SVE DALJE OD BOJKOTA: Produbljene razlike u stavu prema izborima dela opozicije

Takođe, sagovornici "Novosti" smatraju i da to što su pojedine stranke napustile pregovore sa strancima nezadovoljne predloženim rešenjima, ne znači i da su "zakucale" da će bojkotovati izbore na proleće sledeće godine.

Naime, dokument o poboljšanju izbornih uslova koji je sročen u dijalogu uz učešće poslanika Evropskog parlamenta, Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Demokratska stranka i Pokret za preokret kategorički su odbacili kao loš, a to što su zauzele jedinstven stav mnogi vide i kao najavu moguće predizborne koalicije. Narodna stranka Vuka Jeremića takođe je odbacila dokument, šalje poruke da je spremna na bojkot, ali je i predala listu za učešće na predstojećim lokalnim izborima u Negotinu.

Socijaldemokratska partija Borisa Tadića i stranke u ovoj grupaciji imaju nešto mekši stav prema rešenjima predloženim u dijalogu. Tadić je poručio da će se do kraja boriti za poboljšanje izbornih uslova, pa i kroz tela za kontrolu glasanja koja su predložena dokumentom.

Demokrate Srbije, koje su nastale nakon poslednjih lomova u DS, pozdravile su dokument evroparlamentaraca kao pozitivan iskorak i takođe odlučile da učestvuju u proširenom sastavu Republičke komisije i privremenom Nadzornom telu za praćenje medija i kampanje.

Blok oko "Ne davimo Beograd" krajem oktobra doneće konačnu odluku da li će ulaziti u izbornu trku ili ne. Međutim, već poručuju da u slučaju izlaska na birališta to sigurno neće biti sa grupacijom oko Đilasove SSP, već će praviti svoj zeleno-levi blok, u kojem vide i Zajedno za Srbiju Nebojše Zelenovića.

Dveri još nisu zvanično odlučile hoće li biti deo privremenog nadzornog tela i proširenog RIK, ali sve ide u pravcu da će i oni delegirati svoje predstavnike, kako bi se, kako kaže njihov predsednik Boško Obradović, iznutra borili i nadzirali proces kampanje i izbora.

PROTESTI LOŠA ALTERNATIVA

BOJAN Klačar iz Cesida kaže, za "Novosti", da opozicija sada ima mali manevarski prostor da ponovi bojkot:

- Sve relevantne stranke, i iz vlasti i iz opozicije, na terenu se već pripremaju za izbore. Neuspeli pregovori u međustranačkom dijalogu ili loša ponuda, iz ugla opozicije, može da bude mobilišući faktor. Opozicija tu može da pronađe novi razlog za motivaciju birača - da kaže da su pokušali da promene izborne uslove, da nisu uspeli i da pozivaju birače da izađu uprkos svemu. Alternativa ovoj strategiji su protesti, a čini mi se da je u ovom momentu mnogo lakše mobilisati birače da izađu na izbore, nego na ulice.