VEĆ TRAŽE DA UDARIMO NA RUSIJU: Brisel i Vašington izneli očekivanja da se Beograd priključi sankcijama protiv Moskve

Nezvanične naznake da se od ovog kursa neće odustati stižu i iz vrha srpske vlasti, a u to su ubeđeni i sagovornici "Novosti". Oni očekuju da će pritisci iz Vašingtona i vodećih zemalja EU "da odaberemo stranu" u ukrajinskoj krizi ostati na pojačanoj retorici i da neće biti konkrektnih političkih poteza prema Beogradu. Ocenjuju i da bi bilo dobro da u vodećim zapadnim centrima prevagne stav da ne bi bilo svrsishodno radikalnim merama prema Srbiji otvarati još jedan front u inače komplikovanoj globalnoj političko-bezbednosnoj situaciju i tako praktično našu zemlju gurnuti u ruski zagrljaj.

Za sada su se oglasili iz Vašingtona, odakle je poručeno da SAD veruju da će Srbija stajati rame uz rame sa EU u poštovanju međunarodnog prava da bi se štitili mir, prosperitet i stabilnost širom regiona. Na pitanje šta očekuju od Srbije povodom ruskog priznavanja suvereniteta Donjecka i Luganska, odnosno da li bi Beograd trebalo da se priključi sankcijama Zapada, iz Stejt departmenta su diplomatski odgovorili da "Vašington pozdravlja nedavnu izjavu predsednika Aleksandra Vučića da Srbija razume značaj poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine".

Portparol EU Peter Stano takođe je ponovio već dobro poznatu formulaciju Brisela, a to je da se od država u procesu pristupanja, uključujući i Srbiju, očekuje da usklade svoju spoljnu politiku sa Briselom, u ovom slučaju sa sankcijama EU uvedenim na, kako kaže, "rusko kršenje međunarodnog prava".

Naša zemlja je tokom prošle godine značajno podigla nivo usklađenosti sa deklaracijama EU, ali je ostala dosledna kada je reč o merama usmerenim prema Rusiji i Kini. Tako je odbila svih 17 dokumenata koje je tokom 2021. usvojio Brisel, a ticali su se Moskve ili krize u Ukrajini.

Pitanje priključivanja evropskim sankcijama Rusiji sigurno će biti i jedna od ključnih tema današnjeg sastanka predsednika Vučića sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom. On je juče poručio da je Rusija svojim odlukama o Ukrajini učinila korak ka kršenju međunarodnog prava i da je sada malo teže razmišljati o bezbednoj budućnosti u Evropi.

Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, kaže za "Novosti" da bi najbolje bilo i za politički Zapad i za Rusiju i Ukrajinu da se vrate za pregovarački sto:

- Pitanje odnosa Srbije prema ovoj novoj akutnoj krizi u Ukrajini je u tom smislu manje važno. Mi nismo strana u konfliktu, ne želimo da se o njemu određujemo, možemo samo da ponudimo dobre usluge svojim prijateljima i u Moskvi i u Kijevu i na Zapadu. Verujem da su toga svesni i jedni i drugi i treći i mislim da će sve ostati na pojačanoj retorici i da neće biti konkretnih političkih aktivnosti usmerenih prema Beogradu. Ako neko smatra da je sad trenutak da se na bilo koji način otvara novo žarište na Balkanu, mislim da se vara.

I Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, podseća da je Srbija i do sada bila jedina zemlja u Evropi koja nije uvodila sankcije Rusiji nakon pripajanja Krima 2014. godine.

- Sada je pozicija Srbije još zahtevnija i izazovnija jer su od tada otvoreni pregovori o pristupanju EU, koji podrazumevaju i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i restriktivne mere prema trećim zemljama. Stav Srbije je jasan i nedvosmislen: poštovanje međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta drugih zemalja, uključujući i Ukrajinu. S druge strane, uz podršku u rešavanju kosovskog pitanja koju Beograd očekuje od Moskve kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, ne treba zaboraviti da u energetskom sektoru u potpunosti zavisimo od Rusije. Zato je pre bilo kakve odluke potrebno ozbiljno promišljanje o koristima i troškovima. Srbija jeste vojno neutralna zemlja, ali ne i politički neutralna, jer sa EU vodi pregovore o članstvu.

BRISELU 33 PUTA REKLI "NE"

TOKOM prošle godine Evropska unija usvojila je ukupno 85 spoljnopolitičkih deklaracija, za koje je od država kandidata za članstvo i država partnera tražila da ih podrže. Od tog broja, Srbija se uskladila sa 52 deklaracije, dok je odbila 33, uglavnom one koje su se odnosile na Rusiju i Kinu. To znači da je tokom 2021. stopa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU iznosila 61 odsto, za razliku od 2020, kada je usklađenost bila 56 odsto. Najniža stopa poravnanja bila je 2017, kada smo se uskladili sa 47 odsto deklaracija EU, a najviša 2015. godine, kada je ta stopa bila 66 odsto.

VUČIĆ: IZJASNIĆEMO SE ZA 48 SATI, PAMTIMO DOBRO 1999.

- Ja sam za poštovanje međunarodnog prava i priznatih granica. Srbija se dobro seća 1999. godine i onih kojima su danas puna usta o poštovanju međunarodnog prava, a tada nisu pričali tako. Razgovarao sam sa premijerkom Anom Brnabić, Vlada je u tehničkom mandatu, ali da ne bude da se vadimo na tehnikalije, mi ćemo u narednih 48 sati izaći sa kompletnim stavom o Ukrajini - rekao je predsednik Aleksandar Vučić na pitanje kako ćemo se postaviti na zahteve SAD i EU da uvedemo sankcije Rusiji i dodao da nam ne pada na pamet da budemo deo nekih širih ratova.

On je najavio da će danas razgovarati sa predstavnikom EU u Srbiji i predstavnicima pet najmoćnijih zemalja sveta:

- Naš stav o poštovanju međunarodnog prava i priznatih granica se neće razlikovati.

Na pitanje kako komentariše izjave dela političara iz Srbije da svakoga dana trpi snažne udarce od svetskih i evropskih lidera, on je rekao da ne zna kako neki mogu da uživaju kada im se napada zemlja:

- Primam udarce svaki dan, mala smo zemlja koja je tučena svaki put, čime god su mogli, i u prvoj agresiji posle Drugog svetskog rata na teritoriji Evrope, bez odluke SB UN. Trpim udarce, ali ušao sam u ring da čuvam vitalne interese naše zemlje. (S. S. R.)

VUČELIĆ: OPOZICIJA PRIŽELjKUJE DA SRBIJA IZABERE STRANU

OVO su samo posledice rušenja ravnoteže snaga upravo na Kosovu i Metohiji. Omogućili su grupi terorista da stvori državu i pomogli im agresijom. To je predsednik Aleksandar Vučić precizno i rekao, da su krive SAD, Velika Britanija i Nemačka. S druge strane, ovdašnja opozicija strpljivo čeka. Imate jedno likovanje, pošto čekaju da vide šta će sada Vučić između čekića i nakovnja da uradi. Oni čekaju i vide da je Srbija u neprilici.

Tako je glavni i odgovorni urednik "Novosti" juče komentarisao događaje u Donbasu koji se reflektuju i na domaću političku scenu. Gostujući na TV Prva, on je podsetio da je Đilasov kandidat za predsednika Srbije Zdravko Ponoš ocenio da je nedavna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost "bespotrebna dramatizacija".

- Zamislite da neko smatra bespotrebnom dramatizacijom nekrolog međunarodnog i bezbednosnog prava koji je počeo inače na primeru Srbije i razaranja Jugoslavije - kazao je Vučelić.

On je naveo i da opozicija tretira samo zapadne zemlje kao velike sile, ali ne i Rusiju.

- Ako moramo da budemo oprezni i u odnosu na zapadne velike sile, moramo da budemo oprezni i u odnosu na Rusiju, koja je ojačala. Oni kao da priželjkuju da je sada trenutak da se ode na jednu ili drugu stranu i da se napravi šteta Srbiji i Vučiću. Sada traže da se osude Putin i Rusija, da se pridružimo sankcijama EU. Njih ne zanima to što Srbija nema moralno pravo da se ikad pridružuje bilo kakvim sankcijama. Srbija je prva u savremenom dobu bila izložena sankcijama.

Vučelić je kazao i da trenutna kriza svedoči o strašnoj neodgovornosti evropskih političara:

- Evropa je pala u ruke prilično inferiornih ljudi i ličnosti, koji su dozvolili da se usred kontinenta, u Ukrajini, stvori rat. Teško je reći da li ćemo videti naslednika Merkelove. Ona je bila veliki kancelar, ali je propustila priliku da uspostavi dobre odnose između Rusije i Nemačke.