ZAJAM ZA IZBORE DO 230 MILIONA: Zakon o finansiranju političkih aktivnosti uvodi limite na visinu kredita koje stranke mogu da podignu
IZNOS kredita koje će stranke moći da uzimaju tokom jedne godine za pokrivanje izborne kampanje ili rada ograničen je novinama u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, koji će se uskoro naći na dnevnom redu Skupštine.
Nezvanična računica pokazuje da će svaki politički igrači moći da od banaka i drugih finansijskih organizacija (pod kontrolom NBS) podigne pozajmicu u iznosu od oko 230 miliona dinara za troškove parlamentarne odnosno predsedničke kampanje, dok će za redovan rad moći da pozajmi oko 346 miliona dinara.
Ovaj propis, deo je seta izbornih zakona - o izboru predsednika i poslanika, lokalnim izborima, sprečavanju korupcije i vanparničnom postupku u koje su uvrštene stavke dogovorene tokom međupartijskog dijaloga o izbornim uslovima i biće primenjene tokom glasanja 3. aprila.
Zakon koji se bavi finansijama stranaka sada prevdiđa da maksimalna visina kredita i zajma može iznositi do 25 procenata sredstava koja se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje, u zavisnosti od toga da li se zadužuju za izbornu trku ili redovan rad, sa rokom otplate do najduže tri godine.
Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbije" objašnjava za "Novosti" da je za kampanju za parlamentarne izbore stranaka, iz republičkog budžeta, predviđeno 922 miliona dinara, što znači da iznos kredita ne sme da pređe četvrtinu ovog novca, što je oko 230 miliona dinara:
- Ista računica trebalo bi da važi za predsedničke izbore. Kada je u pitanju redovan rad, država je ove godine za ovu stavku izdvojila oko milijadru i 384 miliona, pa je maksimum za podizanje kredita u ove svrhe oko 346 miliona dinara.
RAPORT O TROŠKOVIMA PRE GLASANjA
NOVINA u zakonu je i da će stranke podnositi preliminarni izveštaj o troškovima u kampanji 15 dana pre glasanja.
- Stranke skoro sve troškove kampanje plaćaju posle izbora, pa se u ovim izveštajima neće videti mnogo. Bilo bi dobro da se podzakonskim aktima predvidi da se ovde navedu i preuzete obaveze, da se makar vidi šta sve treba da plate i koliko će to da košta - objašnjava Nenadić.