JOŠ JEDNA ŠARGAREPA IZ EVROPE: Analiza "Novosti" - koliko je EU iskrena u nameri da ubrza put Srbije ka članstvu i "otme" je od Rusije

Jer, ubrzani izlazak iz limba "evropske perspektive", u kojem je većina zemalja kandidata godinama, pa čak i decenijama, nije realan ni sada, bez obzira na tektonske geopolitičke promene i sve glasnije zahteve da se politika proširenja visoko podigne na agendi EU.

Ohrabrujuće poruke, doduše, stižu i iz dve ključne zemlje EU, Francuske i Nemačke. Tako je francuski predsednik Emanuel Makron u poslednjem razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ocenio da "rat u Ukrajini zahteva da EU i sve njoj bliske države, a naročito one kojima je, poput Srbije, priznata evropska perspektiva, zajedno razmotre načine i sredstva za dalje jačanje veza i izgradnju zajedničke budućnosti za sve Evropljane". Rat u Ukrajini, dodao je, "treba da bude prilika za evropsko približavanje".

Međutim, te poruke nisu nikakva garancija da će se konačno okončati naše čamljenje u briselskoj čekaonici ili bar ubrzati vreme prijema.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku podseća, za "Novosti", da je geopolitika igrala ulogu u poslednjem velikom talasu proširenja kada su primljene bivše članice Varšavskog pakta:

- I ovog puta moglo bi da se tumači da će se nova proširenja EU desiti i zbog geopolitičkih razloga i odvajanja od ruskog i drugih uticaja koji su zbog inertnosti EU prisutni na Zapadnom Balkanu. Poruke o ubrzanju integracije regiona stižu sa više mesta, ostaje da vidimo kako će to izgledati u praksi u vremenu pred nama. S druge strane, Ukrajina ne može da računa na ubrzani prijem u EU jer bi to zahtevalo promenu svih postojećih pravila o prijemu novih članica. Najviše što bi mogla da očekuje jeste neki simbolični potez, poput dobijanja statusa kandidata, mada je i to u neskladu sa politikom EU prema zemljama tzv. istočnog partnerstva - Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija i Moldavija - kojima nikada nije obećana evropska perspektiva.

I diplomata Zoran Milivojević smatra da bi bilo realno da se EU integracije pokrenu:

- Na primer, da na međuvladinoj konferenciji u junu, tokom predsedavanja Francuske EU, Srbija otvori klaster 3, da počnu pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, a da se BiH stavi u jedan pozitivan kontekst evropske perspektive. Međutim, mislim da bi to bio i maksimalan korak i da nisu realna očekivanja o nekakvom ubrzanom ulasku u EU. Prvo, Srbija ima nerešeno kosovsko pitanje, drugo, nije realno da se u okviru EU prelomi priča oko proširenja, jer to pitanje niti je sazrelo niti oko njega postoji konsenzus među 27 država članica. Kada bi se sada, po hitnom postupku, primale države koje sve imaju svoje probleme i nerešena pitanja, kada bi EU prešla preko toga i zaobišla sopstvena pravila - vrlo brzo bi se raspala.

VUČIĆ: NE ŽELIMO SUKOB SA JAČIMA

PREDSEDNIK Aleksandar Vučić poručio je u ponedeljak da je Srbija svoju odluku u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji donela i pokazala:

- Kako je to i koliko je to teško na dnevnom nivou, o tome neću da govorim, jer to nije briga za obične ljude. Neću da ih opterećujem onim što je naš posao. Voditi zemlju u ovakvim uslovima nije laka stvar. Samo bih želeo da, kao što smo 1908. usred Aneksione krize uspeli da izbegnemo rat i sukob sa mnogo jačima od nas, a nismo to uspeli nešto kasnije, sačuvamo Srbiju od svih vetrova, sukoba, ratova i velikih problema - rekao je Vučić.

ZASTAVICE UMESTO KANDIDATURE

U JEKU ruske vojne operacije u Ukrajini, kao jedan od pokušaja za izlaz iz te situacije, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski uputio je zahtev da njegova država po hitnom postupku bude primljena u EU. Unija je taj zahtev počela da razmatra, do sada je nekoliko zemalja članica dalo podršku, ali bez konkretnih pomaka. Isti zahtev uputile su i Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija, na koje, takođe, zasad nema odgovora.

Tako se poslednja rasprava u Evropskom parlamentu o ukrajinskoj krizi, a tokom koje se poslanicima obratila i predsednica EK Ursula fon der Lajen, umesto konrektnim odlukama završila aplauzima za ukrajinski narod i pozivima da se na društvenim mrežama šeruje zastavica Ukrajine.

AMERIČKI KONGRESMENI: UVUĆI REGION I U NATO, ZABRINUTI ZA BOSNU

ČLANOVI američkog kongresa, njih 19, uputili su pismo državnom sekretaru Entoniju Blinkenu, u kojem traže da Vašington zbog krize u Ukrajini poveća angažman u regionu i da se podrži "puna integracija Zapadnog Balkana u transatlantsku zajednicu".

Pismo je objavila članica Predstavničkog doma Dina Tajtus, koja je inicijator ovog zahteva, u kojem se Bajdenova administracija poziva i da "udvostruči napore ka konsolidaciji demokratije i promociji integracije Zapadnog Balkana u Zapadnu Evropu", a sve u cilju odbrane od uticaja Rusije i Kine.

- Puna integracija Zapadnog Balkana u transatlantsku zajednicu trebalo bi da bude prioritet za SAD, dok nastojimo da učvrstimo savezništva širom Evrope i suprostavimo se širenju i uticaju autokratskih režima, uključujući uticaj Rusije i Kine. Oklevanje pojedinih članica EU da prime nove članove samo podstiče evroskepticizam širom regiona - navodi se u pismu.

Kongresmeni su posebno istakli zabrinutost za BiH, podsećajući na ranije tenzije, zbog kojih su i SAD pokrenule sankcije protiv pojedinaca u Federaciji, među kojima je član Predsedništva Milorad Dodik.

MALI: NEĆEMO VODITI TUĐE RATOVE

MINISTAR finansija Siniša Mali upozorio je u ponedeljak da se na našu zemlju i predsednika Vučića vrše veliki pritisci zbog dešavanja u Ukrajini. On je poručio i da su za našu državu najvažniji mir i stabilnost:

- Srbija više neće voditi tuđe ratove, ne želimo da budemo deo igara velikih sila i da naša deca idu u rat i da se vraćaju u sanducima - rekao je Mali, i naglasio da Srbija treba da izbegne da u budućnosti bude na mestu sudara Rusije i NATO.

Kazao je da je za našu državu važan održivi razvoj, ali da se moraju imati u vidu globalni izazovi.

- Potrebna nam je stabilnost, a ne svađe i podele i zato treba još jače i bolje da radimo i borimo se za svako radno mesto.

VULIN: SAMO VUČIĆ MOŽE DA ISTRPI PRITISAK

LIDER Pokreta socijalista i ministar policije Aleksandar Vulin poručio je da jedino predsednik Vučić može da se nosi sa pritiscima zbog Ukrajine, koji dolaze i spolja i iznutra. On je ukazao da su priče o nestašicama hrane apsolutno lažne i da, zahvaljujući politici i ličnom angažovanju Vučića, građani Srbije imaju sve što im je neophodno, uprkos velikoj svetskoj krizi:

- U Srbiji se često vodi hibridni rat, pa se onda od demonstracija, koje počinju zelenom agendom, završi sa namerom da se ubije Vučić. Tako je i sad slučaj, počnete da pričate o nestašicama da biste stvorili nestašice. Dakle, nestašica nema, predsednik Vučić je angažovao čitavu državnu administraciju, spremno smo dočekali ovu svetsku krizu.

TABAKOVIĆ: KAZNA ZA ŠIRENjE PANIKE

NIKO nema pravo da širi paniku i lažne vesti zbog sticanja političkih poena, a pogotovo ne nauštrb stabilnosti kojoj nije doprineo. Ne postoje bezazlene laži, ali postoje laži koje su preskupe, kao što su širenje panike i straha. Ne smemo da dozvolimo da to prođe nekažnjeno, odgovorni za to moraju da budu proizvani, jer stid nije dovoljan - poručila je u ponedeljak guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Ona je ukazala da je prva žrtva kada rat počne - istina:

- Ne smemo da dozvolimo da kada izborne aktivnosti počnu opet prva žrtva bude istina.