ČETIRI ZAHTEVA ODAVNO "PEČATIRANA": Uslovi koje je Beograd izneo Prištini i međunarodnoj zajednici nalaze se u potpisanim dokumentima

Nakon upada do zuba naoružanih policijskih jedinica Rosu na sever KiM kako bi sproveli nelegalnu zabranu srpskih tablica na KiM, predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno je rekao da u ovom trenutku ne vidi smisao nastavka razgovora. On je izneo ključne tačke za nastavak dijaloga: da Brisel kaže postoji li Briselski sporazum ili ne, da se naoružane trupe povuku sa severa, da se poništi presuda Ivanu Todosijeviću i da se obezbede licence za dve srpske kompanije za snabdevanje strujom. Time je praktično ukazao i na najspornije tačke sporazuma iz Brisela koje albanska stranka ne sprovodi.

FORMIRANjE ZAJEDNICE KASNI 3.077 DANA

PRIŠTINA 3.077 dana nije ispunila obavezu formiranja Zajednice srpskih opština, koja je ključna tačka Briselskog sporazuma, potpisanog 2013, pa zato iz Beograda stiže pitanje da li taj dokument i dalje važi. Taj sporazum ratifikovala je i prištinska skupština, što znači da bi on za kosovske Albance trebalo da ima snagu međunarodno-pravnog ugovora. Međutim, ustavni sud tzv. Kosova suspendovao je 22 od 23 tačke iz sporazuma o formiranju ZSO, čime hoće da ovu zajednicu svede na nivo nevladine organizacije, što je za Beograd neprihvatljivo i nije u skladu sa Briselskim sporazumom.

DOLAZAK SPECIJALACA SAMO UZ DOZVOLU

PREMA dogovorima iz Brisela, Priština ne može da šalje teško naoružane snage, ni policijske, ni bilo koje druge, na sever Kosova, bez dozvole Kfor i saglasnosti srpske zajednice na KiM. I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, pre nekoliko meseci, ponovio je da tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS), od kojih Priština inače protivno međunarodnom pravu želi da napravi vojsku nelegalne države, ne mogu na sever bez zelenog svetla Kfora i Alijanse.

Vučić je tu ukazao i na još jedan paradoks. Naime, svojevremeno je dogovoreno da se formira regionalna policija za sever, a da u skladu sa etničkom strukturom, Srbi budu zastupljeni sa 96 odsto u tom direktoratu. Međutim, ZSO prelaže komandira regiona sever, ali pošto Priština odbija osnivanje ZSO, ni ovo ne može da se realizuje.

ENERGETIKA

BEOGRAD je do sada u više navrata tokom dijaloga u Briselu tražio da se registruju dve srpske kompanije, što je predviđeno sporazumom iz 2013, kako bi se nesmetano nastavilo snabdevanje električnom energijom severa Kosmeta. Priština uporno odbija da izda licence za dve srpske firme, "Elektrosever" i "EPS trgovina" koje bi na Kosovu funkcionisale kao ćerke firme EMS.

PRAVOSUĐE

SKANDALOZNA presuda Ivanu Todosijeviću zato što je izneo istinu o Račku, ne samo da je otvorila "lov na Srbe" zbog izgovorene reči, nego je ukazala i na još jednu tačku Briselskog sporazuma koju Priština ne poštuje. Naime, u tročlanom apelacionom veću koje je sudilo Todosijeviću, dvoje sudija morali su da budu Srbi, što nije bio slučaj jer - Priština krši Briselski sporazum.

DRECUN: DOSTA SU NAS VUKLI ZA NOS

PREDSEDNIK skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže, za "Novosti", da se došlo do prelomne tačke:

- Najveći generator krize na KiM je upravo to što Priština odbacuje Briselski sporazum. Vreme je da se ta situacija razreši, ne može više da formalno bude na snazi Briselski sporazum, da ga mi poštujemo, a da ga Priština sada i zvanično ruši i tretira kao nepostojeći. Zapad na sve to ćuti. To mora da se razreši, ne mogu više da nas vuku za nos. Predsednik Vučić je jednostavno rekao da dijalog u takvim okolnostima nema perspektivu. Ako ne važi Briselski sporazum, to povlači mnogo toga za sobom. Na primer, na osnovu njega su Srbi izlazili na izbore.