PUT U EVROPU KAO ĐEKNA IZ SERIJE: Šta je utvrđeno na Samitu EU i Zapadnog Balkana - spremnost za prijem, ali ne i termin

I juče, na brdu kod Kranja, na Samitu EU - Zapadni Balkan, usvojena je deklaracija u kojoj se potvrđuje spremnost da se naš region integriše, ali se na zna kad. Otprilike kao slučaj čuvene Đekne iz serije Živka Nikolića.

Na predlog Slovenije, uz podršku Austrije, da se integracije sprovedu do 2030, "veto" su uoči skupa, dok se pripremao tekst, kako saznaju "Novosti", stavile Francuska, Holandija i Danska. Da nije podržala unošenje konkretnog datuma, juče je na forumu eksplicitno rekla i odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel:

- Učesnici su se saglasili da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, ali nisam podržala da se odredi fiksni datum za njihovo pristupanje Evropskoj uniji. Zaista ne verujem u određivanje datuma, ali verujem u ispunjavanje naših obećanja. Kada se steknu uslovi, pristupanje može da se realizuje.

Tako smo sa samita dobili još jedan dokument pun fraza u kojem se svi pozivaju na posvećenost i privrženost demokratiji, partneri se pozivaju na "kredibilne reforme", uz naglasak na važnosti "jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica" od strane same EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da postoji perspektiva proširenja, ali da "nemaju sve zemlje članice isti apetit za proširenje":

- Zadovoljan sam činjenicom da su predsednici i premijeri zemalja EU sa liderima regiona četiri sata razgovarali o budućnosti Zapadnog Balkana. U ime Srbije zahvalio sam se na podršci i pomoći, brojnim investicijama, novcu koji poreski obveznici EU ulažu u našu zemlju. Govorilo se i o problemima. Svi su pažljivo slušali glavne aktere i razumeju da postoje strateški interesi EU na prostoru regiona. Za Srbiju je zanimljivo i značajno što je moglo da se vidi koje zemlje žele brže proširenje, koje su veći skeptici. Ali, čini mi se da smo odgovornom i ozbiljnom politikom sebe predstavili na dobar način i verujem da u narednom periodu poziciju u EU možemo da popravimo.

- Pre proširenja neka otvorena pitanja kao što su odnosi Beograda i Prištine i Severne Makedonije i Bugarske moraju da se reše. Ovo je događaj koji može da se uporedi sa solunskim samitom iz 2003. godine. To je bilo vreme kada su se u vazduhu osetile tragične posledice prošlog veka. Tada se računalo da će se proširenje dogoditi i ranije. Ali nakon te odluke usledilo je niz kriza, čak i u EU, što je dovelo do odlaganja.

Nije tajna da je Slovenija težila labavom vremenskom okviru za buduće korake proširenja, ta tačka nije uvršćena u deklaraciju, ali postoji velika spremnost država članica da se u narednoj deceniji postigne što veća evropska perspektiva Zapadnog Balkana - rekao je Janša.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je stav koji je nedavno iznela posetom prestonicama regiona:

- Želimo da uputimo veoma jasnu poruku, a to je da Zapadni Balkan pripada EU. Želimo vas u EU, nastavite sa reformama, cilj je pred očima. U završnoj Deklaraciji proširenje se nalazi u prvom paragrafu i to je jasna naznaka opredeljnosti EU. Evropska komisija sa mnom na čelu će raditi sve što može kako bi se napredovalo u proširenju i integraciji regiona u EU.

Ona je dodala da razume frustraciju naroda na Zapadnom Balkanu zbog dužine procesa pridruživanja i poručila da je jasno da su važne reforme preduzete u regionu i da je mnogo toga promenjeno nabolje, te da je važno ostati na kursu u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i ekonomske reforme.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da su zemlje Balkana na putu ka EU i da im se mora pokazati da se nalaze u srcu Evrope:

- Ove zemlje zaslužuju ulaganja, trgovinu i eventualno članstvo. Imali smo dobru diskusiju. Želja nam je da, kratkoročno gledano, ponovo damo evropsku perspektivu zemljama Balkana. Za prijem bi bila neophodna reforma evropskog procesa donošenja odluka.

Samitu su prisustvovali lideri 27 zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i privremenih prištinskih institucija.
Lideri EU govorili su pred sastanke kako vide budućnost našeg regiona.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da je Zapadnom Balkanu potrebna istinska i iskrena evropska perspektiva:

- Region nam je na srcu, jer nismo samo istorijski, geografski, ekonomski, već i ljudski povezani. Ako EU ne bude dala istinsku evropsku perspektivu moramo biti svesni da će druge supersile kao Rusija, Kina, ali i Turska imati značajniju ulogu u regionu.

Premijer Luksemburga Gzavije Betel rekao je da se ne smeju izneveriti zemlje Zapadnog Balkana.

Inače, na samitu je bilo govora i o investicionom planu EU koji je "težak" 30 milijardi evra.

SANČES: VAŽAN GLAS ŠPANIJE

PREMIJER Španije Pedro Sančes rekao je juče da je njegova zemlja jedna od država Evropske unije koja nije priznala tzv. Kosovo, zbog čega je važno da bude prisutna na svim forumima EU:

- Balkan je takođe deo Evrope, a Španija je uvek podržavala evropske ambicije i integraciju balkanskih zemalja. Španija je je bila solidarna sa zemljama Balkana tokom ratova devedesetih.

* * * * * * * * *

VUČIĆ SE U SLOVENIJI SASTAO SA BROJNIM LIDERIMA, MICOTAKIS MU PORUČIO

GRČKA PODRŽAVA CELOVITU SRBIJU

GRČKA će nastaviti da podržava teritorijalni integritet Srbije. Dijalog Beograda i Prištine će se nastaviti, prva tema mora da bude formiranje Zajednice srpskih optšina. Ne možemo postati deo EU dok se ne reše odnosi sa Prištinom.

Ovo su neke od poruka koje je juče, posle dana bogatog susretima sa liderima EU i regiona na samitu, na Brdu kod Kranja, poslao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je razgovarao sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, predsednikom Francuske Emauelom Makronom, kancelarkom Angelom Merkel i premijerom privremenih institucija na KiM Aljbinom Kurtijem, kao i predsednikom Vlade Hrvatske Andrejom Plenkovićem, liderima EU Ursulom Fon der Lajen i Šarlom Mišelom, austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom, premijerima Češke Andrejem Babišem i Španije Pedrom Sančezom...

- Grčka će nastaviti da bodri Srbiju i pomagaće joj na evropskom putu. Oni će, kako mi je kazao Micotakis, nastaviti dalje da podržavaju celovitu Srbiju - objasnio je Vučić na konferenciji za medije i dodao da pre kraja godine očekuje posetu Micotakisa, kao i više evropskih lidera Beogradu.

Podrška Micotakisa stigla je posle brojnih spekulacija ove godine da će Atina podići saradnju sa Prištinom na najviši nivo.

- Kratko sam razgovarao sa španskim premijerom i zahvalio mu se na podršci, kao i ostalim predstavnicima zemalja EU koje ne priznaju takozvano nezavisno Kosovo. Imao sam dug razgovor sa Makronom, Merkelovom i Kurtijem. Razgovarali smo o diplomama, to jest priznavanju zanimanja. Da ne ulazimo u detalje, znate razlike su između nas i nastaviće se taj proces usaglašavanja u narednom periodu
- poručio je Vučić.

Predsednik je istakao da je "Beograd spreman da sprovede sve iz Vašingtonskog sporazuma, ali da je Priština taj dokument proglasila mrtvim". S. S. R.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU