz EU da Beograd napusti političku neutralnost, Nemci u igru ubacuju i ekonomske razloge

Tako, na primer, briselska administracija i dalje nije otvorila poglavlje 31, o spoljnoj i bezbednosnoj politici, koje godinama koče baltičke države i to upravo pod argumentom da vide Srbiju kao budućeg "Trojanskog konja" Rusije u EU. Ali, upravo taj odeljak koji nije ni "načet" Zapad sada jednostrano retorički "otvara" ali samo u svrhu pritiska da se Beograd odrekne Moskve.

Od nas se traži da raskidajući veze sa Ruskom Federacijom sami potkopamo ne samo nacionalne, nego i ekonomske interese, dok pojedine zemlje EU, među kojima i najuticajnija Nemačka, i u ovom gigantskom sukobu sa najvećom zemljom sveta vrlo pažljivo odmerava svaki korak kako, pre svega, ne bi ugrozili snabdevanje energentima.

Ipak, to ne sprečava evropske zvaničnike - među kojima poslednjih nedelja prednjače upravo oni iz Berlina - da nas upozoravaju da je Srbija i u političkom, ekonomskom i vrednosnom smislu mnogo bliže Nemačkoj i EU nego Rusiji. Tu najradije koriste upravo metaforu da se "ne može sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedna od druge".

Tako je i specijalni izaslanik nemačke vlade za Balkan Manuel Saracin uoči posete Beogradu još jednom podsetio srpske vlasti i građane koliku finansijsku pomoć dobijaju iz EU i "natrljao im na nos" da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata.

Saracin je dao i "lekciju" Srbiji, poručujući da je u našem interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima, ne propuštajući da napomene da ima i reperkusije na odluke privrednih subjekata da li zemlja nepovratno drži evropski kurs ili ne. Ovo je oprobani recept, pogotovo Nemačke, za pritiske na Srbiju, posebno imajući u vidu da su oni naš najveći spoljnotrgovinski partner i da njihove kompanije ovde zapošljavaju više od 70.000 ljudi.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je u ponedeljak da niko ne može da zaustavi Srbiju na evropskom putu kada je reč o proceduri samo zbog toga što se nije pridružila sankcijama Rusiji, ali da će je to usporiti.

- Očekujem da će pojedine države članice postaviti pitanje neusklađivanja Srbije sa režimom sankcija kao jedan od glavnih uslova koji će ih možda motivisati da nam ne daju podršku da otvorimo idući klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) za koji smo spremni. Ako je nekada prioritet bila ekonomska integracija, vladavina prava, sada to postaje zajednička spoljna i bezbednosna politika.

I šef Delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre podsetio je u ponedeljak da se Unija stalno menja i razvija i da novi kandidati moraju da se prilagode. On je pozvao Srbiju da se pridruži akcijama EU, navodeći da kao kandidat ima obavezu da se "progresivno uskladi" s politikom Brisela.

- Pridruživanje EU je proces koji je jasan i tu nema prečica - bio je, s druge strane, jasan Žiofre.

Za ambasadora u penziji Branka Brankovića nema dileme - ili će nas EU poštovati kao nezavisnu i suverenu zemlju sa sopstvenim interesima, ili u nju ne treba da uđemo. On, za "Novosti", kaže da ni Nemačka, prevashodno zbog energenata, nikada nije do kraja prekinula odnose sa Rusijom, a od nas traži da zaboravimo na viševekovno prijateljstvo:

- Zauzvrat nam ne nude ništa, osim teorije da ćemo jednom možda ući u EU ako ispunimo sve što se od nas traži. Mi možemo i da uvedemo sankcije Rusiji i da priznamo Kosovo, ali sam ubeđen da ni to ne bi ubrzalo naš evropski put. A ako bismo tada i ušli u EU, s obzirom na to da smo podlegli njihovim pritiscima, smatraće nas državom drugog reda i stalno "zavrtati uši".

Inače, nacionalni konvent o Evropskoj uniji u ponedeljak je, u otvorenom pismu, pozvao predsednika Republike i Vladu Srbije da donesu odluku o usklađivanju sa restriktivnim merama EU prema Rusiji.

- Da, kao društvo, tako poručimo da vođenje agresivnog rata u Evropi nije prihvatljivo u 21. veku, a da su evropske vrednosti proklamovane u našem Ustavu istinsko opredeljenje unutrašnje i spoljne politike. Danas, kada se cela Evropa nalazi usred najozbiljnije bezbednosne i političke krize od kraja Hladnog rata, Srbija treba da se opredeli - navodi se u pismu Nacionalnog konventa.

UBRZATI PRIJEM

MINISTAR inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg založio se u ponedeljak u Sofiji za ubrzanje pristupnog procesa regiona.

- Ne smemo izgubiti Zapadni Balkan. Moramo sada dati gas. Širenje EU na Zapadni Balkan treba da bude nastavljeno uprkos ratu u Ukrajini - poručio je austrijski zvaničnik.

SVE VIŠE PROTIV ČLANSTVA U UNIJI

JOŠ jedno istraživanje javnog mnjenja potvrdilo je da pada podrška građana za članstvo u Evropskoj uniji. Prema anketi koju je Institut za evropske poslove uradio u saradnji sa Ninamediom, 45 odsto podržava ulazak Srbije EU, 43 je protiv, a 12 odsto ne zna. U ovom istraživačkom talasu, zabeležena je najniža vrednost procenta ispitanika koji podržavaju, kao i najviša vrednost procenta ispitanika koji ne podržavaju članstvo Srbije u Uniji.

BRNABIĆEVA: DRŽIMO SE PRAVA

DA SLEDE sve jači pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji upozorila je i premijerka Ana Brnabić. Ona je dodala da predsednik Aleksandar Vučić "igra" diplomatsku igru na neverovatan način, te da na sastancima koristi poznavanje istorije i prava, pa je teško da mu se da argument protiv.

Brnabićeva je navela da izjava predsednika Rusije Vladimira Putina u vezi sa Kosovom dodatno otežava situaciju Srbiji, te da je neverovatno koliko Putin, kako kaže, imitira sve ono što je Zapad radio devedesetih godina u slučaju Srbije i Kosova.

- Mi kao zemlja pokušavamo da se držimo međunarodnog prava kao "pijan plota", u tome se razlikujemo od drugih - ukazala je premijerka.