VUČIĆ URUČIO ORDENJE: Želimo jaku i modernu Srbiju, Sretenjsku Srbiju (VIDEO)

Obraćanje predsednika Vučića

- Dva velika događaja na isti dan stvorila su savremenu Srbiju. Prvi je po istoričarima najvažniji, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju. Tog 15. februara 1804. godine u Marićevića jaruzi u Orašcu narodne vođe, one koji su izbegle od okupatorske sablje, podigle su prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, koji će na ovim prostorima kao obavezu i zavet ustoličiti svetu reč - sloboda. Bez toga danas ništa ne bi bilo. Zahvaljujući njima mi smo danas garant mira i slobode na ovim prostorima. Budućnost srpske politike je da naše odluke donosimo samostalno. Nismo mi slučajno danas zemlja gradilišta i investicija, rastuće ekonomije, koja pre svega samostalno odlučuje. Srbija je pre svega zemlja koja svoju budućnost drži u svojim rukama. Sretenjski ustav je obaveza da kao najveću vrednost čuvamo slobodu zemlje i svakog čoveka u njoj - kazao je predsednik.

- Mi želimo jaku i modernu Srbiju, Sretenjsku Srbiju - istakao je Vučić.

- Taj dug koji su nam ostavili svi ustanici Karađorđe, Sinđelić... otplaćujemo svakodnevno čineći Srbiju lepšom. I svaki naš novi put, bolnica i fabrika koju podižemo je svojevrsna otplata kamate na njihove snove i žrtvu. Uprskos lomu kao krajnjem rezultatu Prvi srpski ustanak pokazao je da je Srbija oslonjena na sebe, samo na sebe i da može da bude potpuno slobodna i funkcionalna država - istako je on.

Vučić je podsetio da je 15. februara 1835. godine, zahvaljujući Sretenjskom ustavu, Srbija postala moderna država, jer je tako odlučilo 2.400 predstavnika naroda i više od 10.000 posmatrača na najvećoj skupštini u Kragujevcu.

- Na toj poljani, pod otvorenim nebom, Srbija je dobila zastavu, grb i institucije i ozvaničila ono što je najvažnije od svega - slobodu, jer je narod, ponosan, seljački, istrajan, odlučio da zbaci okove i napravi modernu državu, bez robova, u kojoj su svi jednaki pred zakonom, a vlast ograničena - rekao je Vučić.

Tada je ukinut feudalizam, a Srbija postala jedna od najmodernijih država.

- Kada je knez Miloš potpisao taj akt, Dimitrije Davidović, tvorac tog Ustava, napisao je u novinama da je tim činom potpisana sreća Srbije i njena budućnost, koja će i danas biti najveća naša obaveza, koja od nas zahteva da kao najveću vrednost čuvamo slobodu - zemlje i svakog čoveka u njoj - poručio je Vučić.

Ona nas i danas obavezuje da na tim poljanama gradimo puteve, fabrike, pruge, da svojom snagom, radom i verom, tu slobodu čuvamo, rekao je Vučić i dodao da nemamo pravo pred senima predaka da zaboravimo da su najveće sile sveta tada baštinile robovlasništvo i surovi kolonijalizam.

- Nismo mi slučajno danas najbrže rastuća zemlja, zemlja gradilišta, investicija, koja može da se izbori sa krizama, od poplava do pandemije, nismo slučajno nezavisna zemlja koja samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti. To je bio zadatak, obaveza koju smo dobili 15. febraura u Kragujevcu 1835. godine - rekao je Vučić.

Predsednik je naglasio da je Srbija danas najvećim delom baš onakva kakvu su je oni hteli - zemlja slobode i slobodnih, nezavisna, svoja, zemlja u kojoj se gradi, koja budućnst drži u svojim rukama. Zemlja mira i dostojanstva, sećanja na one koji su to dostojanstvo i slobodu zauvek obezbedili.

Predsednik je posebno pomenuo generala Veljka Radenovića, koji je posthumno odlikovan.

- Želim da spomenem jednog od laureata koji je posthumno odlikovan. Onaj koji je poznat u našem narodu kao Đeneral, po kojem je nastala čuvena pesma "Đenerale, nek je tvojoj majci hvala". Danas je vreme kada možemo konačno da kažemo ko smo, odakle dolazimo, i ko je i šta je naša zemlja. Konačno je vreme da se zahvalimo našim junacima, da ih se ne stidimo i da ih ne krijemo, već da otvoreno pred celim svetom kažemo da smo ponosni na njih, koliko ih volimo i koliko im se izvinjavamo što smo njihova velika dela zaboravili - naveo je predsednik.

Ko su dobitnici odlikovanja

Orden Republike Srbije na lenti

Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske

Orden srpske zastave prvog stepena

Milan Knežević, narodni poslanik Skupštine Crne Gore

Orden srpske zastave trećeg stepena

Erik Bišop
Klaus Mejer Kabri

Sretenjski orden prvog stepena

Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vovodine
Manastir sveti Prohor Pčinjski
Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane
Srpska čitaonica u Irigu
Galerija Matice srpske
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
Narodno pozorište Užice
Srpsko lekarsko društvo

Sretenjski orden drugog stepena

Banka Poštanska štedionica AD Beograd
Novinsko-izdavačko preduzeće Borba AD

Sretenjski orden trećeg stepena

Klinika za pulmologiju KC Srbije, koja postoji 90 godina
Profesor doktor Vladimir Obradović
Naučni institut za veterinarstvo Srbije
Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
Istorijski institut Beograd
Vaterpolo klub Partizan

Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena

Džon Kapelo, predsednik fondacije Halijard

Orden zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena - posthumno

general Veljko Radenović

Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić - postuhmno

Milutin Dobrić
Slavko Jovičić

Zlatna medalja za hrabrost Miloš Obilić

Knut Flovik Turesen

Zlatna medalja za zasluge

Dobrivoje Tanasijević Dan Tana
Rem Bergman, producent
Vuk Kostić
FEST 
KST
Muzej žrtava genocida
Arena channels group
Aleksandar Rakić
Maja Kovačević
Gojko Đogo, pisac

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti preduzetništva

Goran Janković, Innoplast
Nebi Anil, Teklas

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u oblasti javnim i privrednim delatnostima

Termomont koji je izgradio tri kovid bolnice
Holding kompanija pamučni kombinat Jumko AD Vranje

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u sprečavanju širenja kovida 19

Boris Đinđić
Maja Radojčić
Katarina Kostić
Jasminka Vučković
Predrag J. Marković, srpski istoričar i političar
Ljubomirka Krkljuš

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima

Rajko Petrov Nogo
Nikola Racko, profesor i pijanista
Srđan Tatić

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u humanitarnom radu

Petar Srnić, zadužbinar
Milentije Mladenović, dobrotvor

Zlatna medalja za zasluge za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima - posthumno

Marinko Rokvić, pevač
Merima Njegomir, pevačica
Boris Komnenić
Nenad Nenadović, glumac
Dara Čalenić

Srebrnom medaljom za zasluge

Vukica Lazović
Gvozden Nikolić
Rade Prelić, fotograf Tanjuga
Rajko R. Karišić
Radmila Mihajlović, istoričarka i prevodilac
Mira Ninošević, muzejska savetnica, istoričarka

Džoni Dep: Primam ovu veliku čast i nikada je neću izneveriti

Svečanosti je prisustvovao i holivudski glumac Džoni Dep, koji je nagrađen Zlatnom medaljom za zasluge u oblasti kulture i promociju Srbije u svetu.

- Ovo je zaista jedan vanredan trenutak za mene i vrlo sam ponosan. Imao sam priliku, pre mnogo godina, kada sam upoznao veoma čudnog čoveka, koji čim sam ugledao, znao sam da ne pripada Holivudu... Kusturica je postao brat, njegova porodica je postala moja, gledao sam kako mu deca odrastaju. To je bila veza koju smo ostvarili od prvog dana. On kaže ono što misli, i to mi se sviđa kod njega. Ono što je ovde divno, što ljudi misle da je svrha iskoristiti trenutak. Verujem da postoji dosta talenta koji ćemo ovde tek iznaći i radujem se što ću biti deo toga. Zaista želim da Vam se zahvalim, predsedniče Vučiću, drago mi je što ste mi ukazali čast. Moje iskustvo sa ljudima u Srbiji, jedan potpuno novi život. Sviđa mi se ovaj početak i voleo bih da taj početak otpočne baš ovde. Blagosloveni bili. Primam ovu veliku čast i nikada je neću izneveriti - kazao je Džoni Dep.

- Izuzetna je čast i velika odgovornost biti ovde i govoriti u ime svih odlikovanih. Odličja su izraz podrške, uvažavanja. Odlikovanja su slava i čast. U ime svih zahvaljujem Republici Srbiji na časti i slavi - rekla je Tijana Palkovljević Bugarski, obrativši se u ime svih odlikovanih.

Posthumna odlikovanja

Posthumno su odlikovani Milutin Mrkonjić, Dušan Duda Ivković, orden je primio sin Pavle Ivković. Odlikovan je i bivši direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, orden je primila majka Marija Tasovac. Odlikovan je i Vladimir Vlada Veličković, orden uručen sinu Vuku Veličkoviću, kao i Miroslav Lazanski, orden je primio sin Aleksandar.