ŠKOLUJU DOMARE DA IH ŠTITE OD POŽARA: Domovi za stare moraju da imaju posebno obučene radnike

Po ovom propisu socijalne ustanove pripadaju drugoj kategoriji objekata, što znači da su domovi, kako privatni tako i državni, svrstani u istu kategoriju kao i nuklearne, hidro ili termoelektrane, podzemne železničke i metro stanice, javni objekti na kojima se okuplja više od 1.000 ljudi, bolnice, tuneli na javnim putevima...

Sve to su objekti sa povećanim rizikom od izbijanja požara, što se za ustanove socijalne zaštite ne bi moglo reći.

- Izuzetno, prema propisima, pojedini objekti mogu da se svrstaju i u nižu kategoriju ugroženosti od požara i eksplozija nego što je to predviđeno, ali samo pod uslovom da su na njima sprovedene mere zaštite od požara i eksplozija kojima se postiže ekonomičnije rešenje zaštite - kažu u Udruženju privatnih socijalnih ustanova.

Nije u pitanju samo nedostatak radnika koji bi mogli da rade ovaj posao, već i dodatni troškovi za ustanove.

- Postoji mogućnost da po izradi plana zaštite od požara pošaljemo već zaposlene radnike na obuku od tri meseca i platimo 30.000 dinara po polazniku. Posle toga sledi polaganje stručnog ispita koji takođe nije jeftin. Problem predstavlja i odgovornost koju nosi to radno mesto i koje radnici često ne žele da preuzmu na sebe - objašnjavaju u udruženju.

Na taj način se starački domovi praktično uvode u nelegalne tokove, jer posle isteka prethodne licence dobijaju samo usmenu potvrdu od nadležnih iz Ministarstva za rad kako mogu da nastave da rade, dok nadležni ne izađu na teren i ustanove da su svi uslovi za produžetak licence ispunjeni. U nekim slučajevima to traje i po dve godine.

Milovan Đurić, vlasnik dva privatna doma za stare u Knjaževcu i Boru, smatra da su propisi za produžavanje licence toliko besmisleni da praktično znače da svaka ustanova treba da ima vatrogasnu četu da bi nastavila da radi.

- Od šest radnika koje smo poslali na obuku, samo jedna medicinska sestra je položila, ostali nisu ni hteli da idu u školu tri meseca - kaže Đurić. - Za to smo iz kase izdvojili oko 200.000 dinara. Na kraju su nam nadležni progledali kroz prste i dobili smo dozvolu za rad. Kada bi se poštovalo sve što piše u propisima, mislim da nijedan dom ne bi dobio licencu.

Naš sagovornik navodi da će uskoro morati da produži licencu za rad, ali pitanje je da li će uspeti. Sve ostale propisane uslove ispunjava, ali šest obučenih radnika za ove svrhe nema. Sa tolikim brojem bi inače popunio samo jednu, a za tri smene bi mu trebalo 18 zaposlenih na ovim poslovima.

- Svakog meseca izdvajamo oko 20.000 dinara za agenciju sa kojom imamo potpisan ugovor, a zadužena je za zaštitu i bezbednost na radu. Ako budu insistirali da imamo potpuno obučene radnike za zaštitu od požara, ostaćemo bez zaposlenih, kojih ionako nema na tržištu - ističe Đurić.

TRAŽE VANREDNE KONTROLE OBJEKATA

PRILIKOM produženja licence za rad od ustanova se traži da dostave izveštaj o inspekcijskom nadzoru ne stariji od šest meseci. Svi imaju obavezu da po izdavanju rešenja barem jednom u dve godine izvrše kontrolu objekta. Međutim, ukoliko to nije urađeno Ministarstvo za rad zahteva vanredni inspekcijski nadzor, iako nije bilo nikakvih problema, kvarova ili nekih nemilih scena. Pritom, kako objašnjavaju u udruženju, nadležni postavljaju nerealne rokove za dostavu traženih papira, a i takse za vanredni inspekcijski nadzor su previsoke.