MAKRON O ZAPADNOM BALKANU: Dati jasnu perspektivu ulaska regiona u EU
EVROPA ne može još dugo da se okreće od Zapadnog Balkana. On je i geografijom i istorijom i tragedijom, ali i obećanjem budućnosti, u srcu evropskog kontinenta.
Foto AP
Tim rečima obratio se u sredu francuski predsednik Emanuel Makron pred poslanicima Evropskog parlamenta, predstavljajući prioritete francuskog predsedavanja EU u prvoj polovini ove godine:
- Ovaj region nosi ožiljke koji nas podsećaju istovremeno na osetljivost mira i na snagu našeg jedinstva. Zato danas treba da znamo da osmislimo naš odnos sa zemljama Zapadnog Balkana i da im na jasniji, vidljiviji i proaktivniji način damo iskrene perspektive ulaska u EU.
Francuski predsednik je istovremeno naglasio da to ne bi trebalo da bude "prijem protivljenja", da bi se, kako je rekao, odbili spoljni pokušaji destabilizacije, već "prijem prihvatanja", u korist zajedničkih projekata, u razumnom vremenu.
Makron je istakao da je u poslednje vreme modernizovana procedura prijema, ali da bi istovremeno EU "lagala samu sebe" kada bi rekla da može da fukcioniše po sadašnjim pravilima sa 31 ili 32 članice. Zato je poručio da, tokom konferencije koja sledi krajem francuskog polugodišnjeg predsedavanja, treba dubinski da se preispitaju pravila, da bi bila jasnija, vidljivija, da bi moglo da se odlučuje brže i jače, ali i da EU, u kojoj Zapadni Balkan, kako je rekao, ima svoje mesto, treba da bude politički jasnija.
- Treba, dakle, da ponovo osmislimo pravila funkcionisanja i geografiju naše Evrope. Zbog toga posle konferencije o budućnosti Evrope treba da sledi konferencija o Zapadnom Balkanu - zaključio je Makron.