NE ŽELE DA ČUJU MOLITVE PATRIJARHA ZA UKRAJINU: Rezolucijom kojom udara na SPC i naš narod Brisel po ko zna koji put pokazao svoje licemerje

Ovako sagovornici "Novosti" ukratko tumače suludu konstrukciju, ugrađenu u upravo usvojenu rezoluciju Evropskog parlamenta o spoljnom uplitanju u sve demokratske procese na tlu EU, da pravoslavne crkve u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, a posebno u Republici Srpskoj pomažu Rusiji i Rusima da ostvare "maligni uticaj" i destabilizuju Balkan.

U šokantnom tekstu, "greh" SPC je u tome što "promoviše Rusiju kao zaštitnicu tradicionalnih porodičnih vrednosti", zalaže se za "antievropske programe" i pravi podele u regionu. Koliko je licemeran potez evroposlanika, predvođenih podnosiocem rezolucije Letonkom Sandre Kalniete, možda najbolje pokazuje i to što u tekstu dokumenta, na primer, nema ni reči o porukama koje su iz SPC slate u vezi sa dešavanjima na istoku Evrope. A one su bile isključivo u duhu bratske ljubavi prema ukrajinskom narodu, pozivanja na mir i uzdržanost. Naime, patrijarh Porfirije do sada se dva puta oglasio. Prvi put da saopšti da je SPC odlučila da Ukrajini uputi materijalnu pomoć, a drugi da pozove na molitvu za sve one koji stradaju u ovoj zemlji.

U crkvenim krugovima nezvanično poručuju da kvalifikacije iz rezolucije EP nisu novost za SPC, jer se slične teze već godinama poturaju. U ovom konkretnom slučaju reč je o još prljavijoj igri jer je na delu zloupotreba složene situacije na istoku Evrope da bi se otvorio novi krug kvazioptužbi na račun Crkve i srpskog naroda sa ciljem da se on dodatno oslabi i podeli u trenutku kada mu je jedinstvo potrebnije nego ikad.

Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića nema dileme da se iza poslednjeg poteza Brisela krije "stara fobija prema pravoslavlju, koja je jaka u mnogim zapadnim zemljama, pogotovo rubnim katoličkim, gde je ta mržnja slična onoj iz srednjeg veka":

- Oni u Srbima i Rusima vide narode privržene pravoslavnoj tradiciji i zato su maksimalno protiv nas. Prema nekim drugim pravoslavnim narodima su manje agresivni, jer vide da tu postoji prostor da se ti narodi odreknu svoje istorije i tradicije. A Srbi i Rusi su ipak, uz sve mane, čvrsti u odbrani nacionalnih i verskih interesa i zato napadaju ono što je centar našeg identiteta - našu crkvu. Ipak, mislim da ova rezolucija ne može da bude opasna jer je suviše ekstremistička. Čak i na Zapadu mnogi odbacuju takva shvatanja. Po meni, mnogo su opasnije one odmerenije njihove mere protiv nas nego ove ekstremne, koje i na Zapadu stvaraju negativan utisak jer podsećaju na atmosferu linča iz vremena verskih progona.

Po Anđelkoviću, rezolucija Evropskog parlamenta je još jedna opomena onima koji misle da bi trebalo da se sada dogovorimo sa nekim centrima na Zapadu i distanciramo od Rusije, kako bismo zaštitili svoje interese:

- Ova rezolucija dokazuje da bi nas, kada bismo se odvojili od Rusije, potpuno slomili. Kao što je sve ono što su ovde radili devedesetih na neki način bila priprema za ovo što se sad dešava u Ukrajini.

PARANOJA BALTIČKIH ZEMALjA

BALTIČKE zemlje, Litvanija, Estonija i Letonija, godinama podgrevaju narativ u okviru evropskih institucija gde se donose odluke da Srbiju treba usporiti u integracijama, jer našu zemlju vide kao "trojanskog konja" Rusije u EU. Ove zemlje su i najsnažniji kočničari da Srbija otvori važno poglavlje o spoljnoj i bezbednosnoj politici, stalno insistirajući da se u potpunosti uskladimo sa kursom Brisela u sankcijama Moskvi.

VUČIĆ: VAŽNO JE DA NE UČESTVUJEMO NI U KAKVIM RATOVIMA

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić još jednom je u četvrtak istakao da je za našu zemlju važno da ne učestvuje ni u kakvim ratovima i da sačuva mir i stabilnost.

- To će Srbija i da radi - poručio je Vučić, komentarišući izjavu šefa austrijske diplomatije Aleksandera Šalenberga da nije optimista da je moguće postići rešenje putem pregovora u ukrajinskoj krizi, i koji je upozorio na opasnost od trećeg svetskog rata.

Vučić je kazao da je Šalenberg pametan čovek, ali da se nada, kada je reč o svetskom ratu, da ovaj austrijski zvaničnik nije u pravu. Šef srpske države takođe je izrazio žaljenje što pregovori u Turskoj šefova ruske i ukrajinske diplomatije, Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe, nisu bili posebno pozitivni.

On je najavio da u petak slede i važni razgovori sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, koja dolazi u Beograd:

- Daćemo sve od sebe da čuvamo i dobre bilateralne odnose sa Nemačkom, smatramo da je put u Evropsku uniju veoma važan za nas, a kakvi će razgovori biti, o tome mogu da govorim kad se završe.

Berbokova je pre dolaska u Beograd bila u Prištini i Sarajevu, gde je poručila da je evropska budućnost Zapadnog Balkana - nemački prioritet.