EVROPA BALKANU ZATVARA VRATA: Mediji na Zapadu pišu da Brisel ne želi da daje garancije da će naš region postati deo EU

Ovako glasi poslednja vest iz Brisela koja se pre dva dana pojavila u zapadnim medijima i samo dodatno podgrejala sumnje da je evropski put baš na dugačkom štapu. Navodno, pred samit lidera EU i Balkana 6. oktobra trebalo je da se donese deklaracija u kojoj se podržava put integracija Srbije, tzv. Kosova, BiH, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije, ali tekst nikako da se usaglasi.

Srbiji se zamera "dobra saradnja sa Rusijom i Kinom, to što smo među prvima primili kineske vakcine protiv kovida, a pominju se i događaji na Jarinju, gde Srbi protestuju deset dana zbog pokušaja Albanaca da ugroze slobodu kretanja našim sunarodnicima, a naša vojska izvodi manevre".

Države EU nisu želele pojedinačno da otkriju svoje stavove zbog čega se plaše proširenja, ali se pretpostavlja da bogate zemlje poput Danske, Francuske i Holandije strahuju od ponavljanja hitnog pristupanja Rumunije i Bugarske 2007. i lošeg upravljanja migracijama istočnoevropskih radnika u Britaniju, što je upravo bio razlog da se ostrvljani okrenu protiv EU i napuste je.

Ovim povodom u sredu se oglasila portparolka Evropske komisije Ana Pisonero Ernandes protokolarnim saopštenjem da je "EK čvrsto posvećena unapređenju pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Albaniju i Severnu Makedoniju":

- Politika proširenja je strateška investicija u stabilnost i sigurnost Evrope. Samit na Brdu kod Kranja u Sloveniji, kojem predsedava EU, biće važna prilika ne samo da se potvrdi evropska perspektiva Zapadnog Balkana, već i da se preduzmu praktični koraci ka daljoj integraciji.

A, čak i u slučaju da se postigne dogovor i usaglasi tekst sa čuvenim frazama da treba da budemo posvećeni evropskom putu, na prvom koraku će nas saplesti Hrvatska. Srbija tokom prošle i ove godine nije dobila saglasnost iz Brisela za otvaranje novih poglavlja odnosno klastera, a zeleno svetlo najverovatnije nećemo dobiti ni u decembru, kada je novo okupljanje evropskih lidera.

Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, blokiraće nas Hrvatska, što se ranije već dešavalo, ali i još jedna zemlja. Ako je suditi po ranijim iskustvima, to bi mogle biti Holandija ili Belgija, koje su nam takođe već spuštale rampu. Iako se manje zemlje uvek isturaju da glasaju protiv, javna je tajna da iza njih uvek stoji neka veća evropska sila, poput Nemačke ili Francuske.

Sumnje predsednika da će nas Hrvati blokirati, potvrdio je i njegov hrvatski kolega Zoran Milanović koji je rekao da će, uz trenutnu situaciju na Kosovu i Metohiji, "u takvom gardu Beograd i Priština teško napredovati prema Evropskoj uniji".

- Kosovo još nije priznato od svih, pa čak ni od članica EU. To je prepreka koju gledamo godinama i teško ju je premostiti, mogu pozvati na deeskalaciju. Imamo nerešenu situaciju u regionu, jer vlast u Beogradu lupeta o srpskom svetu - nastavio je provokacije Milanović.

Srbija je trenutno otvorila 18 od 35 poglavlja, a dva je i zatvorila. U međuvremenu, pristali smo na drugačiju metodologiju, da se srodna poglavlja dele na šest klastera koji objedinjuju teme - vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agedne i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa, pa se otvaraju i zatvaraju klasteri.

Prema rečima Suzane Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, uvek postoji opasnost da nas neko blokira, ali se nada da se to neće dogoditi:

- Videli smo na primeru Severne Makedonije koju blokira Bugarska da je to kontraproduktivno i da pada popularnost evropskih integracija i stvara se utisak da taj proces traje unedogled. To ne sme da postane praksa. Nadam se da ćemo otvoriti klastere.

DAČIĆ: JESMO LI U PLANU ZA OVAJ VEK?

PREDSEDNIK Skupštine Srbije Ivica Dačić tražio je nedavno od EU jasnije poruke o proširenju i članstvu.

- Postoji zamor od obećanja o ulasku u EU. Svih ovih godina pa i decenija slušamo obećanja o članstvu iz EU, a pitanje je koja će generacija to doživeti. Da li se to odnosi na ovu ili na sledeću deceniju, uopšte na ovaj vek? Može da nam se kaže - ne želimo više da širimo EU i to je neka realnost - poručio je Dačić.

POMINjE SE I PONOVNO UVOĐENjE VIZA

OSIM priče o zabrani proširenja, pojavile su se i informacije da bi se kao tema moglo nametnuti i ponovno uvođenje viza za naše državljane. Razlog za to su, navodno, nezakonita prebivališta i neosnovani zahtevi za azil iz nekih država Zapadnog Balkana, kao i Moldavije, Gruzije i Ukrajine.

Prema internom dokumentu EU, Srbija i Albanija su svrstane među 10 najproblematičnijih zemalja kada je u pitanju poštovanje bezviznog režima, zbog čega Nemačka smatra da bi Evropska komisija trebalo da podseti da je pokretanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima realna opcija.