UKRAJINA ALIBI ZA KURTIJEVU "VOJSKU": Priština hoće da iskoristi krizu na istoku Evrope da ubrza transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga

Poslednjih dana tražili su da im se ubrza prijem u NATO, da se poveća broj trupa Alijanse na KiM, poredili predsednika Aleksandra Vučića sa liderom Rusije Vladimirom Putinom, Srbiju označili kao zemlju koja ima osvajačke ambicije kao i Rusija, a sada predlažu i da se ne čeka do 2028. godine kada su postavili rok za stvaranje tzv. vojske. Sve to rade svesni da se krši Rezolucija SB UN 1244, po kojoj su dozvoljene samo snage Kfora i predviđena demilitarizacija tzv. OVK.

Iz Beograda stiže upozorenje da su potezi Prištine sračunati i kako bi se izvršio pritisak na naše sunarodnike u pokrajini, posebno one na severu KiM koji su više puta bili izloženi upadu Kurtijevih specijalaca.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin ističe da Kosovo nije država, da nema vojsku, predstavlja politički problem za bar četiri članice NATO koje ne priznaju tzv. državu, i u dužem periodu neće imati značajan vojni kapacitet.

- Pa, zašto je onda važno da bez procedure i ispunjenosti bilo kakvih uslova postane član NATO-a? Članstvo takozvanog Kosova u NATO je pretnja Srbiji oružanim obračunom i ništa drugo - naveo je Vulin. - Staviti tzv. Kosovo pod okrilje vojnog saveza znači poništiti Rezoluciju 1244, ukinuti Kumanovski sporazum kao i sve garancije date od strane UN, ali i obavezati sve zemlje članice NATO-a da u skladu sa članom 5 Povelje, budu dužne da zaštite teritorijalni integritet novoproklamovane članice.

Vulin postavlja i pitanje - zar bilo ko sumnja da bi Kurti oklevao da preduzme seriju napada na Srbe, posebno na severu pokrajine i da izaziva sukobe i provokacije sve dok država Srbija ne bude prinuđena da odbrani svoj narod:

- Nasilno uvođenje u NATO je i otvorena pretnja Srbiji i još jedan vid pritiska na Vučića, a to znaju i zemlje koje su zagovornici članstva Prištine u NATO.

General-major u penziji i bivši šef Vojnobezbednosne agencije Mitar Kovač kaže, za "Novosti", da su inicijative i medijske kampanje lažne države da što pre uđu u NATO i da se požuri sa formiranjem tzv. vojske, da se poveća kontrola na severu pokrajine sračunate kako bi se izvršio direktan pritisak na Srbiju.

- Pravdajući se da im je bezbednost ugrožena tokom ukrajinske krize, i uz podršku iz Turske da Kosovo treba da ide u NATO, sa čim je saglasna i Velika Britanija, vrše strateški pritisak na Srbiju. Jasno je da kriza u Ukrajini nije rat ove zemlje s Rusijom, već globalno sukobljavanje Rusije i Amerike. I sve zemlje koje nisu usaglasile svoje stavove sa Vašingtonom se stavljaju pod pritisak. Upravo to sada rade kosovske vlasti, naravno uz saglasnost zapadnih država - objašnjava Kovač.

PUNE FOND

PRIVREMENE institucije na KiM osnovale su 1. marta Fond za bezbednost i pozvale građane i privrednike da u njega ulažu. U budžetu za 2022. tzv. Ministarstva odbrane predviđeno je 100 miliona evra.

SUVI DO: OZNAKA OVK KRAJ PROZORA DEČJE SOBE

KOMŠIJA me je pozvao telefonom i rekao mi da na našoj kući stoji natpis OVK. Naježio sam se od straha, jer u sobi, pored čijeg prozora je bio grafit, spavaju deca.

To priča Nebojša Morača (na slici), iz Suvog Dola kod Lipljana, čija je kuća jedna od četiri u ovom multietničkom naselju na kojoj su osvanule oznake terorističke organizacije. On ističe da su grafiti ispisani verovatno tokom noći ili možda čak i ujutro, jer je njegova supruga tada čula lavež pasa, ali nije uočila nikoga.

Zabrinut za bezbednost svoje porodice pita - sa čime će se još suočiti on i ostali Srbi u ovom naselju. Grafiti su ispisani i na kućama Lazara Grbušića, kao i Milenka i Miloša Dukića.

- Ovo je novi u nizu etnički motivisanih incidenata na prostoru Kosova i Metohije, čiji je cilj da se oteraju Srbi sa vekovnih ognjišta - navode u Kancelariji za KiM, i dodaju da je najnovija poruka mržnje još jedan pokazatelj narastajućih tenzija koje generiše politika mržnje Aljbina Kurtija.

Iz Kancelarija dodaju da glorifikovanje terorističke organizacije čijim se liderima sudi u Hagu za monstruozne zločine nad Srbima, i to uoči obeležavanja martovskog pogroma, jasno pokazuje da za Srbe na Kosmetu ni danas nema mirnog sna.

Ovo je treći incident u poslednjih mesec dana. U Lipljanu je do 1999. godine živelo više od 7.000 Srba, dok ih je sada svega oko 700. (D. Z.)