KURTI NIKAKO DA "POVUČE RUČNU": Priština narušava stabilnost, nova provokacija najava referenduma o "velikoj Albaniji"
OPASNI pozivi premijera privremenih institucija u Prištini na ujedinjenje lažne države Kosovo sa Albanijom za ključni cilj imaju prikrivanje njegovog fijaska na nedavno održanim lokalnim izborima u pokrajini, ali bi ova "dimna zavesa" za kojom je posegnuo Aljbin Kurti mogla da potpali ceo region.
Bez obzira na upozorenja Beograda da je Kurtijevo oživljavanje "velikoalbanskog projekta" još jedna u nizu brojnih provokacija i opasnog narušavanja mira i stabilnosti iz zapadnog dela međunarodne zajednice nema čak ni opomene, a kamoli osude.
A "lista" Kurtijevih ekstremnih poteza za nepune dve godine koliko je na vlasti je poduža. On odbija da formira Zajednicu srpskih opština, ruši briselski dijalog i traži da priznamo Kosovo. Pretio je Beogradu tužbom za genocid i odbija inicijativu "Otvoreni Balkan", u kojoj su Srbija, Severna Makedonija i Albanija.
Nasilnim manevrima zabrane srpskih registarskih tablica i "hapšenjem" slatkiša na severu KiM, pod parolom borbe protiv korupcije, doveo je čitav region na ivicu sukoba. I još se drznuo da optuži Srbiju da "priziva treći balkanski rat".
Ni to što je dobio snažan šamar na lokalnim izborima, na kojima je njegovo "Samoopredeljenje" osvojilo samo četiri od ukupno 38 mesta predsednika opština, nije uticalo da Kurti "povuče ručnu" u sprovođenju po mnogima pogubne politike. Otrežnjenje mu nije bila ni jasna poruka do sada najsnažnijih pokrovitelja lažne kosovske nezavisnosti da treba da "spusti loptu".
Naime, nova američka administracija stalno poziva Prištinu da poštuje potpisane sporazume, uključujući i Vašingtonski, a nedavno mu je uskraćena viza za SAD.
Podršku za stvaranje fronta protiv Srbije, Kurti uporno traži i u regionu, a najviše se uzda u - Hrvatsku. Tako je u ponedeljak u njihovim medijima ponovo "opleo" po Srbiji, koju je uporedio sa "Nemačkom između dva rata", a Hrvatsku nazvao "uzorom".
Kurti je za "Večernji list" rekao da je "zabrinut što Srbija trenutno troši više na vojsku od svih drugih na Zapadnom Balkanu zajedno" i optužio predsednika Aleksandra Vučića da želi od tzv. Kosova da napravi "nefunkcionalnu državu". U besmislene optužbe dodao je i to da "da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Rusija i da od Republike Srpske u BiH pravi Belorusiju, a od Crne Gore Ukrajinu".
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da je sve ovo deo Kurtijeve dugoročne politike izazivanja destabilizacije i marginalizacije srpskog naroda na KiM:
- Jedino što on želi je priznavanje od Beograda i članstvo u UN, i misli da ovim potezima koje vuče to može da postigne. On u tome ima, manju ili veću, prećutnu ili otvorenu, podršku onih zemalja koje ga ne sankcionišu, a mogle bi, od SAD preko EU. Tu je i podrška Albanije, jer vidimo da su Kurtijevi i ciljevi Edija Rame, isti, ujedinjenje "Kosova" i Albanije.
Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, smatra da će Kurti posle neuspeha na izborima još grčevitije pokušavati da opstane na vlasti:
- Albanski birači očigledno su ga prozreli kao demagoga, koji im je prodavao maglu, jer ne samo da nije sproveo obećane reforme, nego je i više puta "kapitulirao" pred predsednikom Vučićem, kao u slučaju upada ROSU na sever KiM. Zato je odlučio da pojača nacionalističku i šovinističku retoriku, pa je vratio pitanje stvaranja "velike Albanije". Kurti se uzda da na Zapadu još postoji dovoljna podrška za takvu politiku, mada se ona topi na svim meridijanima, pa čak i u SAD, dok još može da računa na Veliku Britaniju i Nemačku.