NEMOĆ BRISELA GURA TEMU KiM NA IST RIVER: I poslednja runda dijaloga Beograda i Prištine pokazala da je neophodan zaokret u procesu

Predstavnici Prištine i u utorak su se potrudili da se nastavak tehničkog dijaloga svede na "ispijanje kafe" u kancelariji posrednika Miroslava Lajčaka, jer su po ko zna koji put odbili da razgovaraju o svojoj obavezi formiranja Zajednice srpskih opština.

Time su, praktično, lupili i šamar vrhu EU, koji se nakon septembarske krize zbog registarskih tablica obavezao da se upravo ova tema nađe na stolu prve naredne runde dijaloga.

Sudeći prema mlakim reakcijama Brisela i na ove poslednje opstrukcije, EU nema mehanizme da natera vladu Aljbina Kurtija na bilo šta. A, kako tvrde sagovornici "Novosti", za to nema ni političke volje, pogotovo imajući u vidu da Kurti za svoje poteze uživa prećutnu podršku pojedinih država EU, pre svega Nemačke. Rezultate nije dao ni veći angažman nove američke administracije u rešavanju kosovskog pitanja i oživljavanje koordinacije oko ovog procesa između Vašingtona i Brisela.

Zbog toga se u diplomatskim krugovima sve češće pominje i promena formata dijaloga, kao mogućeg izlaza iz ovog ćorsokaka. Pitanje Kosova je lošim političkim manevrima nekadašnjih vlasti u Srbiji pre više od decenije izmešteno iz UN i prebačeno u EU. To se dogodilo septembra 2010, dok je na čelu Srbije bio Boris Tadić, a šef diplomatije Vuk Jeremić. Ovim aktom koji je, kako će se kasnije ispostaviti, bio loš po našu državu, prethodile su nedelje diplomatskih natezanja Beograda sa Briselom i Vašingtonom o tekstu rezolucije u Generalnoj skupštini UN kojom bi se tražili novi pregovori o Kosovu, sa ciljem da se postigne kompromisno rešenje za status.

U prvobitnoj verziji teksta strane su se pozivale da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem dijaloga, a konstatovana je i činjenica da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja.

Iz Brisela je, međutim, stigao zahtev da se od rezolucije odustane ili da se ublaži njen tvrd tekst.

Posle razgovora Tadića i tadašnje šefice diplomatije EU Ketrin Ešton, Beograd izbacuje deo o jednostranoj secesiji, ali i Rezoluciju 1244, koja se pominjala u preambuli. Revidirna rezolucija, koja daje "mandat" EU da bude posrednik u dijalogu, usvojena je na Generalnoj skupštini UN 9. septembra 2010.

Diplomata Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da se sada nastavlja proces neuspešnih sastanaka u Briselu, a za šta Beograd ne snosi nikakvu krivicu:

- Ukoliko se iskreno želi rešenje kosovskog pitanja, a to je jedino moguće u dijalogu i uz traženje kompromisa, onda bi bilo normalno da se promeni format razgovora. Prošlo je skoro 10 godina otkako je parafiran Briselski sporazum, a EU kao posrednik nije imala uspeha u njegovoj realizaciji. Ako bi se pitanje Kosova vratilo na teren UN, to bi značilo da se vraća na teren međunarodnog prava, poštovanja Rezolucije 1244, a sa tim teško da će se složiti Zapad. Vodećim zapadnim državama odgovara ovaj format jer u njemu oni "vode igru", tu nema Rusije i Kine koje bi morale da budu pitane na Ist Riveru.

Milivojević ukazuje i da Priština očigledno ne solira, već deluje sinhronizovano i sa Vašingtonom i sa Briselom, a kako bi se preko združenih pritisaka na Srbiju izdejstvovalo priznavanje Kosova.

OPET PRETE "HAPŠENjEM" ČOKOLADICA

IZ Prištine malo-malo stižu pretnje uvođenjem recipročnih mera Beogradu. Tako je ministarka industrije, preduzetništva i trgovine u vladi privremenih prištinskih institucija, Rozeta Hajdari, najavila mogućnost da bude spuštena rampa konditorskim proizvodima iz centralne Srbije, poput keksa i čokoladica, zbog, kako je navela, "zaštite lokalnih proizvođača od uvoza".

Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije najavljuju da će se zbog ove najave obratiti institucijama u Briselu, Sekretarijatu CEFTA, kao i ambasadama Kvinte. D. Z.