KURTI PRETI I IZ CIPELA LIDERA EU: Iz Prištine poručuju da nema ništa od članstva u uniji ako Srbija ne prizna tzv. Kosovo

Tako je Kurti uoči ulaska u 2022. izjavio da je "kosovska vlada spremna za nastavak pregovora, ali isključivo o sporazumu o međusobnom priznavanju" i da je sad sve na Beogradu. Još se drznuo da praktično "uđe u cipele" lidera EU, preteći Srbiji da bez ovog dogovora neće moći da nastavi put ka članstvu u Uniji.

Iz Brisela, ali ni drugih zapadnih centara na sve ovo nije bilo nikakve reakcije. Iako je evropski šef diplomatije Đuzep Borelj optimistički najavljivao da bi do susreta srpskog predsednika Aleksandra Vučića i Kurtija moglo da dođe tokom decembra, to se nije dogodilo. Ni jedina dva sastanka na najvišem političkom nivou u Briselu u 2021. nisu prošla slavno. Posle prve runde Vučića i Kurtija, 15. juna, srpski predsednik je poručio: - Stanete i ne znate da li da se smejete ili da plačete, a posle druge, 19. jula - Mislio sam da ne može gore, a danas sam se uverio da ima i gore.

Osim ova dva susreta, tokom 2021. održane su i četiri runde dijaloga, na tehničkom nivou, u julu, dve u septembru i jedna u novembru. Prištinska strana činila je sve da izminira razgovore, pa tako nije napravljen pomak ni po pitanju nestalih, a i pored garancija Brisela da će se razgovarati o Zajednici srpskih opština, čije formiranje albanska strana odbija već osam godina, ni to pitanje se nije našlo na stolu. Čak je i jedan od najvećih finansijera kosovske nezavisnosti, predsednik Alijanse za novo Kosovo i poslanik kosovske skupštine Bedžet Pacoli poručio da je osnivanje ZSO neizbežno ako Kosovo želi da poštuje međunarodne sporazume.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković poručuje, za "Novosti", da bi bilo iluzorno očekivati da će Kurti da doživi nekakvo prosvetljenje i u novu godinu uđe sa jasnom svešću o potrebi dijaloga i konstruktivnih razgovora u Briselu:

- Takav kopernikanski obrt je u njegovom slučaju malo verovatan, ali to ne znači da će Beograd odustati od insistiranja na razgovoru i rešavanju svih otvorenih pitanja za pregovaračkim stolom. Beograd je i u svim do sada održanim rundama dijaloga pokazao spremnost i konstruktivnost za razgovore, koji pre svega imaju za cilj da ljudima koji žive na prostoru KiM donesu boljitak. S druge strane, očekujemo i od EU kao posrednika u dijalogu da uloži svoj autoritet kako bi i Priština pokazala takvu spremnost.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za "Novosti", da je evidentno da Priština godinama ne želi bilo kakav pomak u dijalogu:

- Neko je njima rekao da treba da istraju u takvom ponašanju i da će Srbija pre ili kasnije popustiti. Da su zapadne sile, pre svih SAD, stvarno spremne na kompromis, našle bi način da ukrote Albance. Očito se tu radi o simuliranoj agresivnosti, neko im je rekao da primenjuju ovu taktiku. Od 2022. ništa ne očekujem u ovom procesu, nikakav pomak.

DRECUN: POZIV NA ETNIČKO ČIŠĆENjE

POVODOM izjave Edite Tahiri, bivšeg glavnog pregovarača Prištine, da prognanim Srbima treba dozvoliti da se vrate u pokrajinu tek kada Srbija prizna Kosovo, predsednik Odbora za KiM Milovan Drecun poručuje da albanski političari nastoje da odgovornost za jedno od najvećih etničkih čišćenja u posleratnoj Evropi prebace na one koji su žrtve etničkog čišćenje - na srpski narod i Srbiju.

- Strateški cilj Prištine je da se etnički očisti teritorija KiM, odnosno da se etničko čišćenje upotrebi kao političko oružje kako bi došli do priznanja od strane Beograda, a to se neće desiti - ocenio je Drecun.

NAPAD NA SVAKA TRI DANA

PARALELNO sa blokadom dijaloga u Prištini, albanska strana činila je sve da oteža život našim sunarodnicima na KiM. Tako je tokom 2021. zabeleženo čak 128 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu i imovinu SPC, u proseku jedan na svaka tri dana. Srpskim zvaničnicima zabranjivane su posete KiM, Kurti je dva puta dovodio situaciju do ivice sukoba kada su do zuba naoružai specijalci ROSU upadali na sever pokrajine.