DRECUN O NOVOM BRITANSKOM IZASLANIKU: Pič će biti kreator hibridnih aktivnosti na stetu Srbije
IMENOVANjEM glavnog maršala ratnog vazduhoplovstva Velike Britanije Stjuarta Piča za specijalnog izaslanika te zemlje za Zapadni Balkan, Velika Britanija želi da utiče na unutrašnje procese u Srbiji kako bi oslabila našu poziciju i na međunarodnom planu i u pregovorima sa Prištinom.
To je ocenio predsednik skupštinskog odobra za KiM Milovan Drecun za tv Tanjug, navodeći da je Pič "stručnjak za hirbridne aktivnosti".
-Mislim da će on biti koordinator i kreator mnogih hibridnih aktivnosti koje će se izvoditi na štetu interesa Srbije i srpskog naroda i Republike Srpske, rekao je Drecun.
Naveo je da Velika Britanija želi da se snažnije pozicionira na Balkanu i dodao da imenovanje Piča, između ostalog, pokazuje da im cilj nije stabilizacija prilika.
Drecun je rekao da Priština jednostranim potezima izaziva tenzije i onemogućava nastavak i napredak dijaloga sa Beogradom.
-Tenzije se stvaraju zato što Priština neće da razgovara i probleme rešava pregovorima već želi da ih rešava jednostranim nasilnim akcijama i čak prevarama, rekao je Drecun.
Ko je ser Stjuart Pič
Britanski premijer Boris Džonson imenovao je za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan ser Stjuarta Piča, donedavnog šefa Vojnog komiteta NATO-a, „teškaša“ zavidne biografije i s velikim iskustvom u različitim delovima sveta, uključujući Kosovo, gde je 2000. bio komandant NATO vazduhoplovnih snaga.
Prema saopštenju britanske vlade, Zapadni Balkan se „suočava sa najvećom pretnjom po svoju stabilnost i bezbednost u poslednje dve decenije“. U odluci o imenovanju specijalnog izaslanika britanski premijer je naveo da je „Ujedinjeno Kraljevstvo duboko posvećeno evropskoj bezbednosti“, a da će „veliko iskustvo i stručnost ser Stjuarta ojačati međunarodne napore da se zaštiti mir i promovišu evroatlantske integracije u ovom ključnom regionu“.
Ser Stjuart Pič je ranije ove godine podneo ostavku na mesto predsedavajućeg vojnog komiteta NATO-a, na kojem je bio od 2018. godine, a prethodno je bio načelnik Štaba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.
Prema rečima istoričara, prof. dr Aleksandra Rastovića, ovo imenovanje ne sluti na dobro, s obzirom na to da se, kako kaže, radi o ličnosti sa zavidnom biografijom, nekome ko je pored toga što ima izuzetno obrazovanje, takođe i — vojnik.
-On je prošao sve etape, od običnog pilota do maršala britanskog RAF-a i zauzimao je najvažnije i najodgovornije pozicije u britanskom vojnom establišmentu, uključujući, ako se ne varam, mesto načelnika Generalštaba. Ono što je takođe simptomatično je da je zauzimao najviše pozicije u okviru NATO pakta, od komandanta vazduhoplovnih NATO snaga za Kosovo početkom dvehiljaditih godina, pa do predsednika tog vrlo značajnog vojnog komiteta u NATO paktu. Dakle, radi se o jednoj kompleksnoj ličnosti koja je vrlo involvirana na prostor Balkana, a s obzirom na to da je studirao i istoriju i geografiju, očigledno vrlo dobro poznaje ovdašnje prilike“, kaže Rastović.
Postavljanje čoveka ovakvog kalibra za specijalnog izaslanika za našeg sagovornika nije iznenađenje.
-Od kraja 18. i početka 19. veka Velika Britanija je, kao tada najveća imperijalna sila, bila i te kako zainteresovana za prostor Balkanskog poluostrva, a ta zainteresovanost se proteže sve do današnjih dana i ovim imenovanjem specijalnog izaslanika. Dakle, ovo je nešto naizgled novo, ali u suštini je stara politika te zainteresovanosti, a ono što me posebno brine je da se iza svega krije ključni princip britanske spoljne politike prema Balkanu — ta rezervisanost prema ruskom uticaju na Balkanskom poluostrvu ili čak otvorena rusofobija, koja se kroz istoriju vrlo intenzivno reflektovala u balkanskom segmentu britanske politike, ukazuje Rastović.
Tanjug/rs.sputniknews.com