SINIŠA MALI: NJihove ideje bi ugrozile stabilnost zdravstvenog sistema i urušile naše javne finansije

- U doba najveće zdravstvene i ekonomske krize, oni predlažu ukidanje sigurnih izvora finansiranja zdravstvenog sistema. Kada bi se njihove ideje realizovale, urušili bi ono što smo godinama stvarali – stabilan i siguran zdravstveni sistem, koji je spreman da odgovori na sve izazove, a što smo mogli da vidimo u ovoj pandemiji- rekao je Mali.

On je istakao i da većina zemalja u okruženju zasniva zdravstvenu zaštitu na osnovu uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje i to po značajno višim stopama, dok se zdravstvena zaštita pruža na osnovu određenih paketa usluga, te da se u Republici Srbiji, građanima iz doprinosa obezbeđuje pun obim zdravstvene zaštite.

Prema njegovim rečima, Đilasovi planovi bi izvesno napravili nepopravljive posledice po državu i društvu jer bi nas program koji predlažu ponovo doveo do bankrota, ljudi ne bi imali sigurne plate i penzije, a zdravstveni sistem bi bio u potpunosti urušen.

- Mi nismo avanturisti, niti sebi to dopuštamo, posebno ne kada je u pitanju dobrobit građana i u ekonomskom i zdravstvenom smislu. Njihov avanturizam državu i građane bi koštao oko 330 milijardi dinara. Ukidanje doprinosa za zdravstvo dovelo bi u pitanje funkcionisanje zdravstvenog sistema, a da pri tom građani ne bi imali veće plate, niti bi realno više trošili, čime bi se u potpunosti urušio postojeći finansijski sistem naše zemlje- naveo je Mali.

Takav potez bi, naglasio je ministar, za posledicu imao veći deficit države za preko 1,5 milijardi evra, a samim tim i potrebu za većim porezima i dodatnim zaduživanjem, što bi sve uticalo na životni standard građana i stabilnost naše ekonomije.

Kako bi se nadoknadila rupa u budžetu koju predlaže Dragan Đilas, dodao je Siniša Mali, bilo bi neophodno povećati stopu PDV-a za najmanje pet odsto, što bi smanjilo, a ne povećalo, potrošnju i uticalo na smanjenje investicija i otvaranje novih radnih mesta.

- U današnjim uslovima visoke i preteće inflacije, rast dohotka bio bi dodatno obezvređen većom inflacijom, njihovi planovi bi izazvali poremećaj javnih finansija, a posebno zdravstvenog sistema i to u uslovima i zdravstvene krize iz koje još uvek nismo izašli, jer pandemija nije završena. Takođe, suočavamo se nepredvidivim međunarodnim okolnostima, snažnim geopolitičkim potresima, ekonomskom i energetskom krizom koja se produbljuje iz dana u dan- objasnio je on.

Trenutno, u skladu sa zakonom, dodao je ministar Mali, svi građani Srbije mogu da budu zdravstveno osigurani, bez obzira da li ostvaruju prihode i na taj način obezbede sebi i članovima svoje porodice pun obim zdravstvene zaštite. Takođe, dodao je, od ukupnog broja građana Srbije, zdravstveno je osigurano 99,2%, a za 0,8% neosiguranih obezbeđena je hitna medicinska pomoć, kao i lečenje lica obolelih od korona virusa iz budžeta.

- Građani znaju svoja prava i da je država domaćinskim upravljanjem uspela da stvori i obezbedi dostojne uslove za lečenje. Kada je počela pandemija odgovorno i na vreme uspeli smo da obezbedimo lekove, respiratore i vakcine. Posle Kine, jedina smo država na svetu koja je u rekordnom roku uspela da izgradi tri kovid bolnice, čime smo još jednom pokazali ozbiljnost i odlučnost u borbi sa pandemijom. Rekonstruišu se i grade bolnice, domovi zdravlja širom zemlje i novi klinički centri. Ukupna predviđena izdvajanja iz budžeta za zdravstvo ove godine su 442 milijarde dinara- rekao je on.

Kako je naglasio, počev od 2012. godine, sistem zdravstvene zaštite se kontinuirano unapređuje obezbeđivanjem veće dostupnosti zdravstvene zaštite i proširivanjem prava na zdravstvenu zaštitu. Takođe, uvode se u velikoj meri inovativne terapije.

Siniša Mali je istakao i da se do 2012. godine, na teret države nije lečila ni jedna retka bolest.

- U tom periodu se lečilo oko 30 pacijenata i to isključivo iz donacije farmaceutskih kompanija. Prvi put je država preuzela troškove lečenja retkih bolesti 2012. godine, kada je u budžetu obezbeđeno 130 miliona dinara i obezbeđeno lečenje osam obolelih od retkih bolesti. Danas se iz budžeta izdvaja 3,7 milijardi dinara, odnosno skoro 30 puta više sredstava za retke bolesti, pri čemu se sada leči oko 400 obolelih od 25 različitih retkih oboljenja. U periodu od 2000. do 2012. godine, za punih 12 godina, na Listu lekova je stavljeno samo 16 inovativnih lekova, dok je u poslednjih 5 godina, na Listu lekova stavljeno 80 inovativnih lekova, od čega je 26 lekova za rekordnih oko 53 miliona evra stavljeno ove godine na Listu lekova. Izdvojena su posebna sredstva za lečenje retkih bolesti, čime se znatno povećalo pravo na lečenje ovih lica- rekao je on.

Sve ovo, naglasio je, pokazuje da su zdravstveni sistem i srpska ekonomija, bez Đilasa i njegove ekipe u vlasti, stabilni i da država ima dovoljno novca da podmiri sve potrebe, što u njihovo vreme nije bio slučaj.

- Oni su nas zaduživali po ekstremno nepovoljnim uslovima samo da bi isplatili plate i penzije. Nisu gradili auto-puteve, železnica se raspadala, fabrike zatvarale, ljudi gubili poslove, jer su dopustili da nezaposlenost u jednom momentu bude čak 25,9 odsto. Zdravstveni sistem koji su oni ostavili, bio je pred kolapsom, sa tragičnim uslovima za lečenje i ponižavajuće niskim primanjima zdravstvenih radnika. Prosečna plata dok se Đilasov „ekonomski stručnjak“ Nikezić bavio javnim finansijama bila je 331 evro, a u decembru prošle godine bila je 635 evra, što predstavlja 12,9 odsto povećanja u odnosu na decembar 2020. godine u nominalnom, odnosno 4,6 odsto u realnom iznosu- rekao je on.

Mali je naveo da oni pokušavaju na sve načine da upropaste sve ono što je nastalo posle njih u vlasti i da nas ponovo vrate u neizvesnost.

- Građani ne zaboravljaju i neće dopustiti da ponovo upropastite zemlju i sve za šta smo se borili. Zbog vas smo prošli kroz težak period fiskalne konsolidacije, ali smo uspeli da dovoljno uštedimo i da se domaćinski odnosimo prema javnim finansijama, te da spremno dočekamo pandemiju, da pomognemo privredu i građane sa 8,8 milijardi evra, da izgradimo našu zemlju i da intenzivno radimo na uvećanju životnog standarda građana. Ekonomski rast kojem smo posvećeni znači da ćemo sačuvati radna mesta, da će plate nastaviti da rastu i da će standard građana biti viši. Plan je da do kraja mandata naredne vlade prosečna plata bude 1.000, a penzija 500 evra. Srbija nema vremena za ideje koje bi koštale građane, već je okrenuta napretku i sigurnosti- zaključio je Mali.