INTERVJU SERGEJ LAVROV: Imate pravo da sebe zovete nezavisnima

Domaća javnost dobila je priliku da iz prve ruke sazna stav najveće zemlje sveta o aktuelnom sukobu u Ukrajini, ali i pogledu iz Moskve na sve moguće konsekvence ruske vojne operacije po Srbiju i zemlje regiona. U ime redakcije "Novosti" sa ministrom Lavrovom razgovarao je stalni dopisnik našeg lista iz Moskve Branko Vlahović.

RUSIJI je poznato kakav pritisak trpi Srbija, kao i ostale balkanske zemlje, da se priključi antiruskim sankcijama. Vidimo u tome pokušaj Amerike da na Balkanu nametne svoju hegemoniju. Duboko uvažavamo srpski narod, srpsku kulturu, srpsku istoriju, njegovu privrženost tradicionalnim prijateljima i sigurni smo da će Srbija nastaviti sa pametnim izborom u ovoj situaciji.

Mi smo bratski narodi, a objedinjuje nas zajednička istorija, zajedničke pobede protiv zajedničkog neprijatelja i vidimo koliko su ta osećanja ukorenjena u duši srpskog naroda i njegovog istorijskog sećanja. Nikad ništa ne namećemo silom, što Zapad čini putem ekonomskih i drugih ucena. To nije pristojno, tako se ne treba ponašati ni u društvu, a ni na međunarodnoj sceni, kad svima pokušavaju da zavrću ruke.

Ovo je u specijalnom intervjuu za srpske medije naglasio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. On je iscrtao i širu sliku, kako je rekao, spoljnopolitičkih pokušaja SAD da zavedu svoju hegemoniju na Balkanu.

*Svima je poznato da Srbija nije i neće uvesti sankcije Rusiji. Da li je za vas bilo iznenađenje što su se sankcijama pridružile i zemlje na Balkanu koje su ne tako davno bile u dobrim odnosima sa Rusijom? Kakva je vaša prognoza normalizacije odnosa sa ovim zemljama?

- Vidimo kakav se pritisak bez presedana pravi na mnoge zemlje. To nije od juče, počelo je još pre desetak godina. EU je od zemalja koje su nameravale da uđu u ovaj savez počela da traži da se pridruže svim njihovim spoljnopolitičkim inicijativama. To Srbi znaju, a te inicijative EU imaju u poslednje vreme sve više antiruski karakter.

Taj pritisak na Rusiju je isključivo zato da bi je zakočile na njenom putu i da joj ne dozvole samostalnost delovanja na međunarodnoj sceni. Kad je pisan statut EU, u prvoj varijanti je stajalo da Evropa ima hrišćanske korene. Ali evropski lideri su odlučili da toga u tekstu ne bude i ta konstatacija je izbačena. Evropa je tako precrtala i svoje poreklo i tradiciju.

Mi vidimo kakav pritisak prave na Srbiju i balkanske zemlje u svemu, od ekonomije do kulture, humanitarne i političke sfere. O tome je detaljno govorio i predsednik Aleksandar Vučić, podvlačeći da će se Srbija rukovoditi samo svojim interesima. Takvih zemalja još ima u Evropi - spomenuo bih premijera Mađarske Viktora Orbana, koji je rekao da će Mađarska braniti svoje interese.

Ali ta mnogonacionalna birokratija koja se nalazi u Briselu pokušava da potčini sve zemlje i da ih maksimalno liši prava da samostalno odlučuju. To je štetno. Vidi se tendencija briselskih činovnika ka autokratiji. Kad je počeo rat sankcijama, oni su na svoju stranu privlačili Crnu Goru, Makedoniju i druge obećanjima da će ih brzo primiti u EU. Uvukli su ih u NATO, potapšali ih što su se priključili sankcijama i rekli "bravo, momčine, samo tako nastavite". To je zaista ozbiljan problem jer je dovedena u pitanje reputacija EU, kojoj je Amerika potpuno prepustila Balkan. Ameriku potpuno zadovoljava antiruska agresivna linija koju sprovodi EU. Setimo se Federike Mogerini, koja je govorila kako je preveliko prisustvo Rusije na Balkanu. To je nastavio da govori i njen naslednik u EU Đuzep Borelj.

Jasno vidimo da SAD, EU i NATO pokušavaju da uspostave svoju hegemoniju. To je put u ćorsokak. Ali u Evropi nema tako mnogo zemalja koje sebe mogu da smatraju u pravom smislu suverenim. Oni koji odbijaju da se pridruže sankcijama protiv Rusije imaju pravo da sebe nazivaju nezavisnim državama, bez obzira na to koliko bili površinski mali.

* Sada se u Rusiji, ali i u svetu, mnogo govori i piše o plaćenicima koji dolaze u Ukrajinu. U Siriji je na strani islamista ratovalo na stotine građana sa KiM i iz BiH, a Zapad zbog toga nije javno kritikovao ni Prištinu ni Sarajevo. Sada su takvi ljudi hteli da ratuju u Ukrajini, a zajedno sa njima i hrvatski dobrovoljci. Kako komentarišete što su političke strukture u Prištini u aktuelnoj situaciji podržale Kijev?

- Rusija je bila među državama koje su upozoravali zapadne partnere da u nekim od zemalja na Balkanu postoje ljudi koji vrbuju osobe za tzv. Islamsku državu i druge terorističke organizacije. Upozoravali smo kakve posledice zbog toga mogu biti za samu Evropu. Poznata je statistika da Prištini i Kosovu pripada neslavni rekord po broju terorista po glavi stanovnika. To su ljudi koji su dobrovoljno išli da ratuju u Siriji i Iraku. Ali nas niko nije hteo da sluša. Onda su se kasnije čudili odakle su se pojavile ubice koje su organizovale terorističke akcije u evropskim gradovima.

Posle neslavnog boravka u Ukrajini, najamnici neće završiti posao. Oni će se prebaciti u evropske gradove i nastaviće svoj posao.

Po zakonima i u Hrvatskoj i BiH kao i KiM ti teroristi bi zbog učešća u ratovima morali da odgovaraju pred zakonom. Morali bi na sud zbog ponašanja koje je kažnjivo. Ali sada već postoje dvostruki standardi, pa su u suprotstavljanju Rusiji sva sredstva dozvoljena. Upozorili smo da ambasade Ukrajine preko svojih sajtova pozivaju plaćenike, što je u suprotnosti sa Bečkom konvencijom. Oni diskredituju diplomatsku profesiju. Pojedini od tih najamnika su govorili i za medije. Jasno je svima da to nisu dobrovoljci, jer su došli da ratuju za novac. Zbog toga oni nemaju nikakvu zaštitu. Na plaćenike se ne odnosi ratno pravo.

A što se tiče podrške Prištine Ukrajini, jasno je da se kriminalna kvazidržava Kosovo ne brine za poštovanje međunarodnog prava, već želi da iskoristi priliku da dobije međunarodno priznanje. Priština se sada pozicionira kao maltene glavni saveznik SAD i NATO na Balkanu.

Naša pozicija povodom toga je poznata. Upozoravali smo da je ponašanje Prištine - neprihvatljivo. Uvek smo bili za rešavanje pitanja na KiM u skladu sa Rezolucijom 1244. Kada je Generalna skupština OUN 2013. dala mandat EU da bude posrednik između Beograda i Prištine, nadali smo se rešavanju problema. Dogovoreno je formiranje Zajednice srpskih opština i poštovanje upotrebe jezika, kulture, samouprave, kao i veza sa Srbijom. To do danas nije ispunjeno. Kada na to upozoravamo, u EU stidljivo ćute i kažu nam da treba imati strpljenja. EU je pokazala da nije sposobna da bude garant da će se dogovoreno ostvariti. Sada Kurti govori da neće da ispuni obaveze iako je EU garantovala da će biti formirana zajednica srpskih opština.

Takođe, ne verujem da će se praviti pritisak na one zemlje iz kojih dolaze plaćenici da ratuju u Ukrajini. Neće biti pritiska ni na Prištinu. SAD su napravile vojnu bazu "Bondstil" na Kosovu, pa će se zbog toga Prištini sve praštati.

* Svedoci smo žestokog medijskog rata. Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog ministarstva odbrane raširila je već mnogo glasina o rukovodstvu Rusije. Postoje i spekulacije kako tobože ruski oligarsi nezadovoljni politikom predsednika Putina raspravljaju o varijantama kako da ga odstrane sa vlasti. Širi se i priča kako je Putin u izolaciji, a ministar odbrane Sergej Šojgu bolestan. Vi ste njihov blizak saradnik, šta je istina?

- Glasine o lošem zdravlju ruskog predsednika Vladimira Putina i o navodnom nestanku ministra odbrane Sergeja Šojgua su gluposti i buncanja koje šire ukrajinske službe. To su nebuloze i laži koje njihove specijalne službe, ali i neoliberali iz Rusije koji se nalaze u inostranstvu i koji na dnevnom nivou dobijaju papire sa uputstvima šta treba da govore. I Putin i Šojgu su svi živi, zdravi i rade. Svakodnevno se to može videti preko televizije i društvenih mreža. Cela vlada i predsednik rade na očuvanju interesa Rusije.

UKRAJINSKA VOJSKA PUNA NACISTA

CILj specijalne operacije u Ukrajini je bezuslovno otklanjanje pretnji koje su bile uzrok pogibije hiljada ljudi. Te pretnje je pratilo ćutanje Zapada. Ako se Zapad sad setio humanitarnog prava i potrebe da se spasu životi ljudi, ja ću to pozdraviti. Ali treba pogledati koji su uzroci takvog ponašanja, a to je da se u Ukrajini godinama stvarala antirusija. Ukrajinska vojska je puna oficira dobrovoljačkih bataljona koji otvoreno propagiraju nacističke ideje. Ako želimo da pratimo evropske vrednosti, ne mislim da je tu mesto nacističkoj praksi.

Ne može Rusija da pristane na to da se od Ukrajine napravi isturena pozicija NATO puna oružja. Ne možemo pristati da Zapad podstiče iskorenjivanje svega ruskog u Ukrajini.

Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine su obavezni element dogovora kojima težimo. Ako pogledamo kako se prema ruskim zarobljenicima ponašaju ljudi iz nacističkog bataljona "Azov", sve će vam biti jasno.

Sada je najvažnije da prestanu da se podstiču Ukrajinci da naprave privid sporazuma, što su radili s Minskim sporazumima kada su imitirali proces. Ovog puta tako neće moći. Potreban je rezultat.

MOGUĆ SASTANAK PUTIN - ZELENSKI

PREDSEDNIK Putin je rekao da nikad nije odbijao susret sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, samo da je potrebno da sastanak bude dobro pripremljen - poručuje Lavrov.

- Sastati se i samo razmeniti mišljenja bilo bi kontraproduktivno. Pregovori s ukrajinskom stranom se nastavljaju, već u Istanbulu biće održan novi sastanak i mi smo zainteresovani da bude postignut rezultat, pre svega da se prekine ubijanje stanovnika Donbasa, o čemu je zapadna javnost ćutala i nijednom nije kritikovala dok je bombardovana civilna infrastruktura i ginulo na hiljade civila.

NE MOGU NAS IZOLOVATI, IMAMO OGROMAN BROJ PARTNERA ŠIROM SVETA

NA pitanje RTS-a da li je na sceni izolacija Rusije, šef ruske diplomatije kaže da tako nešto ne postoji i da o izolaciji Ruske Federacije govore samo oni koji su se mentalno pomirili sa diktaturom Zapada.

- Rusija ima ogroman broj partnera u azijsko-pacifičkom regionu, zatim u Latinskoj Americi, a dobre odnose imamo sa međunarodnim organizacijama u tim zemljama. U strateški najvažnijem regionu, a imam u vidu Evroaziju, formirane su i uspešno rade uz učešće Rusije organizacije poput Šangajske organizacije za saradnju. Sa Kinom imamo najbolju saradnju u istoriji, razvijamo saradnju s Indijom, zemljama Latinske Amerike. Zapad pokušava da izoluje Rusiju time što predočava aritmetičke rezultate glasanja u UN. Znamo kakvim su ucenama izložene te zemlje. Za nas to znači samo jedno, da se SAD same plaše izolacije. Ako su već toliko uverene u svoje vrednosti, onda neka svoje pozicije iznesu i puste druge zemlje da naprave svoj izbor. Neka biraju slobodno, bez ikakvog pritiska - naglasio je ministar Lavrov.

NAĆI ĆEMO REŠENjE ZA NIS

NA pitanje o tome kako će funkcionisati Naftna industrija Srbije i "Gasprom" u uslovima sankcija, Lavrov je istakao da će rešenje biti pronađeno u dogovoru svih aktera.

- Ubeđen sam da je to pitanje koje će biti efikasno rešeno. Poznato je kakvu ulogu igra NIS u ekonomiji Srbije, koji udeo daje državnom budžetu. Uveren sam da će rešenje biti nađeno dogovorom između dve zemlje i dve kompanije.

BEOGRAD MOŽE BITI DOMAĆIN PREGOVORA

RUSKI šef diplomatije nije isključio ni mogućnost da glavni grad Srbije bude mesto budućih pregovora između Rusije i Ukrajine.

- Beograd je sjajan grad i sa stanovišta pozicije i njegovog statusa on odgovara za bilo kakve pregovore. Reč je, ipak, o tome da mesto pregovora treba da bude prihvatljivo za obe strane. Imali smo pregovore u Belorusiji, zatim je bilo nekoliko video-konferencija. Sada će se razgovori voditi u Istanbulu, mada smo spremni da razmotrimo i druge lokacije, uključujući Beograd.

LAGALI O RAČKU, LAGALI GODINAMA I DA SE NATO NEĆE ŠIRITI NA ISTOK

GOVOREĆI o širenju NATO na istok, uprkos protivljenju Rusije, Lavrov se prisetio povoda za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine - slučaja "Račak":

- Danas se više niko ne seća kako je iskorišćena misija OEBS na Kosovu na čelu sa Vokerom koji je otkrio tela Albanaca preobučena u civilnu odeću. I odmah je to proglasio genocidom. Nama kažu da ne možemo da proglasimo genocidom ono što se dešavalo u Donbasu. Voker je 1999, otkrivši tela odevena u civilnu odeću, proglasio genocid u svoje lično ime, jer mu funkcija nije davala pravo na to, na osnovu čega su zapadne zemlje objavile da će bombardovati Beograd. Bajden je tada tražio da se bombarduju mostovi. Kad je kasnije otkriveno da je reč o pripadnicima albanskih naoružanih formacija preobučenim u civilnu odeću, to više nikom nije bilo važno. Zapad misli da sve to može.

Dvoličnost naših zapadnih kolega je dobro poznata, ali mi nismo sve ove godine odustajali da pozivamo na jedinstvena pravila bezbednosti koja bi bila zajednička za sve zemlje. Predložili smo pre 13 godina da se sklopi sporazum o evropskoj bezbednosti koji bi kodifikovao da niko ne treba da jača svoju bezbednost na račun drugih. Rekli su nam da neće o tome da razgovaraju i da su garancije bezbednosti moguće samo u okviru NATO. Eto takav autokratski pristup su pokazale naše zapadne kolege.

Kad smo predložili SAD i NATO da razgovaramo o garancijama bezbednosti, niko nas nije čuo. Kad smo podsećali da je NATO obećao da se neće širiti na istok, lagali su nas u lice da se to ne događa. Sad kažu "ne treba da se plašite NATO, to je odbrambeni savez". Mi smo shvatali gde je linija odbrane NATO kad je postojao Berlinski zid i Varšavski pakt. Ali kad je i posle njihovog nestanka NATO nastavio da se širi na istok, o kakvom onda odbrambenom savezu govorimo. Sad Stoltenberg govori da NATO treba da snosi odgovornost za globalnu bezbednost. Eto gde je sad granica. I već se priča da treba proširiti zonu odgovornosti Alijanse na indopacifički region. Eto gde će biti linija odbrane.