BESKRAJNI PRITISCI BRISELA: Evropa nas ucenama gura u političku neutralnost

Neprestano se nižu pritisci i ucene da Srbija zauzme stranu u dešavanjima na istoku Evrope i da se bespogovorno priključi svim odlukama Brisela, iako je naš evropski put i dalje u dubokoj magli, funkcioniše po principu pokretne mete i ne naziru se čak ni okvirni rokovi kada bismo mogli da se približimo članstvu u EU.

Tako je Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta održao u četvrtak sednicu na kojoj je raspravljano o nacrtu rezolucije u kojoj se traži da novoizabrane vlasti uvedu sankcije Moskvi. U nacrtu dokumenta koji je predložio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, a u koji su "Novosti" imale uvid, izražava se žaljenje zbog činjenice da se Beograd "nije uskladio sa politikom EU nakon ruske invazije na Ukrajinu", a vlasti u Srbiji pozivaju se da pokažu "stvarnu posvećenost vrednostima EU".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da je Srbiji mesto u EU, da naša zemlja treba da nastavi evropski put, ali da istovremeno treba da čuvamo svoje, samostalnost i nezavisnost u odlučivanju, bar dok ne postanemo članica:

- Kada ste član kluba, onda je sve drugačije, ali vam ni tada niko ne oduzima ni glas, ni mozak, ni jezik. Važno je da Srbija bude na evropskom putu zbog vrednosti kojima težimo, zbog ekonomskog napretka, ali i zato što bi neko morao da kaže - a, gde drugde Srbija pripada, ako ne tom društvu? Video sam rezoluciju EP i mogu da kažem da slobodni ljudi i zemlje ne donose odluke na osnovu ultimatuma. Blago njima ako nemaju pametnija posla nego da šalju Srbiji pisma šta bi i kako trebalo da činimo. Mi njih veoma poštujemo i strašno su nam važni, ali mnogo su nam važniji građani Srbije i parlament Srbije.

Predsednik je ukazao da je po pitanju ukrajinske krize, pozicija Srbije jasna - ponašamo se nedvosmisleno principijelno, podržavamo međunarodno javno pravo, ne doprinosimo daljem razvoju sukoba, ne šaljemo oružje nijednoj strani, kažnjavamo sve koji učestvuju u dobrovoljnim jedinicama na obe strane. Otkrio je da je sa američkim senatorima, sa kojima se sastao pre nekoliko dana, imao nimalo lake razgovore, ali da im je ponovio ovaj stav naše zemlje:

- Srbija se odgovorno i posvećeno zalaže za mir, što ne može da se kaže za sve druge. Mnogi nemaju razumevanja za Srbiju, jer im 1999. ne znači ništa. Ne mogu i neće da razumeju ni poziciju Srbije u UN, gde smo u SB uvek imali podršku Rusije, a ne tih zemalja koje bi danas da nas teraju u politiku sankcija. Plaćamo veliku cenu zbog svoje politike u vezi sa merama protiv Rusije, ali ćemo nastaviti da se pridržavamo principa kojih se drugi ne drže.

Za ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, međutim, rezolucija EP je najbolji način da Srbija shvati da joj mesto nije u EU. Prvo je bio Hag, kaže Vulin, onda je bilo priznajte Kosovo, napustite Republiku Srpsku, sad - uvedite sankcije Rusiji:

- Vreme je da preispitamo svoju odluku o članstvu u Uniji i da postanemo i politički neutralna zemlja, kao što smo i vojno neutralna. U ovom trenutku poverenje u EU kod građana je na minimumu. A i politika koju vode evroparlamentarci jasno ukazuje da EU Srbiju ne želi u svom sastavu. Oni mere našu ljubav prema Evropi mržnjom prema Rusiji. Ako volite Evropu, morate da mrzite Rusiju. Neću da mrzim Rusiju, neću da mrzim nikoga. Imam pravo da ne izgubim ni jednog jedinog prijatelja, ja ne učestvujem u vašim sukobima.

Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, kaže, za "Novosti", da će sankcije uvedene Rusiji od strane EU, SAD i još nekih zemalja potrajati, a da izjašnjavanje Srbije očekuju i Zapad i Istok, svako iz svojih razloga:

- Srbija nije politički neutralna, nalazi se u procesu pristupanja EU i od nje se traži da poštuje ugovorne obaveze i da se usaglasi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Do sada je Srbija uspevala da to usaglašavanje ne uključuje pridruživanje restriktivnim merama koje je EU uvela prema Rusiji, ali nakon ruske agresije na Ukrajinu sužen je prostor za vođenje neutralne i izbalansirane politike, a povećao se pritisak iz svih tela EU, prevashodno iz Evropskog parlamenta. Pošto naš evropski put traje već dve decenije, a bez izgledne i konkretne godine prijema, građani su prilično postali evroletargični.

DODIK POSLUŠAO ZA VOJSKU

PREDSEDNIK Srbije poručio je u četvrtak i da "mnogi igrači imaju interes u destabilizaciji Balkana", ali da je on rekao liderima EU da će naša zemlja pokušati da sačuva mir u regionu. On se za "Fajnenšel tajms" osvrnuo i na situaciju u BiH, rekavši da je uvek pozivao srpske lidere da odbace secesionističke planove, uključujući i one u vezi sa sopstvenom vojskom:

- Rekao sam Dodiku da ne formira vojsku, i on je to prihvatio. Mir i stabilnost su najvažniji u regionu. Rekao sam evropskim liderima da im garantujem svojim imenom da ćemo učiniti sve da izbegnemo svaku vrstu sukoba u regionu, uključujući BiH, uključujući Kosovo. Imate moje obećanje.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: GRAĐANI ZACRTALI PUT NA IZBORIMA

POVODOM Vulinovog zahteva da Srbija odustane od evropskog puta i zacrta put političke neutralnosti, kao što je i vojno neutralna, ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti":

- Mislim da su izbori koji su nedavno održani jasno pokazali da je poverenje građana Srbije dobio SNS, kao stranka desnog centra, sa jasnom opredeljenošću za evropske integracije. Vulin je predsednik Pokreta socijalista i njegove poruke o političkoj neutralnosti mogu da budu legitimna platforma njegove stranke.

VRTOGLAVI PAD PODRŠKE ZA UNIJU

PREMA poslednjem istraživanju Agencije Ipsos, podrška građana evropskim integracijama nikada nije bila manja, pa se tako za EU izjasnilo 35 odsto ispitanika, 44 je protiv, dok 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni.

U avgustu prošle godine, u istraživanju javnog mnjenja Ministarstva za evropske integracije, za članstvo naše zemlje u Uniji izjasnilo se 57 odsto građana, dok je 30 procenata bilo protiv. Ranije, najniža podrška za EU bila je u decembru 2012. i junu 2016, kada se samo 41 odsto ispitanika izjasnio za članstvo naše zemlje.

DOKUMENTI EP NISU OBAVEZUJUĆI

PREDLOŽENI tekst Bilčikovog dokumenta o Srbiji, na devet strana, u toku ove godine treba da usvoji Evropski parlament na plenarnoj sednici, čime bi dobio verziju rezolucije, ali one nisu pravno obavezujuće za države članice niti za institucije EU.

U tekstu se pored zahteva da uvedemo sankcije Rusiji, vlasti u Beogradu podsećaju da će napredak u dijalogu o normaliziciji odnosa sa Kosovom odrediti tempo pristupnih pregovora. Izražava se i žaljenje "zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog negiranja međunarodnih presuda za ratne zločine" i poziva novoizabrana većina da prioritetno ojača garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa.