NOVA UCENA IZ HRVATSKE: Prete blokadom zbog dokumenata o zločinima NDH

Nova uslovljavanja stigla su nakon što je pre nekoliko dana Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo da je ministar Nebojša Stefanović uručio izraelskom ambasadoru Jahelu Vilanu hard disk sa digitalnim kopijama arhivske građe o progonu i stradanju Jevreja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) tokom Drugog svetskog rata.

To je odmah aktiviralo alarme u Zagrebu. Našem Ministarstvu spoljnih poslova upućena je nota sa zahtevom da im Beograd "preda svu arhivsku građu, kako je dogovoreno sukcesijom", kao i da im se dostavi kopija dokumenata koji su predati Izraelu.

Nema sumnje da na 162.000 stranica građe koje je prikupio naš Vojni arhiv, a koje su dostavljene izraelskom ambasadoru, ima mnogo razloga da Zagreb bude u panici. Pogotovo imajući u vidu sve jače sramne pokušaje da se relativizuju zločini počinjeni u NDH, da se izvrši revizija istorije i umanje strahote ustaškog režima.

U svom dopisu MSP, Hrvati se pozivaju na Aneks D Ugovora o sukcesiji, koji se odnosi na povraćaj arhiva. To je Zagrebu i argument da ponovo "maše" blokadom naših evropskih integracija, jer tvrde da se Srbija oglušuje na njihove zahteve o povratku dokumentacije od 2006. godine.

Međutim, prema nekim informacijama, arhiv NDH nije uopšte ušao u sukcesivnu masu.

Takođe, izraelski Memorijalni centar Holokausta Jad Vašem i Ministarstvo odbrane Srbije imaju sporazum o saradnji od 2016, u okviru kog mi njima dostavljamo skenirana dokumenta iz Arhiva NDH.

Osim arhive monstruozne Pavelićeve marionetske države, Zagreb od nas, kako tvrde, potražuje i više od 700 fondova i zbirki iz oko 50 ustanova, pre svih Arhiva Jugoslavije, Saveznog sekretarijata za spoljne poslove, Vojnog arhiva i ustanova nekadašnje JNA, Jugoslovenske kinoteke. Oni traže da im se dostave svi originali arhivske građe, a dok se to ne desi - da dobiju kopije onoga što je do sada digitalizovano.

S druge strane, ni reč ne kažu o svojim obavezama proisteklim iz dogovora o sukcesiji, ali i iz evropskih normi i standarda, na koje se i sami stalno pozivaju. Na desetine naših firmi koje su poslovale u Hrvatskoj i dalje potražuju svoju imovinu, srpskoj manjini ugrožena su brojna prava i bezbednost, i dalje je nerešena sudbina oko 1.700 nestalih...

Istoričar Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je Hrvatska od ulaska u EU u grupi zemalja koje su ekonomski, a pogotovo politički, slabo uticajne i da sada pokušavaju da poprave tu poziciju "preko leđa" Srbije:

- Zagreb bi da pojača bar uticaj u regionu i to koristeći članstvo u EU kako bi ucenjivali Beograd. Bez obzira na to što su oni članica Unije, a mi ne, Srbija je ta koja mnogo brže ekonomski napreduje, ali i politički jača, i ima ključnu ulogu na Zapadnom Balkanu. Zato Hrvatska koristi svaku priliku, a ovog puta je to arhivska građa, da napadnu i Srbiju i njenu politiku i diskredituju našu zemlju.

Savo Štrbac, iz "Veritasa", ukazuje da su zamerke Zagreba u vezi sa povraćajem arhivske građe "stara priča" koja se po potrebi izvlači iz fioke kako bi se Srbiji pravili problemi:

- Oni se pozivaju na Aneks D ugovora o sukcesiji, tražeći da im se sva arhivska građa vrati. Naša strana se tome protivi, pozivajući se na principe arhivske struke da se fondovi ne rasparčavaju, već da ostanu nedeljivi i celoviti. Srbija se poziva i na Međunarodni arhivski savet koji se zauzima za stavove da se omogući nesmetan pristup građi i pravljenje kopija, ali da se sačuva celovitost građe. Nisam za to da se Hrvatskoj vrati arhiva NDH, da se ja pitam ne bih im dao nijedan originalni dokument iz te građe, ali ne bih voleo da Srbija nespremna dočeka nečiju odluku da spornu arhivu preda nekom drugom a da je prethodno nije digitalizovala ili na neki drugi način obezbedila za sebe.

KOPIJE MOGU, ORIGINALI OSTAJU

MINISTARSTVO odbrane je već naglašavalo da originalna arhivska građa NDH mora ostati u posedu Srbije, a da kopije mogu biti izdate u skladu sa dogovorima, sigurnosnim procedurama i interesima. Ipak, Zagreb se u svojoj poslednjoj noti MSP požalio i da stručnjacima i naučnicima Hrvatske nije u potpunosti omogućen slobodan i neometan pristup arhivskoj građi smeštenoj u Srbiji, što nije tačno. Štrbac ukazuje i na slučaj dokumentarca o NDH nedavno emitovanog na HRT, a u kojem su po priznanju jednog od njegovih autora, istoričara Hrvoja Klasića, korišćeni do sada neobjavljeni materijali iz arhivske građe koja je trenutno u posedu Srbije.