PREMIJERKA BRNABIĆ U UN: Priština je još jednom brutalno prekršila Briselski sporazum

Brnabićeva je u svom obraćanju na debati u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN, ukazala da je spirala nasilja koje se odvija na KiM kulminirala početkom ove sedmice.

- Pod izgovorom sprovođenja novih pravila o registarskim tablicama, Priština je na sever pokrajine poslala teško naoružane specijalne jedinice. To je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno prikazivanje sile izazvalo je veliku krizu - naglasila je predsednica Vlade Srbije.

To je, kaže, poremetilo snabdevanje hranom i lekovima u srpskom sredinama na severu pokrajine, dok su meštane srpske nacionalnost koji su se mirno okupili u znak protesta protiv te mere dočekali suzavac i policijska brutalnost, čime je ozbiljno ugrožena lokalna i regionalna stabilnost.

Brnabićeva je u sedištu svetske organizacije poručila da Srbija uprkos svim izazovima i svakodnevnim provokacijama ostaje snažno posvećena pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu koje će obezbediti trajan mir i stabilnost.

Takođe, naglasila je da dijalog i primena postignutih sporazuma predstavljaju jedini pravi način za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Podsetila je učesnike generalne debate da je, prema UN, KiM i dalje teritorija sa najnižim brojem povratnika - interno raseljenih Srba u odnosu na sva postkonfliktna područja u svetu.

- Želela bih da još jednom apelujem na međunarodnu zajednicu, a naročito na EU kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini počnu da sprovode sve postignute sporazume - poručila je Brnabićeva.

Navela je da, međutim, gotovo devet godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, uspostavljanje Zajednice srpskih opština - glavnog oslonca tog sporazuma, još nije ni počelo.

- Više od dve decenije, neprestano skrećemo pažnju međunarodne javnosti na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na KiM. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, naročito kada je reč o manjinskim zajednicama, daleko su od zadovoljavajućeg nivoa. Sada smo svedoci stalnog porasta broja napada čija su meta Srbi, njihova imovina i versko naslede na Kosovu i Metohiji - ukazala je predsednica Vlade Srbije.

Navela je da bilo 55 takvih incidenata tokom 2014. godine, kao i 62 tokom 2016, 71 tokom 2020, i 100 od početka ove godine, kao i da je ukupan broj napada tokom 2020. već premašen do juna ove godine.

Na nekoliko primera prikazala je učesnicima generalne debate kako izgleda život Srba na KiM.

Podsetila je da je 11. maja napadnuta kuća Radoja Pumpalovića, 81-godišnjeg povratnika na KiM u selu Dubrava u opstini Istok, što je bio peti napad na njega tokom ove godine.

Skrenula je pažnju na slučaj Dragice Gašić, 59-godišnje žene koja je prvi srpski povratnik u Đakovicu otkako je pre 22 godine okončan konflikt, a na koju je od juna 2021. izvršeno više napada.

- U napade se ubrajaju kamenovanje njenog stana, zabrana da kupuje namirnice u lokalnoj prodavnici, kao i peticije jedne organizacije civilnog društva kojom se zahteva da se ona iseli iz grada. Takođe, 2. jula, u selu Gobulji kod Vučitrna, grupa Albanaca napala je 13-godišnjeg Nikolu Perića. Napad se dogodio dok se on, sa trojicom drugova, vraćao kući sa školskog igrališta. Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na KiM svrstali su ta mesta kulturnog nasleđa među najugroženije u Evropi - upozorila je Brnabić.

Ona je skrenula pažnju i na to da je "Europa nostra" nedavno manastir Visoki Dečani uvrstila među sedam najugroženijih mesta nasleđa u Evropi u 2021. godini, kao i da je Savetodavni panel "Europa nostre" napomenuo da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod jakom vojnom zaštitom tokom neprekidnog perioda od 20 godina, iako predstavljaju spomenik od najvišeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Govoreći o situaciji na KiM, premijerka je istakla da Srbija braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet, istovremeno brani, kako je rekla, međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti kada je reč o očuvanju mira i bezbednosti u svetu.

Poručila je i da Srbija poseban značaj pridaje aktivnostima Misije UN ma KiM i očekuje da ona nastavi da sprovodi svoj mandat u Pokrajini u skladu sa tom rezolucijom.