NIŠTA OD ULASKA U EU NI DO 2030? Procurio nacrt zaključaka Samita Evropska unija - Zapadni Balkan koji se održava u Sloveniji

D. M. - J. K.

06. 10. 2021. u 08:15

OPTIMISTIČNE najave da će reafirmacija evropske perspektive regiona biti u fokusu Samita EU-Zapadni Balkan počele su da se "tope" i pre zvaničnog okupljanja šefova država i vlada na Brdu kod Kranja.

Foto AP

Naime, već je "procurio" nacrt zaključaka Samita u kojem ipak nema datuma 2030. kao mogućeg roka za prijem zemalja koje pregovaraju o članstvu u EU, a na čemu je insistirao domaćin okupljanja slovenački premijer Janez Janša.

Tako je, navodno, u tekstu deklaracije koji se još usaglašava između lidera 27 država EU, zasada ostala samo potvrda "jednoglasne podrška procesu proširenja", ali bez konkretnih datuma. Kako sada stvari stoje, stav EU će ostati kao do sada, na nejasnim obećanjima o odškrinutim vratima evropske porodice. U nacrtu dokumenta ponavlja se stara priča o reformama i uopštena formulacija da od toga sve zavisi. Iz diplomatskih izvora bliskih Briselu može se čuti da postoji raspoloženje da Srbija do kraja slovenačkog predsedanja otvori još nekoliko poglavlja, jer većina lidera u EU prepoznaje pozitivne pomake Beograda u sprovođenju reformi.

I uoči početka Samita, kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poruke koje su slali evropski, ali i američki zvaničnici bile su u duhu već poznate matrice "tapšanja po ramenima" ali bez opipljivih i konkretnih pomaka. Sve to ukazuje da i ovaj samit neće dati neke spektakularne rezultate, osim ponavljanja starih fraza.

Ostaje da se realizuje paket težak 30 milijardi evra za države Zapadnog Balkana, pre svega za projekte koji ih povezuju. Nepovratna sredstva iz budžeta EU iznosiće devet milijardi evra, a finansiraće se i kampanja za vakcinaciju, kako bi države na Balkanu dosegle procente zemalja članica EU. Oko 3,3 milijardi je predviđeno za sanaciju posledica pandemije virusa korona.

Slovenija je predlagala i da se usvoji izjava u kojoj bi se naznačila potreba otklona od komunističke prošlosti, jer bi se po mišljenju Ljubljane na taj način forsirali demokratski pomaci, ali to nije usvojeno.

Inače, skupu u Sloveniji prisustvovaće lideri svih zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i takozvanog Kosova, čije je učešće najavljeno pod zvezdicom. Sinoć je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ugostio lidere država članica EU na neformalnoj večeri u Sloveniji.

Samit će biti održan kroz dve odvojene sesije, na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana.

Teme skupa biće i intenziviranje regionalne saradnje, kao i potencijali za dalju saradnju u političkim i bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa.

Uoči Samita američki predsednik Džozef Bajden u telefonskom razgovoru sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen izrazio je snažnu podršku nastavku procesa pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

SKUP BEZ OBELEŽJA TZV. KOSOVA

NA Samitu u Sloveniji učestvuje i Pedro Sančez, premijer Španije, na čije insistiranje neće biti simbola tzv. Kosova. Poslednji put je 2018. godine na takav skup pozvan tadašnji premijer Španije Marijano Rahoj, ali on je odlučio da ne prisustvuje zbog učešća predstavnika Prištine. Uz Španiju, tzv. Kosovo od članica EU ne priznaju ni Grčka, Rumunija, Kipar i Slovačka.

ALBANSKI LOBISTI PISALI BAJDENU

DOK EU pokušava da bar deklarativno oživi evropsku perspektivu regiona koji još opterećuju brojna nerešena pitanja, Grupa za albanska pitanja u američkom Kongresu ponovo pokušava da temu nelegalne nezavisnosti Kosova nametne u Vašingtonu. Albanski lobisti pozvali su predsednika SAD Džozefa Bajdena i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da udvostruče pažnju u rešavanju tenzija između Kosova i Srbije, a američku administraciju da poveća svoju posvećenost postizanju konačnog rešenja.

U pismu Bajdenu i Blinkenu oni su se posebno "požalili" na nadmoćnije vojne snage Srbije, čija je mobilizacija oko administrativne linije povodom poslednje krize na severu Kosova, kako tvrde, "ugrozila stabilnost Balkana". Članovi ove grupe u Kongresu Elisa Slotkin, Džo Kortni, Mondaire Džons, Kerolin Malouni i Džejms Mekgovern traže od čelnika Bele kuće da obnove privrženost SAD da "Kosovo dobije pravičan tretman i priznanje kao nezavisna država".

POŽELjNA MAPA PUTA ZA ZEMLjE REGIONA

ŠEF delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider zatražio je verodostojnu evropsku perspektivu za region.

- Umesto da postave razumljivu mapu puta za pristup, zemlje članice Evropske unije su, u dogovoru uoči Samita, ostavile ponovo otvorena vrata za povlačenje. Blokadom pojedinih članica, kao i neodlučnošću manjeg broja premijera Evropa stalno gubi na verodostojnosti u regionu - kritikovao je Šider u saopštenju.

Zapratite Nportal na Fejsbuku

Pogledajte više