OTVORIO KARTE: Hilova paklena agenda za Srbe

Ako je i bilo nekih sumnji o planovima iskusnog "jastreba" iz doba Klintonove administracije, posle Hilovog svedočenja pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata, u utorak, više nema nikakve dileme da se on na Zapadni Balkan vraća da, pre svega, završi ono što je započeo kao specijalni izaslanik SAD za Kosovo još 1998. i obezbedi puno priznavanje južne srpske pokrajine. On je pozvao Beograd da normalizuje odnose sa Prištinom i otvoreno poručio da je "uzajamno priznavanje najbolji način za napredovanje".

Njegove diplomatske akcije, kako je otkrio, biće usmerene i na "kidanje" veza Srbije sa Moskvom i Pekingom. Naveo je da je za njega "zabrinjavajuće to što se Beograd okreće Rusiji za određene nabavke za vojsku i Kini kada je reč o infrastrukturnim potrebama".

Namera Hila je i da ponudi pomoć Srbiji "da bude otpornija na zloćudne spoljne uticaje".

- Sedamdeset pet godina od Drugog svetskog rata Beograd smo posmatrali kao specijalno mesto gde ne želimo rast ruskog uticaja. Ne treba da budemo samo oprezni, nije dovoljno reći da ima problema u prihvatanju kineskih i ruskih predloga. Moramo da pokažemo da je ono što mi imamo bolje za Srbiju. I to će biti moja namera - istakao je Hil.

Iako kandidat za ambasadora u Beogradu, a ne Sarajevu, Hil nije propustio da se pred senatorima ustremi i na srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i da zapreti Republici Srpskoj zbog vraćanja nadležnosti u oblasti pravosuđa i odbrane. Američki diplomata je za situaciju u BiH rekao da je jedan od najvećih problema u regionu, ali i naglasio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio veoma jasan da neće biti promena i da podržava kontinuitet u ovim oblastima.

- Trebalo bi da blisko sarađujemo sa Srbima na zajedničkom stavu da moramo da podržimo jedinstvo Bosne. Srbi ne treba da imaju iluzije da ćemo se zalagati za neke jednostrane promene u Bosni. Treba da stavimo do znanja da je budućnost RS u Bosni, a ne u nekom drugom entitetu - naglasio je Hil.

Za direktora Centra za društvenu stabilnost Ognjena Karanovića ove Hilove poruke samo su potvrda da su planovi nove američke administracije da se već od naredne godine krene sinhronizovano i ubrzano u rešavanje pitanja Kosova i situacije u BiH.

- Jasno je šta će biti Hilovi zadaci u Beogradu, ali to ne znači da će u tome i uspeti. Njegova retorika pred odborom Senata je deo oživljavanja narativa odnosa SAD i Srbije iz devedesetih. Bilo bi strašno da ovaj veoma iskusan diplomata ne razume da su geopolitički odnosi danas drastačno promenjeni i da ovi stari narativi više ne važe. Dobro bi bilo da na umu ima i nedavnu mudru poruku bivšeg specijalnog izaslanika SAD Ričarda Grenela, koji je rekao da ne razume agendu Vašingtona prema Zapadnom Balkanu, posebno prema Srbiji, ako ona bude podrazumevala da se od naše zemlje stvara protivnik umesto saradnik. Niko ne može da očekuje da će naša zemlja odustati od svojih nacionalnih interesa - KiM, podrške Dejtonskom sporazumu i saradnje sa Rusijom.

I Vladislav Jovanović, nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije, kaže, za "Novosti", da poruke Hila u vezi sa KiM, Srpskom i Rusijom nisu ništa novo:

- To što je rekao da želi jaku Srbiju koja je čuvar stabilnosti na Balkanu je kurtoazija kako bismo ga dočekali sa "mekšim ušima". Očigledne su namere američke spoljne politike da učini sve kako bi se trougao Srbija-Bosna-Kosovo doveo u sklad koji njima odgovara: da priznamo Kosovo, da "pomognemo" da se pacifikuje Srpska, a da se usput sa ovih prostora "počiste" strani elementi, pre svih Rusija i Kina. Lično mislim da ovaj cilj Vašingtona nije ostvariv. Nerealno je očekivati da Srbija odustane od toga da pruža zaštitu Srbima izvan zemlje, da pristane na amputaciju dela svoje teritorije i da se liši oslonaca koje ima u Moskvi i Pekingu, ali i na drugim stranama.

PRITISAK POČINjE OD SLUČAJA "BITIĆI"

HIL je najavio i da će, kao budući ambasador, nastaviti napore ka potpunoj istrazi u slučaju ubistva, 1999. godine, braće Bitići, trojice američkih državljana:

- Posvećen sam tome da nastavim da vršim pritisak na Vladu Srbije kako bih se postarao da svi oni koji su umešani u taj zločin budu izvedeni pred lice pravde, bez obzira na njihov čin, ili poziciju.

NUDI "POMOĆ" I OKO IZBORA I MEDIJA

U SVOM diplomatskom angažmanu u Beogradu, Hil očigledno ozbiljno računa i na to da mediji i nevladin sektor odrade svoj deo posla "pritisaka" na srpske vlasti. Tako sagovornici "Novosti" tumače Hilovu poruku da će se, ukoliko njegova nominacija za ambasadora bude potvrđena, zalagati za poštene i transparentne izbore u Srbiji, u aprilu 2022:

- Trudiću se da ojačam slobodu medija, i podržim ključnu ulogu organizacija civilnog društva. Raznolika politička scena i slobodni i nezavisni mediji suštinski su važni za uspeh Srbije kao evropske demokratije - naveo je Hil, dodajući da je, uz tehničku pomoć SAD, Srbija napravila značajne, pre svega ekonomske korake, ali je "očigledno da još toga mora biti urađeno".