EPISKOP KRUŠEVAČKI DAVID: O junacima vremena zlog i o anti-junacima vremena sadašnjeg

Tekst episkopa kruševačkog Davida prenosimo u celosti:

Neki pravoslavci i pastiri „bez ukusa i mirisa”, kod kuće i u svetu, u skitnji i prošnji, primili su službu savetnika i buntovnika i egzekutora kod ultra-nasilnih medijskih hazardera i siledžija. Združeni i spetljani, oni su stigli dotle da i protiv svoje Pravoslavne Crkve ustanu. Ovi samoproglašeni dušebrižnici i čistunci, portretisti i slobodni lovci na ljudske mete po izboru, revnuju da bi dobacili do Srpske Pravoslavne Crkve i do njene teologije, ali ne dostižu metu. Po logici ishitrenosti i nasilništva, oni se u stvari bave kvazi-duhovnim molerajem, i dodatno džeparenjem. Onoga koga stignu da oblate, oni i u fiktivne dugove i krivice uteruju, pa mu preko unutrašnjeg inkvizitora i eksperta za bunt, čak i sliku na dvorišnoj lomači ritualno pale.

Treba samo osluhnuti šta donovi, babaje i njihovi botovi neumorno govore i čine, pa se zgroziti u duhu. Zato očekujemo trenutak kada će se ovim, naglavačke instaliranim prometejima i medijskim bundžijama i bilderima, na ovaj ili onaj način otvoriti očesa i ušesa da ugledaju i osluhnu ono što Duh Sveti otkriva ljudima da bi se pokajali, i brvno iz svoga oka izvadili! I još radi toga, da bi izbegli da sade tikve sa vragom, eda im se one ne bi obijale o glavu.

Otkako je nastao, i otkako je u toku savremeni domaći i evro-američki medijski kolaps, njegovi navigatori računaju samo na ličnu promociju i prestiž! Referentna tačka identifikovanih aktera je primena brend-inženjeringa, i to u okviru reformacije svega i svih; kod nas reformisanja nepokorene Srbije i njene Pravoslavne Crkve Srpske, a kod drugih reformisanja supstanci i instanci i pojava na raznim nivoima. Naravno, uvek s ambicijom i licencom da sve bude propraćeno medijskom aromom, a ne samo linčom ili medija-cidom. Međutim, ova referentna tačka se već i u samu medijsku crnu rupu premetnula!

Dalje, radi atraktivnosti, nema se kud, ne možemo prećutati pojavu novog varoškog udruženja mrežnih i kostimiranih tandema – „dilber-Jana bilder-Cana i dva holivudska nevinašceta i lepotana” – dakle udruženja iskonstruisanog po ukusu rahmetli Slaviše Lekića. Što se drugog sastavnog dela tandema tiče, nikako ne treba prećutati činjenicu da zbog raznih paklenih bogoslovskih avantura prožetih duhom hazarderstva, kao i zbog mnoštva ličnih propalih teoloških projekata, ovaj tandem uvek nekako biva hvatan na delu, i na dno medijskog pakla se etablira! Najslabija karta mu je anonimnost, pa mu zato bavljenje pokajanjem u tišini najteže pada! Zato je sudbina anti-junaka i njihove kamarile vremena ovoga, postao pravi materijal za nove projekte i „dokumentarne filmove”o junacima vremena zlog. Zato im treba poručivati: samo napred u nove osvete!

U vezi pak sa osvetom strelaca praznih pušaka, i sa njihovim projektima oceubistva i bratoubistva, tu nikakva maskiranja ornatom ne pomažu; jer, falinka blagoobraziju sve većom biva. Posmatraš anti-junake vremena ovog i zapaziš jato vranih duša: „krštenih, malo rukovođenih, pa upuštenih”; ili trast odavde-odande skrpljenih umova, prethodno skršenih iskvarenim ispovedanjem pravoslavne vere i života! Kako drugačije razumeti izjavu jednog od nevinaščadi, datu na Svetoj Liturgiji u Žiči povodom 800-godišnjice autokefalije pred saslužujućim episkopima da će ono lično klati (braću) „ovom” rukom (podignutom desnom)…

Toliko o globalnom trenutku sadašnjem i ovdašnjem, i o tapijama globalnih džeparoša i trafikanata na mestu, kako javnom, tako i svetom. Toliko i o inostranim molosima koji za jeftine pare potkupljuju naše prelate; njih inače, prvobitno crkvenim novcima skupo plaćane da bi postali pravi junaci našeg vremena i izgraditelji Srpske Crkve i srpske crkvene dijaspore u ovom preljubotvornom naraštaju. Toliko dakle i o anti-junacima svoga vremena u kojem oni delaju u kusim odorama i tuđim nedođijama.

*

Kada anti-junaci budu ispucali sve svoje ćorke na papirnate i plastične mete „nesimpatičnih” im osoba, oni neka odmah zatim, zajedno sa zavađenim naučnicima po pitanju stvarnog sletanja ljudi na Mesec, učine proveru: neka uzjašu lunarne trotinete i taljige, pa se sa upetljanim Stenli Kjubrikom provozaju peščanim poligonom zabranjene erije 51 u Nevadi. I kako će se osećati? Kano Mujo koji kuje konja po Mjesecu!

Nedostaju nam još dve reči da bismo zaokružili finalnu sekvencu o anti-junacima našeg doba. Prva reč neka bude o aferama prisluškivanja na mestu svetom. Naime, naši anti-junaci neće više moći da njuškaju po Sinodalnoj arhivi i špijuniraju pred svetom svoju Pravoslavnu Crkvu, od koje inače, kao da su „davno digli ruke”. Što se pak ozvučenih zidova salona i hodnika patrijaršijskoga zdanja tiče, tamo se pita, i tamo upravlja domaćin koji je vidra! Elem, era holivudskog Votergejta je tako i kroz naš crkveni zabran prohujala, zajedno sa gospodarima magle i špijunaže.

Druga reč treba da bude o tonskoj špalti ili muzičkoj pozadini tvorenija Junaci vremena zlog; tu je reč o potmulom, zmijskom siktanju i palacanju jezikom huligana i uličara. Naime navijačke tribine sve trpe, i u nasleđe ostavljaju slogane poput ovih: Srbe na vrbe, i Ubij Srbina. Mada bi ovim omladincima koji sikću kao zmije iz potaje, više odgovarala varijanta: Ubij oca, ubij brata. Kako god bilo, tek i to otvara pitanje: „I šta ćemo sad?”

Što se naših dvoje „holivudskih nevinaščadi” tiče, ona imaju svoju ulogu od početka do kraja Lakićeve okultne virtuelne vrteške na vetru! Samo treba odgonetnuti da se ova – nevinašca – nisu! – slučajno zatekla u njoj. Ne, nego su ona insajderi koji treba da pokažu kako su itekako izveštena u tehnici disanja u medijskom mulju. Konačno, njihov stvarni problem zadire u temu „kršenja jedanaeste Božije zapovesti”, a ona glasi: Ne upetljavati se! A oni ne samo da su se upetljali ostrašćeno, nego se pritom i neumorno inate. Posrtanje za posrtanjem, inat za inatom; što propusti pad, to dočeka inat, i obrnuto; što veći inat, to veći pad. A inat je kažu, zao gospodar. Dok za inatom kao senkom kaska samoopravdanje, „izmišljanje izgovora za grehe” , i tako dalje.

**

Kako je nastupio trenutak da se u trenu sagleda sve ovde rečeno, pa i stanje anti-junaka vremena današnjeg, koji inače bezbedno žive kao lišajevi na grbačama „junaka vremena zlog”, mi oslušnimo i cara i proroka Solomona. Tamo će se svi naši savremenici prepoznati u drevnim precima. Jer tamo se tipična stanja umova i srdaca, duša i sastava najraznovrsnijih istorijskih likova kroz vekove nalaze opisana; tako da su uvek prisutni u raspoloženjima i stanjima identičnim ovima – savremenih nam ljudi.

Solomonovo prodorno oko

(Među nama saboruju) ljudi bezumni i zakonoprestupnici, koji ne hode putevima dobrim; okom namiguju, nogom daju znake, potezima prstiju uče; razvraćeno srce im snuje zlo. Stalno stvaraju metež u svome gradu… oni se raduju svemu što Bog mrzi, i raspadaju se zbog nečistote duše… oko drskog, jezik nepravedni… ruke koje prolivaju krv pravednoga i srce koje snuje zle misli, pa još noge koje žure da zlo tvore (biće pogubljeni, i pogibao njihova će doći na njih iznenada); raspad i nepopravljivo rušenje im je u najavi (Priče Solomonove, gl. 6).

Riznice neće koristiti bezakonicima, a pravda će izbaviti od smrti… Gospod će srušiti život bezbožnika… Blagoslov Gospodnji na glavi je pravednika, a usta bezbožnika pokriće iznenadni plač… Spomen je pravednoga s pohvalama, a ime bezbožnika će se ugasiti. Mudri će primati zapovesti srcem, a neuzdržani praznosloveći ustima svojim će se spotaći. Koji hodi prosto, hodi sa nadom, a koji razvraća puteve svoje, biće prepoznat… Mržnja podiže svađu, a sve nesvadljive ljubav pokriva… Mudri skrivaju osećanje, a usta drskog dostižu slom… Dela pravednih stvaraju život, a plodovi bezbožnih su gresi. Puteve života čuva vaspitna nauka, a nekontrolisano karanje zabluđuje. Prave usne pokrivaju neprijateljstvo, a koje iznose ogovaranje, najnerazumnije su. U mnogom pričanju nećeš izbeći greh, a čuvajući usta bićeš razuman. Jezik pravednoga je pretopljeno srebro, a srce bezbožnoga će iščileti. Usta pravednoga znaju uzvišene stvari, a bezumni skončavaju u oskudici (Priče Solomonove, gl. 10).

**

Usta pravednih ljudi kaplju blagodat, a usta bezbožnih se razvraćaju… Gde uđe drskost, tamo je i beščašće, usta pak smirenih poučavaju se mudrosti… Kad skonča pravednik ne propada nada, a pohvala bezbožnih propada (Priče, gl. 10;11),

uprkos činjenici da su im kavhimu dodeljivali oni koji su sopstvenu kavhimu pogubili, i to između svojih neizbrojivih prevoza i preveslavanja svojih bližnjih, ali i drugih ljudi.

Koji obrađuje svoju zemlju nasitiće se hleba, dok su oni koji idu za sujetama lišeni razuma… svedok nepravednih je podmukao. Ima onih koji govoreći ranjavaju kao mačem, dok jezici mudrih isceljuju (Priče, gl. 12).

Ako se pravedni jedva spasava, bezbožni i grešni gde će se naći? (Priče, gl. 12).

Na putevima pravde je život, a putevi zlopamtljivih su na smrt (Priče, 12;13).

***

Istinitu priču o tome kako se i zašto kolos ,,vremena zlog”, jeromonah Irinej Bulović vratio iz Soluna i Atine u Beograd, kako je sa naučnih studija Solunskog i Atinskog Univerziteta ovaj jedinstveni sintetičar crkvene: svetootačke i savremene pravoslavne misli prešao na Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Srbiji, čijim je posredovanjem i blagovoljenjem to učinjeno, niko od anti-junaka našeg doba, sve dok mu oceubistvo, bratoubistvo i inat budu bili svakodnevna hrana i poslastica, neće moći da čuje, niti da sazna(!!!), a na sopstvenu veliku štetu!

Nego će u nevoljnu zamenu za to morati dalje da gleda u njegove crkvene podvige, za kojima se ovaj svet inače nuždava, te da sluša o njima, i da ih podnosi, makar pritom od muke samo žvakao i prežvakavao svoj siktavi jezik.