UZALUD NAM ZAVRĆU RUKU OKO KOSOVA: Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković o novim pritiscima, KiM i Srpskoj

Ovako ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, za "Novosti", govori o značaju Dana državnosti za srpsku državu i narod, ukazujući na važnost obnove i negovanja kulture sećanja.

* Prošla su skoro dva veka, a i dalje se borimo da odbranimo nezavisnost i suverenitet, a nikako da stigne i priznanje iz Evrope da smo deo te porodice. Gde smo pogrešili?

- Nema tu ničije krivice. Život jednog naroda i države je neprestana borba. Naša kuća je, kako je Cvijić rekao, na drumu, raskrsnici svetskih puteva. U vreme kada su Karađorđe i Miloš sa svojim ustanicima krenuli u borbu za obnavljanje naše državnosti, Srbija se nalazila na mestu gde su se sudarali uticaji najmanje dve, a najčešće tri velike imperije. Nikome u tom trenutku nije odgovarala Srbija koja će biti slobodna, nezavisna i samostalna. To možete da vidite i na osnovu toga koliko je trajao Sretenjski ustav - nije uspeo da preživi ni puna dva meseca upravo jer su tadašnje velike sile bile protiv toga da se na Balkanu uspostavi jedna država koja će se rukovoditi na prvom mestu sopstvenim, a ne interesima velikih. I onda, kao i danas, imate tu borbu velikih da malima uskrate pravo da budu svoji. Duboko sam ubeđen da ono što Srbiji jedino garantuje njen suštinski i pravi opstanak, jeste da nastavi da vodi suverenu, nezavisnu politiku, da bude na evropskom putu, vojno neutralna, da gaji i unapređuje svoja tradicionalna prijateljstva, obnavlja stara i stvara nova. To je ono što je Srbija i što je njena spoljna politika.

* Da li je, ipak, kako smatraju neki, došao trenutak da se odustane od multivektorske spoljne politike i da Srbija izabere stranu?

- Kroz istoriju, kad god se Srbija odricala takve politike i radikalno svrstavala na jednu stranu - da li je to bilo dobro za Srbiju? Dva veka istorijskog iskustva mislim da su više nego dovoljna da daju odgovor na to pitanje. Multivektorska spoljna politika koju Srbija vodi, a čiji je kreator i idejni tvorac predsednik Aleksandar Vučić, omogućila je našoj državi da povrati kredibilitet, ojača ugled u svetu i da se ubrzano ekonomski razvija, što nas je pozicioniralo kao činioca političke stabilnosti i mira u ovom delu Evrope.

* Pojačani angažman pojedinih zapadnih centara moći u regionu mnogi vide kao njihovu nameru da se, možda već ove godine, reše pitanja KiM i BiH, i to "u paketu"...

- Naši odnosi sa Prištinom su poput Gordijevog čvora koji mrse dugi niz decenija i ne može se razgovarati o tom pitanju sa uverenjem da ga je moguće razmrsiti u kratkom roku. Beograd ostaje posvećen dijalogu, a očuvanje mira, stabilnosti, državnih i nacionalnih interesa na KiM su naši prioriteti u tom procesu. Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH, upravo ono što je Srbiji napadnuto na KiM, kao što poštujemo i integritet RS. Svedočimo pokušajima određenih političkih faktora da, za razliku od procesa secesije KiM, u BiH vode proces unitarizacije, kojim bi se obesmislila dejtonska struktura Bosne: tri konstitutivna naroda, dva entiteta i jedna država. U tom smislu, ne može biti paralele između KiM i BiH i to uvek istaknem u razgovoru sa svojim sagovornicima. I postavim pitanje o kom se tu principu radi - zašto se jednima omogućava nešto što se drugima uskraćuje?

* Očekujete li snažnije pritiske na Srbiju zbog KiM i RS u narednom periodu?

- Nije nikakva tajna da pritisci postoje, da će se usložnjavati i intenzivirati, pogotovo što smo u izbornoj godini. Važno je da je svojom dosadašnjom politikom Srbija pokazala kako se čuvaju mir i stabilnost u regionu, donose mudre političke odluke. Ne nasedamo na provokacije i razmišljamo i nekoliko decenija unapred, a tu, pre svega, mislim na inicijativu predsednika Vučića "Otvoreni Balkan".

* Strahujete li da novi američki ambasador Kristofer Hil dolazi da završi ono što je započeto bombama 1999. - da zaokruži nezavisnost KiM?

- Hajde da damo šansu ambasadoru Hilu da vidimo kako će i šta raditi. On će doći ovde u jednoj drugačijoj i novoj ulozi, a mislim da smo mi, kao država, u prethodnom periodu pokazali na koji način se sa nama razgovara i kako radimo na rešavanju problema. Na prvom mestu, ko god da dolazi ovde, prvo sa čim treba da se suoči jeste to da ovo nije Srbija devedesetih, koliko god da neko želeo takvom da je vidi. Drugo, i taj koji je sejao bombe 1999. mislio je da će time nešto da završi, ali bombe nisu ništa rešile. Važno je i da danas nesumnjivo postoji nešto što nije postojalo devedesetih - a to je jedna uzlazna putanja saradnje Srbije i SAD.

* Kako biste glasali ako bi se pred Srbijom našao izbor da mora da prizna Kosovo da bi postala članica EU?

- Prvo, takvo pitanje nam se ne postavlja. Drugo, u EU postoji pet država koje ne priznaju jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova, oko toga EU nema ujednačenu spoljnopolitičku poziciju. Dok god je to tako, takvo pitanje se pred nama neće postaviti. Za mene je to potpuno neadekvatna ponuda.

* Može li se uopšte verovati EU ako sada ispada da ne važi ni ZSO, koji je dogovoren, parafiran i garantovan još pre devet godina, već se predlažu nekakve modifikacije, novi modeli?

- Te priče o navodno novoj koncepciji ZSO više sam video u medijima nego što sam čuo u razgovorima o KiM, koje sam imao sa evropskim i američkim predstavnicima. U Briselskom sporazumu i u planu za njegovo sprovođenje već su izričito definisane i nadležnosti i način funkcionisanja ZSO. Priština je dala saglasnost i potpis na Briselski sporazum. Ono o čemu jedino može da se razgovara jeste njegovo sprovođenje. Tokom razgovora sa Lajčakom i Eskobarom dobio sam najčvršća uveravanja da i SAD i EU utiču na Prištinu da sprovodi Briselski sporazum i obavezu da formira ZSO.

* Da li je Priština pojačala aktivnosti kako bi izdejstvovali nova priznavanja i kakav će na to biti odgovor Beograda?

- Sigurno nećemo sedeti skrštenih ruku ako neko na nas krene tim sredstvima. Ako neko misli da će nas na taj način priterati uza zid, zavrtati nam ruku kako bismo na nešto pristali, treba da zna da i mi možemo da promenimo način ophođena. Činjenica je da je projekat tzv. kosovske nezavisnosti i državnosti neuspeo i da oni koji su ga kreirali i bili njegovi protagonisti nisu zadovoljni ishodom. Takođe je činjenica da nema razumne alternative pregovorima koji se vode između Beograda i Prištine.

* Stižu li intenzivnije iz Brisela zahtevi da uskladimo spoljnu politiku sa EU i odreknemo se dobrih veza sa Rusijom i Kinom?

- Ti zahtevi uvek postoje. Međutim, kada pogledate da u okviru EU postoje države koje se ne odriču tih odnosa, koje imaju i stotinu puta veću trgovinsku razmenu na primer sa Kinom, onda shvatite da je reč o svojevrsnom licemerju. Naša obaveza je jasna: onog trenutka kada postanemo članica EU tada treba da usklađujemo našu spoljnu i bezbednosnu politiku. Svako ko je ovde spreman da nam drži lekcije o tome neka samo pogleda: zahvaljujući održavanju dobrih veza i sa onim državama koje nisu deo EU uspeli smo da spasemo našu ekonomiju i da je unapredimo. Pokazali smo da smo lojalan i kredibilan partner, ali i da smo lojalan prijatelj i da onome ko nam pomaže ne možemo da odmažemo.

* Kada govorimo o kulturi sećanja, kako gledate na omalovažavanje spomenika Stefanu Nemanjini i zašto bi se spomenik selio?

- Ta pojava u srpskom društvu ne postoji prethodnih nekoliko godina, već gotovo čitav vek: uvek postoji jedna grupa koja na jedan kvazielitistički način posmatra našu državnost, narod, celokupno društvo. Nažalost, oni takve svoje stavove iskazuju prema nečemu što su kameni-međaši u srpskoj istoriji, kulturi i tradiciji. Ne čudi me što je nekima politički prrogram destrukcija, rušenje i uklanjanje, jer to dolazi od onih iza čije vlasti su ostale razrušene i zatvorene fabrike, devastirana državna ekonomija, ogroman broj nezaposlenih i jedna gotovo potpuno beznadežna situacija. Ponosan sam što sam deo vlasti, predvođene predsednikom Vučićem, koja je smogla snage da u poletu svog ekonomskog oporavka i obnove, započne i nešto što je duhovna obnova naše nacije i države. Ta duhovna obnova mora da počiva na onome što su najčvršće osnove srpskog identiteta, a to je svetosavlje utemeljeno u vreme Nemanjića.

* Da li je suštinski razlog za progon spomenika Stefanu Nemanji to što je on simbolički označio Beograd srpskim, a ne jugoslovenskim gradom i da to nema nikakve veze sa estetikom?

- To je svakako jedan od razloga. Spomenik Stefanu Nemanji Srbija je podigla tamo gde se nalazi sedište svih Srba, gde god oni u svetu živeli - u Beogradu, u srpskoj prestonici. Oni koji nas napadaju zbog spomenika i kojima on smeta, govore sa nipodaštavanjem o našoj istoriji i tradiciji i najsvetlijim ličnostima naše prošlosti. Drugo, oni govore i sa nipodaštavanjem i omalovažavanjem i o građanima Srbije, poručujući kako tom spomeniku nije mesto na Savskom trgu, nego treba da bude u Marinkovoj bari ili u Borči ili negde u centralnoj Srbiji. Kao da na svim tim mestima ne žive naši građani, naš narod. Ili, ako živi, kao da su to neki manje vredni ljudi. Zalagaću se da spomenike Stefanu Nemanji, ali i svim njegovim potomcima, kao i svim velikim Srbima, ne samo vladarima, već i književnicima, naučnicima, umetnicima, pronalazačima, da takvim ljudima spomenike podižemo svugde po Srbiji. Jer oni koji danas pozivaju na izmeštanje ili rušenje spomenika, nikakve spomenike nisu podizali dok su bili na vlasti.

* Optužiće vas za inflaciju spomenika...

- Ne vidim nikakvu inflaciju spomenika. Naprotiv, vidim ozbiljan nedostatak spomenika. Naredne godine obeležićemo 145 godina od oslobođenja Niša, Leskovca, Pirota, Vranja i Prokuplja, i ni u jednom od tih pet gradova ne postoji spomenik kralju Milanu Obrenoviću koji je te krajeve oslobodio! Da li je to inflacija spomenika? Bili smo mala i siromašna zemlja koja nije mogla da investira u kulturu sećanja i svaki put kad bismo došli do nivoa da možemo time da se bavimo, mi smo se, nažalost, bavili ratovima.

* Kako ste reagovali kada ste čuli da kandidat za gradonačelnika govori da je spomenik Stefanu Nemanji "ruski kič"?

- To neko može da kaže samo iz potpunog neznanja ili političke ostrašćenosti. Osnovni i glavni motiv onih koji napadaju spomenik Nemanji jeste to što je on podignut u vreme vlasti Vučića i što je svakim svojim potezom vođenja Srbije Vučić pokazivao zašto je njegova vlast bolja od njihove. Jer Vučićeva vlast za sobom ostavlja konkretne rezultate - više od 250 otvorenih fabrika, izgradnju 12 novih auto-puteva, obnovovljene i nove bolnice... Gotovo da ne postoji oblast u kojoj nismo pokazali da smo u stanju da isporučimo rezultate nemerljive u odnosu na ono što su radili neki naši prethodnici. Dakle, njima smeta što to radi Vučić i njegova vlada i Srbija koju on vodi, jer oni ništa od toga nisu uspeli da urade.

* Ipak, opozicija se uzda da ima velike šanse da napravi značajan rezultat u Beogradu, što vide kao početak kraja vlasti Vučića?

- Na tu njihovu viziju uklanjanja spomenika, zaustavljanja strateških projekata poput metroa, Beograda na vodi, mogu da odgovorim da mi imamo mnogo ozbiljniju viziju napretka i razvoja, konkretnih projekata. Pokazali smo da ne nudimo fantazmagorije, već da smo uradili mnogo toga da Srbija bude bolje mesto za život. Videćemo kako će građani to oceniti.

NE POTCENjIVATI PODATKE O ATENTATU NA PREDSEDNIKA

* VERUJETE li da su strukture bivšeg Đukanovićevog režima u Crnoj Gori umešane u organizaciju atentata na Vučića?

- Verujem da su podaci koje smo dobili od odgovarajućih evropskih bezbednosnih organizacija, ali i članica EU o planovima za atentat nešto što je veoma ozbiljno i što ne sme da se nipodaštava i omalovažava. Naročito imajući u vidu da je u našoj državi pre 19 godina ubijen predsednik vlade Zoran Đinđić. Sada govorimo o pretnjama i organizovanju atentata na čoveka koji je glavni pokretač svih političkih promena koje su se dogodile u Srbiji i koji od jedne države na kolenima i podređene u svakom pogledu pre desetak godina stvorio državu za koju danas EU kaže da je ključni partner i država Zapadnog Balkana. Činjenica da smo dobili ovakve dokaze i podatke samo treba da nas stalno drži budnima, a ko se sam prepoznaje u određenim scenarijima kroz svoje reakcije više govori o sebi nego o nama.

SEBE VIDIM NAJPRE U SNS

* VIDITE li sebe u Vladi posle izbora?

- Sebe na prvom mestu vidim tamo gde sam bio i 2012. a to je u SNS, koja je kao politička snaga pokazala koliko je u stanju da menja Srbiju, da utiče na tokove, a ne da čeka da nas matica povuče i odnese tamo gde niko ne zna gde ćemo završiti. Na kojoj kod da budem funkciji, bilo stranačkoj ili državnoj, ulagaću maksimum napora da se za ono što je naša vizija Srbije u budućnosti borim svim svojim snagama i znanjem.