INTERVJU Jurij Pilipson, direktor u MIP Rusije: Razumemo koliko je teško da se oduprete Zapadu, stav Beograda zahteva hrabrost

Ovo u intervjuu, za "Novosti", poručuje direktor Četvrtog evropskog departmana Ministarstva inostranih poslova Rusije Jurij Pilipson, na pitanje koliko zvanična Moskva razume položaj Srbije kada je reč o dešavanjima na istoku Evrope - priznajemo teritorijalni integritet Ukrajine, ali se ne priključujemo sankcijama Rusiji.

* Verujete li da će Srbija ostati dosledna u stavu da ne podržava restriktivne mere zapadnih zemalja protiv Rusije?

- Nastavljamo redovne kontakte sa srpskim rukovodstvom koje drži reč i ne pridružuje se antiruskim sankcionim bahanalijama koje je pokrenuo Zapad. Polazimo od toga da ova principijelna odluka proizilazi iz korenitih, strateških interesa vaše države. Poštujemo ovaj izbor, posebno danas, kada se ukorenjuje moda da se "kažnjava" prijateljstvo sa Rusijom.

* Kako odgovarate na pojedine tvrdnje da bi region Zapadnog Balkana mogao da bude poprište novih sukoba u Evropi i da je Rusija ta koja bi tu nestabilnost mogla da izazove?

- Definitivno smo zainteresovani za mir na Balkanu. Nakon godina sukoba i građanskih ratova, ljudi tamo su zaslužili miran i prosperitetan život. Ruska politika u regionu je, zapravo, usredsređena na doprinos dobrosusedstvu i razvoju. Aktivno učestvujemo u rešavanju situacije u Bosni i Hercegovini, insistiramo da se u potpunosti uzimaju u obzir interesi Srbije u vezi sa Kosovom i da nema nepravednog povlađivanja jednoj strani. Promovišemo konstruktivnu saradnju na osnovu uzajamnog poštovanja sa svima koji su za to zainteresovani. Spekulacije da su bez evroatlantskog nadzora balkanske zemlje navodno nesposobne za normalnu koegzistenciju i napredak zaudaraju na neokolonijalizam. Oštro se protivimo nadmenoj percepciji Balkana kao objekta starateljstva, bilo čijeg feuda. Očigledno iz tog razloga slušamo potpuno neosnovane optužbe na svoj račun za podrivanje stabilnosti zarad nekih sebičnih, imperijalnih ciljeva. Da ostavimo to na savesti autora.

* Šta tačno znači to što su sve zemlje Zapadnog Balkana, osim Srbije i BiH, stavljene na listu "neprijateljskih zemalja Rusije"?

- Danas smo svedoci sve veće rusofobične histerije. Ma koliko je to tužno, njoj su se priključile čak i one zemlje sa čijim smo narodima vekovima bili povezani bratskim vezama. U nizu slučajeva se to desilo suprotno javnom mnjenju, što je rezultiralo masovnim protestima i demonstracijama podrške Rusiji i njenoj politici - po svemu sudeći, nije sve tako beznadno. Činjenica ostaje činjenica: čitav niz balkanskih država se pridružio nezakonitim antiruskim sankcijama. Uveravanja o prijateljstvu su dezavuisana, saradnja je smanjena uz pratnju neosnovanog kritizerstva. Morali su se izvući odgovarajući organizacioni zaključci koji će nesumnjivo uticati na interese te grupe zemalja, uključujući i one materijalne. Srbija, kao i BiH, čuva dostojanstvo i zdrav razum, ne ulazi u takve "razuzdane igre" koje skupo koštaju učesnike. Zato ih nema na listi koju ste spomenuli.

POŠTOVAĆEMO DOGOVORE OKO GASA

* KOLIKO će ekonomska saradnja Srbije i Rusije u novonastalim okolnostima biti ugrožena i može li naša zemlja i dalje da računa na ruski gas po najpovoljnijim cenama?

- Trgovinsko-ekonomska saradnja između Rusije i Srbije razvija se pošteno, u interesu naših zemalja i naroda, na osnovu pravno utvrđenih dogovora. Jasno je da su se u sklopu gomilanja veštačkih prepreka, koje služe zapadnom sankcionom napadu na Rusiju, i u ovoj oblasti pojavili ozbiljni problemi. Udaraju i po nama i po našim partnerima, očekujući neku vrstu destruktivnog "disciplinskog" efekta. Siguran sam da ćemo zajedno pronaći neophodna rešenja. Ovo se odnosi i na energetski sektor. U više navrata smo naglašavali da se Rusija pridržava svih svojih obaveza, uključujući i u pogledu isporuka energenata Srbiji. Postoje dogovori, koji su postignuti na najvišem nivou, i oni će se striktno sprovoditi.