SMRT MILUTINA MRKONJIĆA POTRESLA JE SRBIJU: Vodio obnovu posle bombardovanja NATO alijanse, bio boem i stručnjak

Svi zajedno na večni počinak, kako je najavio predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, ispratiće ga u sredu ili četvrtak, najverovatnije u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Od danas, u sedištu stranke u prestonici u 11 časova, kao i u ograncima širom Srbije, biće otvorena knjiga žalosti.

U noći kada je Mrkonjić preminuo od posledica usporenosti rada srca, Bekuta, sa kojom je bio u vezi od 2012. godine, kratko je poručila da je "otišao njen Milutin". Juče je stihovima njene pesme rekla mnogo toga:

- Svaki dan naše ljubavi, dva su dana sećanja.

U sedištu SPS juče smo zatekli i predsednika stranke Ivicu Dačića, koji je se sa Aleksandrom Antićem i Žarkom Obradovićem dogovarao o detaljima sahrane.

- Razgovarali smo o tehničkim detaljima, nažalost - rekao je Dačić za "Novosti". - Imamo podršku predsednika Aleksandra Vučića da Mrkonjić bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Vučić nas je zvao da izjavi saučešće. Rekao je da je spreman da pruži podršku šta god da treba da bude ispraćen na dostojanstven način. Još nismo precizirali vreme sahrane zbog organizacije, jer će sigurno biti prisutan veliki broj ljudi. Tako da će biti ili sreda ili četvrtak.

Dačić je istakao da je Mrkonjić bio plemenit čovek, posvećen razvoju naše zemlje:

- Ovo je veliki gubitak za sve nas. On je legenda naše partije i države. Ceo život je bio posvećen projektima. Nije bio samo političar, on je bio inženjer. Imao je osećaj za svakoga i prema nama svima odnosio se očinski. I naša je dužnost da se od njega oprostimo onako kako je zaslužio.

Sto poznatog prestoničkog restorana "Careva ćuprija", koji je često bio rezervisan za narodskog Mrku, juče je bio prazan. Ali, iza njega i za tim stolom ostale su mnogobrojne anegdote i uspomene na njega u ljudima koji su ga poznavali i usluživali.

- Poznavao sam ga 20 godina. Imao je mesta na koje je voleo da odlazi, ali kod nas je bio najčešće. Poslednji put ručao je ovde dva-tri dana pre nego što je otišao u bolnicu. Bio je divan čovek, skroman. Nije imao posebne zahteve - kaže za "Novosti konobar Rade Radovanović dok nam pokazuje sto za kojim je Mrkonjić sedeo u restoranu "Careva ćuprija".

Nije voleo gužvu, kad god dođe, sa prijateljima ili sa Anom i njenim unucima, hteo je da se osame.  Uvek galantan i u kafani i van nje.

- Umeli smo da ostanemo do kasno u noć, da zapevamo uz muziku. Uvek bi častio muzičare, konobare. A znao je i da uđe u kuhinju i pozdravi kuvare i počasti ih pićem. Bio je prijatelj kuće, njega su svi voleli - kaže Milenko Milić, vlasnik restorana.

Najbolja Mrkonjićeva drugarica bila je funkcionerka SPS Slavica Đukić Dejanović.

- Družili smo se od početka naše partije. A dodatno smo se povezali u periodu obnove nakon bombardovanja, koju je on predvodio. Ljudski, prijateljski i stručno sam fascinirana naporom koji je ulagao u obnovu. Danima nije odlazio kući, bio je sa radnicima na gradilištima, od bureka za doručak, fizičkih aktivnosti, radio je sve. Bio je podsticaj za njih, da bude pre roka. Posle toga sam imala potrebu da razvijem najprisniji ljudski kontakt sa takvim čovekom - priča nam Slavica Đukić Dejanović.

Pamtiće ga, kaže, kao osobu natprosečne inteligecije, koja može beskrajno da voli, pa i u poznim godinama, što je pokazao u vezi sa Anom.

- Umeo je da priđe čoveku bez obzira na njegove godine, socijalni i obrazovni status. Svima sa toplinom. Umeo je brzo da misli. Njegova slika bez tona je optimizam i smeh. A njegov ton, njegova unutrašnjost je bila povezanost bola i ponosa. Umeo je da pati, iako to nije pokazivao. On je upravo bio to, čovek ponosa i bola - rekla je.

Poslednji put su se čuli nekoliko sati pred operaciju ugradnje pejsmejkera:

- Bio je optimista. Ne znam da li je to bila njegova intuicija ili je, ipak, predosećao kraj, ali je hteo da nas hrabri i tražio da damo optimistički ton. Bio je čovek ostvarenih želja, ali i novih. To što je bio vremešan nije značilo da ga mlada generacija ne voli. Obožavali su ga. Bio je beogradski boem, izuzetan stručnjak, model svima.

Meštani Merdara u žalosti

U MERDARU, kuršumlijskom selu na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, žale za Mrkonjićem koji je kao nekadašnji ministar za infrastrukturu i saobraćaj pomogao da se ovo selo, uništeno tokom bombardovanja, izdigne iz pepela. Kako su u razgovoru za "Novosti" juče isticali meštani ovog sela, Mrkonjić je ne samo po završetku već i tokom bombardovanja obilazio Merdare:

- Ono što je na nas ostavilo najjači utisak jeste njegova srdačnost i jednostavnost. Ponašao se kao da je deo nas, a ne ministar. Zato smo ga doživljavali za svog. D. Z.

* * * * * * * * *

U KK RADNIČKI SE RADO SEĆAJU SVOG IGRAČA I DOBROTVORA

CEO ŽIVOT UZ KLUB SA CRVENOG KRSTA

U KK Radnički je, zajedno sa Dudom Ivkovićem, šezdesetih godina igrao košarku.

- Kad je bio junior trenirao je najpre kod Bore Cenića, pa posle kod Ranka Žeravice. Bio je srednji igrač, ali veliki čovek. I kad je prestao da igra, nikad nije otišao u potpunosti iz Radničkog - kaže za "Novosti" Branko Kovačević, višedecenijski član Sportskog društva "Radnički".

- Uvek je bio tu kad je trebalo da se pomogne Radničkom, što finansijski, što na drugi način. Bio je tu da nas zabavi i kad je teško, ako je mogao da pomogne pomogao bi, ali ako nije, nije odmogao.

Kako nam je rekao, Mrka je dolazio rekreativno da zaigra i posle prestanka profesionalnog bavljenja sportom.

I Stanka Pejović, generalni sekretar SD "Radnički", ne krije tugu zbog odlaska velikog Mrke:

- Uvek je bio tu da pomogne svom i našem klubu. Pamtiću ga samo po dobrom.n