AMERIKA U OFANZIVI NA DODIKA I RS: Diplomate iz Vašingtona opsedaju Sarajevo, odakle prete sankcijama
AMERIČKE diplomate koje poslednjih dana bukvalno opsedaju Sarajevo, u svojim koferima ponovo donose dobro oprobani recept SAD za rešavanje kriza u regionu - pretnje sankcijama.
Ovom "obruču" koji Vašington, uz pomoć Brisela, očigledno pokušava da stegne oko Republike Srpske i Milorada Dodika, pridodati su i pozivi britanskih diplomata da NATO preplavi Bosnu i Hercegovinu.
Tako je savetnik Stejt departmenta Derek Kolet u utorak isporučio članovima Predsedništva BiH pismo američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, ali su ključne poruke depeše iz Vašingtona zapravo bile upućene - Dodiku. Naime, Blinken je lidere u BiH upozorio da će "svako jednostrano povlačenje iz državnih institucija i pokušaj destabilizacije 'Dejtona' biti sankcionisan, a to uključuje i razmatranje sankcija".
Ovaj "štap" koji Vašington već duže od dve decenije koristi za disciplinovanje neposlušnih na Balkanu, produžen je pre nekoliko meseci odlukom predsednika Džozefa Bajdena da zamrzavanje imovine i zabrana ulaska u SAD mogu biti primenjeni na svakog za koga se proceni da "destabilizuje region".
- Sankcije su sredstvo koje su SAD koristile u prošlosti i spremni smo da ih opet upotrebimo. To je nešto što jasno stavljamo do znanja liderima u BiH - poručio je Kolet u Sarajevu.
Vašington pokušava da sinhronizuje ovaj pritisak na RS i Dodika i sa Briselom, gde su pojedine države članice pokušale da na sastanku šefova diplomatija u ponedeljak nametnu i temu sankcija srpskom članu Predsedništva BiH. Za "kažnjavanje" Dodika založile su se Nemačka, Holandija, Češka, Luksemburg i Belgija, ali je Mađarska odmah spustila rampu i sprečila usvajanje ove odluke.
Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti", da je sve ovo deo šire strategije pozicioniranja velikih sila, pre svega SAD, pred ključne pregovore o BiH, ali i o kosovskom pitanju, koji očigledno slede naredne godine:
- Sledi snažan pritisak da se BiH iznutra preuredi, a paralelno s tim i da se reši pitanje statusa KiM. Sve čemu svedočimo u BiH, bilo da rade Bošnjaci, Hrvati, Srbi ili Amerikaci, kao oni koji hoće da uzmu ključ pregovora u svoje ruke, deo je pozicioniranja.
Amerikanci vrše odmah od starta, po staroj navici, snažan pritisak na Dodika kako bi ga već sada naterali na određena popuštanja i da oslabe njegovu pregovaračku poziciju. Ali, Dodik nije naivan čovek i ako neko poznaje matricu po kojoj diplomate SAD funkcionišu, onda je to on. Dodik zauzima potpuno oportun stav američkim interesima, gde jasno kaže da ne samo da neće izaći u susret njihovim zahtevima, nego će čak vratiti nadležnosti oduzete Srpskoj.
Politikolog Vlade Simović kaže nam da iskustvo u BiH pokazuje da je bilo kakvo uplitanje stranog faktora - kontraproduktivno:
- Fokus politike treba usmeriti na postizanje kompromisa domaćih političkih aktera.
Potpuno je besmislena priča o uvođenju sankcija Srpskoj i njenim političkim predstavnicima koji su legitimno izabrani. Nijedna institucija RS ne krši međunarodne standarde, tako da se postavlja pitanje kako opravdati sankcije, koje bi samo vodile dalje u eskalaciju unutrašnje krize u BiH.
Blinken je u pismu Dodiku, Željku Komšiću i Šefiku Džaferoviću, između ostalog, poručio da se u BiH razvila politička kriza koja preti regionalnoj stabilnosti.
* * * * * * * *
Šta predviđa dopunjena uredba koju je pripremio Američki predsednik
Bajdenove mere i za nepoštovanje presuda Haga
IZVRŠNA uredba 14033, kojom je američki predsednik Bajden u junu proširio opseg mogućih sankcija za Zapadni Balkan, koje između ostalog podrazumevaju:
* Sankcionisanje bilo koje osobe za koju Sekretarijat za finansije, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je "odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratske procese i institucije u regionu".
* Kaznenim merama mogu biti obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".
* Kazne mogu da se upotrebe i protiv onih koji krše Prespanski sporazum i zaključke Konferencije o sprovođenju mira koja nadgleda situaciju u BiH.
* Predviđene su sankcije i ukoliko se krše odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je naslednik Haškog tribunala.