ĐILAS BI VOLEO DA U SVOM DŽEPU VIDI POMOĆ OD 100 EVRA: Ministar Siniša Mali odgovorio Madžaru i Ćulibrku

Napomenuo je da je jasno da bi Dragan Đilas voleo da vidi u svom džepu novu pomoć od 100 evra mladima, ali i 20.000 dinara penzionerima.

- Država im daje pomoć jer time pokazuje da misli na njih, stvara se doza optimizma, koja je preko potrebna, jer predstavlja i ekonomski podsticaj. Sa druge strane, taj novac se svakako vraća u budžet. Najavljena dodatna podrška mladima biće uplaćena u junu, a dodatne prijave, za one koji u međuvremenu napune 16 godina biće otvorena od 16. do 31. maja. Pametnom je jasno da nije istina da je reč o političkoj kampanji, jer deo prijavljenih nije punoletan, i ne može da glasa, a podsetiću vas i da pomoć dajemo kontinuirano od početka pandemije. Zato ovakvi komentari mogu samo da me navedu da se priupitam da li ovolika negativna kampanja znači da gazda Đilas sa svojim mašinskim mozgom glasno pati jer ovaj novac nije mogao da prebaci na račune od Mauricijusa, preko Švajcarske, do Hongkonga - izjavio je on i dodao da mu je jasna nebriga tajkuna za građane, što je dokazao dok je bio nosilac vlasti.

Mali je ocenio da oni, uz pomoć Đilasovih medija, poturaju sulude ideje i uporno ponavljaju da je novac za mlade i penzionere nepotrebna mera, kojom se kupuju glasovi, te da se država za to zadužuje.

- Draga gospodo, država se ne zadužuje da bi isplaćivala novac koji je namenjen za pomoć građanima radi sprečavanja posledica pandemije virusa korona. Za dve godine, od kada je pandemija izbila država je za pomoć privredi i građanima izdvojila 8,7 milijardi evra, što je oko 18 odsto BDP-a. Namerno ili slučajno, tek oni zaboravljaju da napomenu da je država pre izbijanja pandemije imala četiri godine suficit u budžetu, zbog čega njihove izjave da je budžet konstatno u minusu mogu da prokomentarišem samo kao budalaštinu. Mi smo uspeli da uštedimo dovoljno novca i spremno dočekamo i zdravstvenu i ekonomsku krizu koja je nastala, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i fiskalnoj konsolidaciji na koju smo bili prinuđeni zbog opšte krađe dok je Đilas bio glavni šerif u gradu, a njegovi sateliti sedeli u vladi. Prvi put u istoriji država je pomogla jer je mogla i želela, a efekat je rast BDP-a - rekao je Mali.

On je naveo da je prošle godine Srbija imala jednu od najvećih stopa rasta u Evropi, od čak 7,5 procenata.

- Kada pogledate kumulativno, uz rezultat od minus 0,9 odsto u 2020. godini, rast je 6,5 procenata. Naša privreda je pokazala da je otporna na krizu, a tome je svakako doprinela i odgovorna država, pošto smo uspeli da brzim i efikasnim merama održimo nivo privredne aktivnosti i zato je Srbija prva po stopi rasta ekonomije u doba najveće krize - rekao je on.

Mali je naglasio da nije tačno da je Srbija prezadužena zemlja.

- Veoma smo daleko od toga. Naime, nominalna vrednost javnog duga jedne države nije pokazatelj da li je neka zemlja prezadužena ili ne. Iznos javnog duga jeste važan parametar, ali se obično meri i predstavlja se kao odnos duga prema BDP-u i kroz sposobnost države da servisira svoje obaveze. Mi smo takva država, jer privreda zemlje raste, a raste i iznos prihoda koje možemo da iskoristimo za plaćanje svih svojih dugova, odnosno da kroz zaduživanje obezbedimo ulaganja u određene sektore poput infrastrukture, zdravstva, ekologije, a kako bi se povećao životni standard i kvalitet života građana - naveo je on i dodao da je pored nominalne vrednosti javnog duga, neophodno uvek dodati i odnos učešća javnog duga u BDP-u da bi se stvorila jasnija slika o zaduženosti jedne zemlje.

On je upitao „stručnjake" kako ocenjuju zaduženost Sjedinjenih Američkih Država, čiji javni dug iznosi oko 30 triliona američkih dolara, ili Nemačke od 2.433 milijarde evra.

- Iako je vama teško da slušate koliko su druge evropske zemlje zadužene, napomenuću da je u italiji javni dug sada veći od 160 procenata, u Francuskoj preko 120 odsto, dok je u Grčkoj 225 procenata. U regionu, Crna Gora ima javni dug veći od 90 odsto, a Severna Makedonija 72 procenata. Kada je u pitanju naš odnos duga u BDP-u, on na centralnom nivou vlasti, prema poslenjim pokazateljima 52,1 odsto. Dakle, iako ih najverovatnije bole naši rezultati, činjenica je da je javni dug Srbije pod kontrolom ii da nemamo razloga za zabrinutost, pošto smo na nivou ispod 60 procenata propisanih Mastrihtom - objasnio je Mali.

Kako je objasnio, Đilasove „stručnjake" boli i pominjanje fiskalne konsolidacije, jer nonšalantno prelaze preko činjenica da je prethodna vlast dovela državu do ivice egzistencije zbog čega su teške mere bile neophodne.

- Naš BDP u apsolutnom iznosu je u 2021. godini, prema našim procenama, iznosio oko 53 milijarde evra, što je znatno više nego 2012. godine, kada je bio 33,7 milijardi. To, draga gospodo, znači da smo za nepunih 10 godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti. To je nova vrednost za naše građane. Napomenuo bih da u poređenju sa današnjim rezultatima može da se izvuče pogrešan zaključak da je javni dug 2012. godine bio pod kontrolom. Naime, mi smo zatekli razorenu državnu kasu – privredni rast je iznosio minus 0,7 odsto, odnosno, on nije postojao, nije bilo novca ni za plate ni za penzije, a kamoli za investicije. BDP u apsolutnom iznosu je tada iznosio samo 33,7 milijardi, a danas je, ponavljam, 53 milijarde evra. Zbog nedostatka novca, država je morala da se zadužuje narednih godina, pa je dug 2015. godine došao do 70 odsto BDP-a i bilo je neophodno vreme da se ekonomija i privreda pokrenu, da se započnu investicije i da dođe do stabilnog rasta BDP-a - rekao je Mali.

On je rekao da je važno za šta se država zadužuje i pod kojim uslovima, i podsetio da su se u vreme onih koji su doveli državu do ivice bankrota krediti uzimali po ogromnim kamatnim stopama od 7,25 odsto na deset godina, te da je dolazilo do zaduženja samo da bi se isplatile penzije, jer para u fondu nije bilo.

Kada su u pitanju kineski krediti, Mali je objasnio da se kao izvor finansiranja neophodnih projekata koriste dugoročne pozajmice od 13, 15, pa i do 25 godina, što je i jedino ekonomski opravdano.

- Ne grade se projekti od nekoliko stotina miliona evra iz budžeta. Za njihovu sigurnu realizaciju potrebno je obezbediti stabilno i redovno finansiranje. U ovom trenutku gradimo 10 brzih saobraćajnica i auto-puteva, gradimo metro, pruge, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju širom Srbije. Dakle, radimo sve ono o čemu nazovi političari, koji su jahali po državnim finansijama, nisu ni razmišljali dok su udobno sedeli u foteljama. Podsetiću da je budžetom za kapitalne investicije izdvojeno na nivou opšte države čak 485,8 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a, a dodatni novac dobijamo kroz odgovorno zaduživanje, što je očigledno nezamislivo za naše prethodnike. Srbija definitivno nije ni u kakvom dužničkom ropstvu, ni prema Kini, ni prema bilo kojoj drugoj zemlji ili međunarodnoj finansijskoj - zaključio je Mali.