PLAN PRIŠTINE ODUVEK BIO SPAJANJE SA ALBANIJOM: Francuski politički analitičar proteran sa Kosova jer je "opasan po bezbednost"!

To, u razgovoru za "Novosti", ističe francuski politički analitičar Pol Antoan, koji je diplomirao u Londonu, a poslediplomske studije završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Istovremeno je i generalni sekretar francuskog "Kolektiva za mir na Kosovu".

Njemu su prištinske vlasti u septembru prošle godine zabranile ulazak i od tada nema vesti da li bi i kada mogao ponovo da ode tamo gde je, među Srbima, bio čest i rado viđen gost.

- Uručili su mi dokument da sam opasan po bezbednost Kosova i proterali me. Imam utisak da je to njihov konačni stav i da ga nikada neće promeniti, osim ako se nešto ne promeni oko statusa Kosova. Veoma mi je žao što više nisam u mogućnosti da posetim svoje prijatelje. Nosio sam pomoć, organizovao dolaske francuskih političara. Ostalo je još mnogo mesta koje sam želeo da posetim. Bio sam samo jednom u Velikoj Hoči, a velika mi je želja da tamo odem još koji put. Planirao sam da odem i u Manastir Draganac, u Prizren, da posetim Gorance... Sada mi je sve to onemogućeno.

Kako vidite ulogu predstavnika SAD i EU, Eskobara i Lajčaka, koji su ovih dana na Kosovu pokušavali da nešto ispregovaraju, dok prijatelji Srba ne mogu ni da uđu?

- Stanje na Kosovu se okreće protiv Zapada koji je verovao da države mogu veštački da se stvaraju. Kada su me ispitivali u Prištini, u kancelariji policijskog službenika nije se nalazila zastava Kosova, već Albanije. Kosovo ne predstavlja borbu za nezavisnost, to je rat za teritoriju između Srbije i Albanije. Kosovski narod ne postoji. Postoje samo Albanci i Srbi. Ali, na Zapadu nije politički korektno da se govori i narodima i etničkom poreklu. Albanci ne žele nezavisno Kosovo i sada ostvaruju svoju nameru spajanja s Albanijom.

Hoće li i kako Zapad na to reagovati?

- Nažalost, neće. Treba pritom dobro razlikovati evropski establišment, sve one koji pregovaraju, i evropske države, među kojima se već javljaju one kojima je dosta evropske politike i prema Kosovu, ali i prema Rusiji. Bugarska neće slediti sankcije protiv Rusije. Mađarska takođe. U Budimpešti sistematski glasaju protiv svih mera koje se odnose na Kosovo. I Poljska je protiv, delom i Italija. Sve je više nezavisnih evropskih zemalja koje nisu zadovoljne s onim što radi Brisel.

U takvim uslovima je iluzorno očekivati da u Prištini ispune obavezu osnivanja ZSO?

- Nikada to neće prihvatiti. Treba dobro razumeti razvoj događaja. U medijima može da se pročita da evropski i američki predstavnici ne mogu više da trpe Kurtija. To je istina.

Ali, to ne znači da su na strani Srbije. Bombardovali su je pre dvadeset godina, zašto bi sada promenili mišljenje? U protivnom, priznali bi svoju veliku grešku. Zato im je jedini izlaz da Srbija prizna Kosovo. Ako Srbija to ne učini, biće to poraz Zapada. Srbija, naravno, to nikada ne bi trebalo da uradi. Kosovo nije albansko, ono je srpsko.

Javno mnjenje se, ipak, menja, ljudi postaju svesni onog što se događa?

- U Francuskoj predstoje predsednički izbori i tri kandidata, i krajnje levog i krajnje desnog opredeljenja, otvoreno su se izjasnili protiv nezavisnosti Kosova. Žan-Lik Melanšon i Marin le Pen su to više puta jasno istakli, Erik Zemur je nekoliko puta ponovio da je Kosovo bila greška. A oni imaju veliki broj birača.

Koliko je realno da Evropa postane nezavisna u odnosu na SAD, uključujući i stvaranje sopstvene vojske?

- To je dobra ideja, ali ne mislim da je ostvariva. Greška je misliti da u EU odlučuje 27 zemalja. Odlučuju Francuska i Nemačka. Najviše Nemačka, pa Francuska. Diplomatski, ekonomski i vojno. Nemačka ne želi nezavisnost u odnosu na SAD. U stvarnosti, a ne deklarativno, ni u Francuskoj trenutno ništa nije bolje. Sve dok u Parizu i Berlinu ne budu promenili odnos prema NATO, Rusiji, neće biti ništa od toga.

Kako u takvoj situaciji ugasiti žarišta u Ukrajini, na Kosovu, u Bosni?

- To će biti moguće kada u Vašingtonu i Briselu budu vodili politiku koja poštuje volju naroda. U Bosni nameću Srbima, Hrvatima i Bošnjacima da žive zajedno iako to ne žele,

Kosovo žele da odvoje od Srbije, Rusiju hoće da sankcionišu zbog vojnih vežbi koje sprovodi na svojoj teritoriji. Rešenje je samo u poštovanju naroda i prihvatanju da u svojim granicama žive po svojoj tradiciji i kulturi.

U Ukrajini je naročito napeto?

- Na osnovu čega bi Ukrajina trebalo da se pridruži NATO? To je provokacija protiv Rusa.

Kao što je ulazak Crne Gore u NATO bila provokacija protiv Srba. SAD su i dalje ekonomsko i vojno carstvo, iako u opadanju. To im je način da afirmišu svoj autoritet.

Ako Kosovo može da traži nezavisnost, zašto to ne dozvole Republici Srpskoj?

- Nema mesta za različitu politiku. I Dodik je sam rekao da mu je to cilj. Uverio sam se u to i sam kada sam bio u Banjaluci sa francuskim senatorima. Nažalost, u BiH danas ne odlučuju narodi, već EU. Čeka se bolja prilika. Jednoga dana će se RS pripojiti Srbiji.

Odakle dolazi tolika vaša ljubav prema Srbima?

- Nijedna časna osoba ne može da prihvati ono što se danas dešava na Kosovu. Sve je krenulo tom nepravdom. Počeo sam da se više zanimam za srpski narod. Imao sam i ranije veliko poštovanje, znao sam šta je kroz istoriju Francuska učinila za Srbiju i šta je Srbija uradila za Francusku. Dolazim iz oficirske porodice, moj otac je pitomac Vojne škole "Sen Sir" i učio me je o tesnim vezama naša dva naroda.

Mnogo je Francuza koji misle kao vi. Srbija imamo, čak, i direktora uprave za saradnju sa dijasporom, Arnoa Gujona, koji je Francuz...

- Poznajem Arnoa i veoma poštujem to što radi. Francuski narod voli srpski narod. Kosovo je pomalo daleko od svakodnevnog interesovanja Francuza koji imaju svoje probleme. Ali, generalno, žao im je zbog svega što se dogodilo.

Može li da dođe do promene u odnosu Francuske prema Kosovu, ako na predstojećim izborima na vlast dođe neko od kandidata koji ne priznaje njegovu nezavisnost?

- U svakom slučaju bi došlo do promene, tako što Francuska više ne bi u potpunosti bila potčinjena SAD i ne bi vršila pritisak na Srbiju. Le Penova, Melanšon i Zemur će poštovati srpski narod. Ne znam za Zemura, ali mislim da Marin le Pen i Žan-Lik Melanšon više ne bi priznavali nezavisnost Kosova.

Kakve su šanse da dođu na vlast?

- Nažalost, praktično nikakve. Makron će biti reizabran. Desnica jeste jaka, ali Francuska je, ipak, većinski zemlja levice i centra. Makron nastavlja socijaldemokratsku politiku prethodnika, koju su vodili čak i oni koji su bili desničari.

Hoće li Novak Đoković moći da dođe u Francusku, na Rolan Garos?

- Voleo bih! Kako sada stvari stoje, neće moći bez vakcinalne propusnice. Ali, do tada još ima vremena. Nadajmo se da će se nešto promeniti. Iskreno se nadam da će doći na Rolan Garos i sigurno ću otići da ga gledam kako igra. Rekao sam tokom onoga što se dešavalo u Australiji da je Đoković "crnac u belom sportu". Video sam da su to mnogi preneli u Srbiji. Đoković je ponos svoje nacije. Nisam ni za vakcinu, ni protiv nje.

Živeo sam u Africi i dobio sam mnogo različitih doza. Ali, svako ima pravo da radi šta želi sa svojim telom. Nisam siguran da Đoković, sportista u punoj formi, ima potrebu da se vakciniše. Trebalo bi poštovati njegovu odluku. Treba da mu se omogući da igra, uz negativan test.

LOBIRANjE

KOJE aktivnosti organizuje "Kolektiv za mir na Kosovu"?

- Organizujemo kulturne i debatne događaje, kao i političko lobiranje. Vodimo francuske političare u Republiku Srpsku, na Kosovo i Metohiju i u ostatak Srbije. Imamo dosta projekata, koji, za sada, delom čekaju da se pandemija malo smiri. Radimo to sopstvenim sredstvima, niko nas ne finansira, ali s velikom željom da se čuje istina.

U BEOGRADU OSEĆAM SLOBODU

KAKVE utiske nosite iz Beograda?

- Proveo sam u Beogradu godinu dana kao student 2016/2017. Posle toga išao sam često, ali ne dovoljno često koliko bih želeo. Dolazim nekoliko puta godišnje. Pre dve godine ostao sam dva meseca. U Beogradu osećam da sam na neki način slobodan, ljudi su prisni i prijatni, kuhinja je ukusna. Srbi imaju bogatu istoriju i kulturu. Slovenski ste narod, ali sa mediteranskim duhom.