OD PARA JE VAŽNIJI OSEĆAJ DA DRŽAVA BRINE: Da novac iz budžeta može da utiče na to za koga će se penzioneri opredeliti na izborima

Da li ta pomoć od 54.000 dinara može da utiče na glasanje te ciljne grupe na predstojećim predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima 3. aprila? Neki smatraju da je to potkupljivanje glasača, dok drugi u tome ne vide ništa loše i da država, ako ima novca, i na takav način treba da brine o najstarijim građanima, a oni da glasaju za onoga za koga veruju da će najbolje upravljati zemljom.

Politički analitičar Vladimir Pejić nam kaže da ne bi mogao da se saglasi da jednokratnom pomoći može da se kupi glas, ali da ukupna politika koja se vodi prema određenoj kategoriji, kao što su u ovom slučaju penzioneri, može da utiče na to za koga će oni glasati:

- Bilo je i smanjivanja penzija pre nekoliko godina, pa su penzioneri većinom glasali za vladajuću partiju. Bitno je uveriti ih da se vodi ispravna politika, koja će doneti stabilnost za buduća vremena. Kad bi oni mislili da će za dve, tri godine biti nesigurne i neredovne penzije, ni duplo više novca da im se sada jednokratno da, ne bi pomoglo da oni glasaju za vladajuću stranku. Naravno da pomoć koja se isplaćuje utiče na njih, ali to je i simbol sigurnosti i snage države, koji pokazuje da država ima novca i da može da obeća sigurnost u nekom narednom periodu.

Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" smatra da će pomoć koju su seniori dobili od države i te kako uticati na njihovo glasanje u aprilu:

- Na veći broj penzionera, možda oko 60 odsto, utiče. To su oni koji su slabijeg zdravlja i obrazovanja. Ta pomoć sigurno deluje da partija na vlasti dobije njihove direktne, ali i kapilarne glasove iz porodice i bliskog okruženja. Druga grupa penzionera kaže - daj da uzmemo što daju, jer, kad prođu izbori, toga više neće biti. Ali, oni glasaju za koga misle da treba i na osnovu nekih drugih kriterijuma. U svakom slučaju, mnogima je ta pomoć dobrodošla, namirili su neke potrebe, naročito sad kad je nenormalno sve poskupelo, a posebno hrana i lekovi. Ljudi više ne kupuju kilogram jabuka, već po dve, i ne uzimaju keks koji vole, već onaj najjeftiniji.

S druge strane, sociolog, profesor Vladimir Vuletić kaže da ljudi ne vole da imaju osećaj da ih je neko kupio:

- Taj iznos novca je za neke značajan, a za neke nije. Onima koji imaju minimalne penzije, to je ogromna i dobra mera. Ali ja nemam osećaj da je ta pomoć vezana za kupovinu glasova. Davana je još dok izbori nisu bili aktuelni i vezana je konkretno za koronu i podizanje ukupne ekonomske aktivnosti. Država je taj novac mogla da uloži u javne radove ili za podizanje privredne aktivnosti, ali je dala penzionerima da ga potroše u prodavnici. Istraživanja su pokazala da je to imalo uticaja na ekonomsku aktivnost i smanjenje društvenih nejednakosti. Kada se gleda ukupna masa tog novca koja je potrošena, vidi se da daje te efekte.

Vuletić podvlači da ne vidi direktnu vezu te novčane podrške i predstojećeg glasanja, jer kad bi bilo veze, svi redom bi onda glasali za onog ko im da pare:

- Mislim da je država pokazala da brine o ljudima kada im je teško i nekome to znači. Suština je u toj brizi i da osete da ih država nije zaboravila. Taj osećaj je važan i on može da utiče kako će neko glasati.

NOVAC SE VRATI ODAKLE JE I DOŠAO

GRABUNDžIJA smatra da se većina novčane pomoći koju su penzioneri dobili u februaru već vratila državi:

- Penzioneri su 10. februara dobili po 20.000 dinara pomoći, a do 15. februara se plaća porez na imovinu, pa su mnogi te pare iskoristili da plate za celu godinu i budu mirni. Onima koji imaju po 18.000 dinara mesečnu penziju nije lako da odvoje te pare za porez, pa je i ovo dobrodošlo da bar tu obavezu reše.