BRITANSKI SPECIJALCI SPASILI OVK OD PROPASTI: Tajna misija lorda Ešdauna i verifikatora

Neko bi upitao kakve sve to ima veze sa Velikom Britanijom. Međutim, predsednik Srbije je po prvi put pre par dana izneo i danas ponovio da ima operativna saznanja da je Velika Britanija znala za ove upade, kao i da su trebala još dve da se dogode u subotu u Gnjilanu i Uroševcu (Ferizaj kako ga sad Albanci zovu).

Vučić je ponovio da su do ovih saznanja došle obaveštajne službe, kao i o tome kakvu ulogu je u celoj priči imala Velika Britanija.

-Treba da razgovaram sa Britanskim zvaničnicima i jedva čekam, želim dobru saradnju, ali ljudi, kome je u interesu da ide sa puškama? Zbog čokoladice za koje ćete da kažete da nije plaćena carina? Da, mi znamo da su se oni dogovarali. Trebalo je juče i danas da se sprovede slična akcija u Gnjilanju i Uroševcu, da bi se dokazalo da je reč o akciji za borbu protiv korupcije, rekao je Vučić i dodao:

-Naravno, kada smo ih provalili, poveli su istragu odakle to Vučić zna. I sada je to najveći problem u Prištini kako su naše bezbednosne strukture to znale. To je posao naših bezbednosnih struktura.

Međutim, priča o Britnacima na Kosovu i Metohiji nije nova. Ona je počela kada zanemarimo istorijski kontekst, o kome će više biti reči u narednom tekstu sa oružanom pobunom kosovskih Albanaca.

Lord Ešdaun među OVK

Prvi Britanac koji je uspostavio vezu sa OVK bilo je pokojni lord Pedi Ešdaun bivši visoki predstavnik u BiH koji je posetio posle sloma OVK u septembru teroriste. Posebno selo Junik, u neposrednoj blizini Dečana, inače teren tada glavnog komandira OVK za ovaj deo — Ramuša Haradinaja. Na snimku koji je kasnije predstavljen i na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu vidi se Pedi Ešdaun, kako šeta među liderima OVK dok je bio njihov stalni gost, pred kojim su pokazivali oružje, ali je on preporučivao da se ono skloni. I bivši predsednik Slobodan Milošević je izjavio tad na suđenju da snimak je adekvatan primer pristrasnosti Velike Britanije albanskim teroristima

Ono što sam daleke 2017. Izjavio slobodno mogu da ponovim opet u septembru 1998. veći deo terorističke OVK bio razbijen i proteran u Albaniju, kao i da je ulazak Verifikacione misije spasio OVK od sloma.

Već tad se u vazduhu nazirao sukob, u kome je u kasnu jesen 1998. Kada je Vojska Jugoslavije pomogla MUP-u Srbije skoro ugušila pobunu, a na scenu su tad stupili Amerikanci i Britanci, kako bi uspeli da spasu preostale borce UČK. Pokrenut je prvo pritisak vojne mašinerije i pretnja intervencijom početkom oktobra 1998. da bi zatim usledili razgovori Milošević –Holbruk, koji su gle čuda, juče se navršilo 22. godine od počinjanja operacije dolaska verifikacione misije OEBS-a koju je vodio penzionisani američki general Viljem Voker u kobinaciji sa osamtračkim letovima izviđačkih i špijunskih aviona. Zamenik je gle čuda bio Britanac.

Ali, krenimo redom. Najpre ako je nego do savršenstva oslikao delovanje Britanaca na Kosovu i Metohiji to je bio britanski novinar Tim Maršal, koji je godinu dana posle petog oktobra izdao knjigu kod nas pod nazivom „Igra senki“ u kojoj je Maršal do detalja opisao na nekoliko desetina stranica britansku ulogu na KiM. Lideri i paralideri DOS-a knjigu su dočekali na nož, ali skoro 20 godina kasnije ova knjiga ne gubi na aktuelnosti.

Britanci dolaze na Kosmet

-U sedištu Ministarstva odbrane zvonili su telefoni. Rešenje je bilo prosto. Ako je Milošević pristao da 2.000 civila obezbeđuje pristojno ponašanje Srba na Kosovu onda Velika Britanija neće propustiti priliku da malo planira unapred - a to je značilo da malo „procunja“, započinje uvod u treće poglavlje svoje knjige Tim Marašl.

Maršal dodaje da su i Ministarstvo odbrane i Forin ofis imali planove za eventualni rat protiv Jugoslavije.

- Sada se ta situacija popela visoko na lestvici prioriteta, što je značilo da na teritoriji potencijalnog neprijatelja treba ubaciti vojnike da malo osmotre. To je bilo pripremanje za slučaj da dođe do rata, njegova svrha je bila da se za kratko vreme zaptite životi britanskoh vojnika, piše Maršal i dodaje da Britanci nisu hteli da ponove iste greške, kao iz Bosne za vreme operacije UN.

Podrška Britancima u okviru Verifikacione misije stigla je na Kosovo preko ubacivanja Kraljevskog ličnog pograničnog puka. Na Kosovo je kako piše britanski novinar odišlo nekoliko desetina pripadnika ovog puka, a na put za Mekdoniju bilo je spremno nekoliko stotina pripadnika puka sa svom opremom, municijom i ličnim naoružanjem, ako njihove kolege budu morale da se izvlače pod borbom ili bude potrebna akcija.

SAS na KiM

Britanska specijalna jednica SAS (Special air service) takođe je angažovana i to kad je nekoliko pripadnika ove specijalne jednice bilo ubačeno u Verifikacionu misiju.

-Iskoristili smo priliku da jedan tim momaka iz SAS ubacimo u misiju KVM. Tačno je radili su kao posmatrači i Britanci su se trudili iz spetnih žila, da sprazum i primirje održe, ali su radili i druge stvari, piše Maršal.

Osim SAS u britanskom sastavu misije KVM bila je i grupica nenaoružanih vojnika na čelu sa general-majorom Džonom Drenkijevičem, međutim osim SAS Britanci su na prostor Kosova i Metohije obacili 14. Obaveštajnu i Kraljevske signaliste. Svi su imali diplomatske pasoše. SAS su bili i izvodnica vazdušnih snaga da za njihove potrebe lociraju ciljeve. Uloga SAS na Kosovu 1998 bila je određivanje ciljeva. Tražili su puteve, mapirali tren obeležavali rute potencijalnog izvalečenja verifikatora...

To je ono što Britanci nazivaju „Obaveštajna priprema ratišta“. Svako od njih je imao drugačiji zadatak.

14. obaveštajna

Četrnaesta obaveštajna je elitna vojna jednica koja zajedno sa SAS obavlja takozvano dubinsko nadgledanje. Njene pripadnike obučava SAS, koji svoje akcije planira na osnovu informacija dobijenih od 14. Obaveštajne. Kako je zapisao Maršal citirajući neimenovanog analitičara to su ljudi koji usavršavaju isrski akcenat, džonjaju po pabovima i kafanama. Kada bi vojnici 14. Obaveštajne obišli srpski ili OVK punkt oni se nisu samo rukovali, nego su pamtili, pratili i ponešto zapisivali. Obraćali su pažnju na značke oficira, postavljali su prijateljska pitanja intersovali se gde se oficir školovao, koji je rod, kakv je uspeh imao .... Sve informacije do kojih su dolazili su kasnije preobličavali u obaveštajne izveštaje koji su slati Ministarstvo odbrane.

Do sredine decembra 1998. na Kosovu se nalazilo 160 Britanaca angažovanih za operaciju „Sigurna smrt“, koja je podrazumevala kretanje oklopnih vozila određenom rutom i stvaranje vatrene zaštite 5 kilometara ispred kolone verifikatora dok su se pod vatrom povlačili sa prostora KIM.

Jednice za podršku koje su stigle u Makedoniju stacionirale su se na prostoru nekadašnjeg vojnog poligona JNA „Krivolak“.

Da su Britanci prisutni na ovom području u javnosti se prvi put pročulo posle batina koje su dobili u Makedoniji u kafani "Kuku lele".

Agresija 1999.

Tokom bombardovanja SRJ, NATO je — što se tiče ciljeva na Kosovu — bio u stalnom kontaktu sa OVK. Taj kontakt je ostvarivan preko albanske armije i putem nezvaničnih kanala — špijuna CIA, SAS-a i drugih tajnih službi. Od strane britanskog SAS-a pripadnici OVK su, nakon obuke u Albaniji, opremani modernom komunikacionom tehnikom uz pomoć koje su nakon prelaska na teritoriju SRJ navodili bombardere NATO-a na ciljeve na zemlji.

Britanac učesnik bitke na Košarama

Britanac Džon Harison, bivši je pripadnik OVK, za zasluge tokom rata na Kosovu dobio je najviša priznanja od te nazovi-države, ali i ulicu u Prizrenu — sa svojim imenom. On se 2017. oglasio se na Fejsbuku i na svom profilu objavio status u kome kaže „da je spreman da dođe da pomogne svojim saborcima (OVK) ako zatreba“. Harison, koji je učestvovao u bici na Košarama 1999. godine, izrazio je želju da tamo bude i sahranjen. A Albanci ga i danas pamte po izjavi: „Da nas je bilo više, danas bismo pili kafu u Beogradu. Kosovo bi bilo mnogo veće!“.

Obaveštajna aktivnost i u Beogradu

Osim prostora KIM i u Beogradu bila je živopisna obaveštajna aktivnost o kojoj piše Maršal.

-U Ambasadi smo imali čoveka, koji nikad nije izlazio iz zgrade. Njegov posao je bio da sedi u sobi sa slušalicama na ušima i da prisluškuje. To su uglavnom bile fiksne telefonske linije koje su bile korišćene pre pojave mobilnih telefona, a prisluškivanje mobilnih bilo je prepušteno vladinom štabu za komunikacije (GCHO) u Engelskoj i Fort Midu i SAD, izjavio je jedan pripadnik Mi6.

Kurir.rs

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

BONUS VIDEO: ZASTRAŠUJUĆI SNIMAK SA KOSOVA: Odjekuju rafali, Albanci pucaju po Srbima