TRI MINE U HILOVOM PRTLJAGU: Novi američki ambasador predao akreditive Vučiću i započinje mandat koji može odrediti dalje odnose sa Vašingtonom

Međutim, ovaj Srbima dobro poznati "jastreb" vašingtonske politike vraća se u region u potpuno drugačijoj atmosferi i pod drugim okolnostima - pozicija i ugled naše zemlje u svetu su porasli, Srbija je ekonomski ojačana i ključni je faktor na Zapadnom Balkanu.
Toga svega svestan je i Hil, smatraju sagovornici "Novosti", koji očekuju da će on ostati dosledan stilu "buldožer" diplomatije, ali da će imati mnogo pragmatičniji pristup u kom će postojati prostor i za uvažavanje interesa naše države.

Hil je juče predao akreditive predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, čime je američkom diplomati i zvanično počeo mandat u Beogradu. U svojoj bogatoj biografiji on je, između ostalog, bio specijalni američki izaslanik za Kosovo i imao je jednu od ključnih uloga u pregovorima koji su prethodili konferenciji u Rambujeu 1999, službovao je kao ambasador u Skoplju i Tirani, kao i u Južnoj Koreji, Iraku i Poljskoj.

Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović podseća, za "Novosti", da je Hil izuzetno iskusan diplomata koji ima bogato iskustvo na Zapadnom Balkanu još od devedesetih, da je bio deo obaveštajno-bezbednosnog aparata SAD za ovaj region i igrao aktivnu ulogu u pregovorima kosovskih Albanaca i srpskih vlasti, a uoči bombardovanja NATO:

- Hil je tada, za razliku od Ričarda Holbruka, pokazao izvesnu fleksibilnost. Nije slučajno što je on odabran da baš ovde završi diplomatsku, možda i političku karijeru i to u ovako kompleksnom geopolitičkom trenutku. Naravno, on će sigurno zastupati politiku Bajdenove administracije kada je reč o KiM i Srpskoj, ali verujem i da je dobro razumeo da dolazi u jedan drugačiji Beograd nego što je bio pre 20-30 godina i da je svestan našeg čvrstog stava da zaštitimo nacionalne interese i na Kosovu i kada je reč o RS u okviru BiH. Očekujem da Hil ima pragmatičan pristup, jer je dobro upoznat i sa komplikovanim ukrštanjem geopolitičkih činilaca na Zapadnom Balkanu. Naročito sada, u svetlu ukrajinske krize, verujem da ni SAD nije potrebno stvaranje novih lomova i kriza bilo gde, uključujući i naš region.

Karanović ukazuje da sve to naravno ne znači da će Srbija biti oslobođena pritisaka SAD, ali da i vašingtonska administracija i Hil znaju da postoje granice i da im nije cilj da od Srbije i Srba prave neprijatelje. Naš sagovornik očekuje i da će novi američki ambasador podržavati inicijativu povezivanja regiona "Otvoreni Balkan".

Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da je Hil još pre dolaska na novu funkciju, u svedočenju pred Senatom SAD prošle godine, otkrio svoju platformu delovanja u Beogradu:

- On dobro poznaje i situaciju u regionu i ključne aktere, plus spada u onaj krug diplomata koji imaju direktnu komunikaciju sa Belom kućom i može i da na licu mesta odlučuje o nekim pitanjima. Strateški ciljevi SAD za koje će se ovde zalagati su rešavanje kosovskog pitanja u pravcu sporazuma Beograda i Prištine o međusobnom priznavanju, slabljenje naših veza sa Moskvom i Pekingom i jačanje BiH kao centralizovane države na putu ka NATO. Ne očekujem da će u ostvarivanju ovih ciljeva imati radikalan pristup, pre će to biti filigranski pritisak da Srbija ide u tom pravcu. Radiće i na jačanju naših bilateralnih odnosa, odnosno na tzv. mekoj moći SAD kroz podršku Srbiji na polju ekonomije. Izvesno je i da će insistirati da se do kraja njegovog mandata zatvore slučajevi "Bitići" i paljenja ambasade SAD u Beogradu.

PRITISCI I IZBORI

TO što je Hil došao u Beograd samo nekoliko dana uoči izbora u Srbiji, za Karanovića ima izvesnu simboliku. Posebno imajući u vidu da je ovaj američki diplomata u svedočenju pred Odborom za spoljne poslove Senata uoči imenovanja na poziciju u Srbiji rekao i da će se "zalagati za poštene i transparentne izbore". On nije krio ni da u svom diplomatskom angažmanu u Beogradu ozbiljno računa i na to da mediji i nevladin sektor odrade svoj deo posla "pritisaka" na srpske vlasti.

- Nema sumnje da će Hil značajan deo svojih napora ovde uložiti i u jačanje nevladinog sektora. Ali, američka administracija je takođe svesna da njihov sagovornik ovde može biti samo onaj ko ima najveću podršku naroda na izborima, što ne znači da oni paralelno s tim ne traže stalno i druge sagovornike na političkoj sceni - kaže Karanović.